Свечаном академијом под називом „Своју веру нађох у сну о вери“ у Kултурном центру вечерас је завршен „Дучићев дан“, прољетни дио светковина које Требиње, уз богат културно-умјетнички програм, приређује у част пјесника Јована Дучића.
У поздравној бесједи у име домаћина манифестације, градоначелник Требиња Лука Петровић казао је да је 75 година након пјесникове смрти његово дјело прошло тежак пут – од оспоравања до глорификације, али и да се Дучићево Требиње, далеко и од „апологетских дописивања“ као и од „контри и негација“, опредијелило да светковине пјеснику у част конципира „на једној много озбиљнијој основи, фаворизујући слободна и мудра промишљања Дучићевог дјела“.
„Схватили смо да Дучић међу нама, дјелатан може бити само ако га прихватамо цјеловито, са свим његовим, како рекох, обилним даровима, али и људским ограничењима. Његујући такав однос, разумјели смо да нам такав Дучић нуди много више него онај који је био означен као идеолошка мета, или онај који је, изнад свих парнаса, био окиван у звијезде. Такав Дучић зачетник је пројекта Требиње – Град културе“, казао је градоначелник Требиња.
Петровић је подсјетио да је Дучић, још док је био амбасадор у Риму, често слао разне античке артефакте и споменике који су требали да оплемене требињски урбани амбијент и да град визуелно означе као медитеранску оазу, у којој се спајају три цивилизације.
Дучићев пројекат – Град културе, истакао је Петровић, интензивније се реализује у последњих 20-ак година и директно је уклопљен у пројекат туристичког развоја града.
„Информишем вас, са задовољством, да је основа наше туристичке понуде, њена културна и духовна компонента и да се Требиње, на тој Дучићевој формули развија веома брзо, јер туристички прилив, већ годинама, има неочекиван и буран раст, који се мјери процентима незамисливим за овај вид привреде“, поручио је градоначелник Требиња.
У традиционалној бесједи о Дучићу, проф. др Светлана Шаетовић са Института са књижевност и умјетност из Београда казала је да „отмени требињски принц“ поезије припада самим врховима српске књижевности, а његово ријетко обимно дјело и увијек узвишена пјесничка ријеч спаја „најбоље тековине свјетске књижевности и српског културног насљеђа“.
„Поезија Јована Дучића је управо синтеза бираних ријечи, лијепог стила, сонета и француског александринца, мини пејсажа, медитеранских обала и мириса мора, љубави и смрти. То је поезија која је прешла пут од слободарског и кршевитог Требиња до углађених и мисаоних пјесама европских домета“, рекла је Шеатовић додајући да је, с друге стране, управо Дучић, у својој посљедњој стваралачкој фази, оставио и најпотресније патриотске пјесме о српским жртвама Другог свјетског рата.
Шеатовић је подсјетила да Град Требиње дуже од деценије са Институтом за књижевност и уметност из Београда сарађује на научном пројекту поетичких истраживања, чији је резултат, на понос и једне и друге стране – 10 објављених зборника о српским пјесницима 20. вијека.
Одабране одломке из Дучићевих дјела на свечаној академији казивали су глумци Народног позоришта Београд Биљана Ђуровић и Срђан Kарановић, док су у музичком дијелу програма учествовали – требињски хор „Трибунија“, примадона Опере Народног позоришта Београд Јасмина Трумбеташ, извођач оперске и забавне музике Душан Свилар, извођачи традиционалне музике Софија Перић и Саша Перић, те пијанисти Невена Живковић и Бобо Вучур.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
