Вријеме не брише оно што је уклесано у темељ народа. Иако је од мајске параде у Москви прошло више од два мјесеца, утисци, симболика и поруке тог дана одјекују и данас — као подсјетник на везе које нису плод политичких интереса већ историјске крви, заједничке борбе и страдања.

Осамдесет година од Побједе над фашизмом није само датум у календару. То је светковина наше заједничке историје са Русијом — историје прожете борбом за слободу, отпором злу и вјером у правду. Срби и Руси стајали су раме уз раме у оба свјетска рата, подносили терет највећих жртава и пркосили свим силама које су покушале да нас избришу или покоре. Мајска парада у Москви, на којој је Србија била једна од ријетких европских земаља са званичним представништвом на највишем нивоу, представља више од геста — то је наставак историјске линије савезништва која сеже дубље и од 20. вијека.

Присуство предсједника Александра Вучића у Москви, сусрети са лидерима Русије, Кине и Казахстана, као и чин уручења ордена патријарху Кирилу, морају се тумачити у контексту историјског наслеђа и вјековне духовне блискости. Тај тренутак није био само дипломатски – био је набојен симболима и поштовањем према свима који су дали живот за слободу, као и потврда да Србија своје савезништво не мјери тренутним интересима већ историјским памћењем.

У разговору са др Ненадом Поповићем, министром у Влади Србије, дубље улазимо у позадину тог догађаја и онога што је уследило након њега. Од гасних аранжмана до нових геополитичких веза на три континента, овај интервју осликава политику која не жели да изда своју историју, али истовремено гради будућност у складу са новим глобалним реалностима.

ФОТО: ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

• Какви су Ваши утисци са обиљежавања Дана побједе у Москви?

– Импресивни. Овогодишња парада је, по мом мишљењу, била једна од најдостојанственијих и најбоље организованих до сада. Долазак предсједника Вучића у Москву оцијењен је, како од самог врха руске државе, тако и од стране руских грађана, као чин храброг и досљедног човјека који држи своју ријеч и поштује част српског народа, народа који не заборавља своју херојску прошлост и своје савезнике. Дочек српске делегације био је изузетно срдачан и свечан. Предсједника Вучића су, заједно са предсједником Кине Си Ђинпингом, словачким премијером Робертом Фицом и другим високим званичницима, дочекали са посебним поштовањем и са највишим државним почастима, што представља јасан показатељ угледа и поштовања које он и Србија имају у Москви.

• Можете ли нам открити нешто више о сусретима који су одржани на маргинама овог догађаја?

– Свакако су најважнији били састанци предсједника Вучића са предсједницима Русије, Кине и Казахстана — Владимиром Путином, Си Ђинпингом и Касимом Жомартом Токајевим. Поред јасног и чврстог политичког става лидера ових пријатељских земаља у вези са недвосмисленом подршком Србији по питању Косова и Метохије, Србија је отворила нове могућности за снажну економску сарадњу у областима енергетике, нових технологија, авио-саобраћаја, одбране, здравства и инфраструктуре, што ће дати нови замах нашем економском развоју. Постоји искрена, више пута током састанака изражена, спремност лидера Русије, Кине и Казахстана да подрже све облике економске сарадње и пројекте који су у интересу развоја наше земље. Предсједник Вучић током свих сусрета и разговора, ни у једном тренутку није истицао своје личне и пријатељске односе које има са предсједницима Владимиром Путином и Си Ђинпингом, иако су ти односи током година постали веома блиски, засновани на узајамном поштовању и повјерењу. Његов фокус остајао је досљедно усмјерен на питања од суштинског значаја за грађане Србије и интересе наше државе. Управо таква озбиљност и одговорност у представљању Србије најбоље говори о државничком приступу предсједника Вучића.

• Колики је значај уручења ордена патријарху г. Кирилу од стране предсједника Александра Вучића?

– То је био један од најсвечанијих и најсимболичнијих тренутака током боравка у Москви. Церемонија је одржана у Даниловском манастиру, мјесту од великог духовног и историјског значаја, у којем се патријарх Кирил састаје искључиво са највишим свјетским званичницима. Овај чин представља не само признање личности патријарха Кирила и његове духовне мисије, већ и израз дубоког поштовања према Руској православној цркви и традиционалним братским везама са Српском православном црквом. Патријарх Кирил је изразио пуну подршку Србији и српском народу, посебно у настојањима за очување Косова и Метохије. Поручио је да се моли за све Србе, а нарочито за оне који живе у нашој јужној покрајини, нагласивши да је „Косово срце Србије”. Осврнуо се и на проблеме са којима се Руска православна црква суочава у Украјини, Естонији и другим земљама, замоливши предсједника Вучића да о тим питањима говори на међународним форумима.

• Да ли ће Србија и убудуће имати повољну цијену гаса?

– Предсједник Вучић је у директном разговору са предсједником Путином испреговарао за Србију најбољу цијену гаса коју једна европска држава може добити од Русије. Ова цијена гаса представља важан услов нашег даљег економског раста, привлачења страних инвестиција и сигурног снабдијевања гасом за наше грађане. Европа остаје наш главни економски партнер, а чланство у ЕУ наш политички циљ. Све европске државе данас траже начине како да обезбиједе што сигурније и јефтиније снабдијевање гасом, како би заштитиле своју економију и, прије свега, стандард својих грађана. Србија се у том смислу понаша идентично, тражећи најбољу опцију за своје грађане и своју привреду. Договор са Русијом у вези са гасом представља најбољи договор за Србију. А да је то заиста тако, могу потврдити многе европске компаније које послују у Србији и које су користиле предност ниске цијене гаса у нашој земљи, као један од разлога за инвестирање у Србији.

• Били сте дио српске делегације на самиту земаља БРИКС, одржаном у Казању. Какви су Ваши утисци са тог скупа?

– Утисци са 16. самита БРИКС-а, одржаног прошле године у Казању, под предсједавањем Русије, изузетно су позитивни. Овај самит био је први након проширења савеза, на којем су, поред земаља оснивача, учествовале и нове чланице које су се прикључиле од 1. јануара 2024. године. Под слоганом „Јачање мултилатерализма за праведан глобални развој и безбједност”, самит је био платформа за размјену мишљења и сарадњу у областима политике и безбједности, економије и културно-хуманитарних веза. За Србију, која је на самиту препозната као пожељан и добродошао партнер, ово представља важну прилику да се дубље упозна са могућностима које сарадња у оквиру БРИКС-а пружа. Важно је да пажљиво сагледамо све погодности ове организације и нађемо простор за конкретну и узајамно корисну сарадњу у будућности.

• Казањску декларацију многи су оцијенили као прекретницу у међународним односима.

– Казањска декларација указује на дубоке промјене у глобалним односима и на све израженију немогућност да се савремени свијет и даље посматра кроз једнополарну перспективу. Економски и политички утицај све више се преноси на Исток, док се Евроазија профилише као нови центар глобалне моћи. Источне економије биљеже вишеструко бржи раст у односу на западне, што се јасно огледа у бројним показатељима. Азијске државе су ојачале и доказале да могу дјеловати као стабилни и утицајни носиоци економске и политичке моћи на глобалном нивоу. Сви показатељи упућују на то да ће 21. вијек несумњиво бити дефинисан као вијек Евроазије.

• С обзиром на европски пут Србије, колико је реална могућност да се наша земља придружи заједници БРИКС?

– Србија је на путу ка Европској унији, али важно је напоменути да сама одлучује са ким ће сарађивати и које пријатеље ће изабрати. Србија је суверена и независна земља, а њена слобода да одлучује о будућности дубоко је укоријењена у идентитет српског народа. Као таква, Србија има право да бира своје партнере и савезе у складу са стратешким интересима. У данашњем униполарном свијету, који често фаворизује интересе западних земаља, слобода и независност нису увијек гарантовани за земље које не припадају „владајућим центрима моћи”. Србија, као земља која жели да задржи своју сувереност и економски развој, мора активно тражити начине да сарађује са свим земљама које могу допринијети њеном економском напретку и стабилности. У том смислу, БРИКС представља снажну и важну платформу за сарадњу. За разлику од Европске уније, која поставља бројне услове и захтијева усклађивање са својим политичким и економским стандардима, БРИКС не намеће предуслове за сарадњу са Србијом. Савез је заснован на вриједностима мултиполарности, економске размјене, подршке земљама у развоју и поштовању територијалног интегритета и суверенитета сваке државе. Сарадња са земљама чланицама БРИКС-а пружа Србији прилику да унаприједи економске односе са партнерима сличних интереса и да се позиционира као независан и проактиван актер на глобалној сцени.

Пребиловци су симбол нашег страдања и спасења

• Какве утиске носите из мученичких Пребиловаца?

– Утисци из Пребиловаца су дубоко потресни и духовно узвишени. Ријеч је о једном од најстрадалнијих села у Другом свјетском рату. Српски народ је страдајући од усташке руке, претрпио незамисливе злочине. Пребиловци нису само симбол страдања, већ и свједочанство снаге вјере, наде и васкрсења. Данас је црква у овом селу свето мјесто сабирања, молитве и памћења. У њој живи дух народа који је и у најтежим временима, исказао љубав, трпљење и непоколебљиву оданост својој вјери. Њихова жртва није била узалудна. Пребиловачки мученици су свједоци наше историје, нашег страдања, али и наше наде у вјечни живот. То је доказ да вјера у Господа Христа, као и оданост српског народа својој православној вјери, не могу бити уништени.

ФОТО: ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Сјећање на злочине из августа 1941. године није само питање прошлости већ и морална обавеза према садашњости и будућности. Ако заборавимо Пребиловце, заборавили смо и истину о себи. Зато се молимо Господу Богу да нас води путем светосавске мудрости, слоге, љубави и добрих дјела, како бисмо истину о страдању нашег народа сачували од заборава. Изградњом и обновом светиња, као што је учињено у Пребиловцима, обогаћујемо пут будућим покољењима. То је наш завјет и наш дуг.

• Више пута сте изјавили да Србија никада неће увести санкције Русији. Да ли то, по Вашем мишљењу, значи да је чланство у Европској унији искључено?

– То није само политичка одлука, већ дубоко вриједносно, историјско и морално опредјељење. Србија је суверена и независна земља, а слобода да самостално одлучује о својој судбини дубоко је урезана у идентитет српског народа. У ситуацији када читав процес европских интеграција траје скоро 25 година, и када напредак у том процесу не зависи од достигнутих реформи већ од политичких условљавања, чему је доказ и тема отварања Кластера 3, Србија мора да тражи начине да сачува свој економски успон кроз сарадњу са свим земљама које томе могу допринијети. Са Европском унијом морамо прецизно дефинисати да ли брзина или успоравање нашег напретка у интеграцијама зависи од спровођења реформи или од политичких услова. Ако су политички разлози главни критеријум, чему онда реформе? Да вас подсјетим, по оцјени саме Европске комисије, Србија је још прије три године спровела све неопходне реформе за отварање Кластера 3. Ипак, он се не отвара јер неке земље чланице нису задовољне начином на који једна земља кандидат води своју спољну политику. Вјерујем да ће предсједник Вучић, у отвореном дијалогу са представницима ЕУ, разјаснити да ли су реформе и усклађивање са спољном политиком ЕУ два паралелна процеса која се морају спровести како би се постало члан ЕУ, или се све реформе које Србија већ годинама спроводи у многим областима мјере искључиво на основу тога да ли Србија слиједи спољну политику ЕУ или не.

• Колико је значајно присуство Републике Српске на Дану Побједе у Москви и самиту БРИКС?

– Присуство предсједника Републике Српске Милорада Додика на важним међународним догађајима, као што су Дан побједе у Москви и самит БРИКС у Казању, има посебну тежину у тренутку када Република Српска пролази кроз озбиљне политичке изазове. Очигледно је да се одлукама високог представника у БиХ, улази у нову фазу дезавуисања и разградње Дејтонског споразума и то у години када се обиљежава 30 година од његовог потписивања. И на примјеру Републике Српске види се став појединих западних земаља да не могу прихватити да Срби имају своју самосталну политику и да се о судбини народа одлучује на слободним изборима, а не на другим мјестима у иностранству. Република Српска је реаговала на очигледне покушаје незаконитог умањења њених надлежности и права. Умјесто дијалога са институцијама Републике Српске, високи представник и они који га подржавају, како у БиХ, тако и на Западу, одговорили су кривичним прогоном и санкцијама према највишим представницима Републике Српске, којима је народ дао легитимитет да је воде. Без обзира на то што ствари не изгледају оптимистично, јер је ријеч о евидентном покушају промјене власти у Бањалуци и довођења друге, кооперативније власти у вези са централизацијом БиХ, Република Српска мора мудро и постојано да се залаже за дијалог, да нуди рјешења која неће нарушити оно што јој по Дејтону припада, а која могу водити ка смиривању ситуације, како би се избјегле даље опасне тензије у Босни и Херцеговини. Присуством на међународним форумима Република Српска показује да не пристаје на изолацију и селективне мјере које су у супротности са основним политичким правима.

• Почасни сте предсједник Фондације Бесмртни пук. Обиљежена је 80. годишњица побједе у Другом свјетском рату. Шта бисмо као народ и држава требали да учинимо на пољу културе сјећања?

– Питање културе сјећања није само питање прошлости, то је темељ на којем градимо нашу будућност. Српски и руски народ поднијели су највеће жртве у борби против фашизма. Русија по апсолутном броју жртава, а Србија, пропорционално броју становника, једна је од најстрадалнијих земаља током Другог свјетског рата. Ми смо народ који је своју слободу плаћао животима и зато је култура сјећања за нас више од обавезе, то је питање поштовања, идентитета и опстанка. Срби и Руси нису само страдали, они су побиједили. Заједно смо ослободили Европу од највећег зла 20. вијека, нацистичке Њемачке и њених савезника, укључујући хрватске усташе и украјинске бандеровце. Зато је његовање историјске истине данас, у времену када многи покушавају да релативизују жртве и изврну историјске чињенице, важније него икада. Данас, нажалост, свједочимо покушајима да се жртве прикажу као агресори, а агресори као жртве. Срби и Руси су увијек били на правој страни историје, на страни правде, истине и побједника. Марш Бесмртни пук, који је ове године у Београду окупио више од 10.000 људи, свједочи о томе да сјећање живи. Улицама нашег главног града корачало се у част свих српских и руских хероја који су дали животе за слободу, али и у име обавезе према будућим генерацијама, да знају ко су, одакле долазе и зашто слобода није поклон, већ избор и непрекидна борба. Као народ и као држава, имамо свету дужност, да се свим силама трудимо да очувамо своју историју, да не дозволимо њену ревизију, да памтимо, обиљежавамо и преносимо истину. Желимо да српски народ памти, поштује и гради своју будућност на истини, поносу и захвалности.

• Рођени сте у Тузли, а у више наврата сте истицали да сте потомак солунских добровољаца. Можете ли нам рећи нешто више о свом породичном поријеклу?

– Моје поријекло има дубоке коријене у историји и традицији српског народа, што је за мене увијек било извор поноса, али и велике одговорности. Рођен сам у Тузли, отац се родио у Осмацима, а мој наврдједа био је обновитељ манастира Папраћа. Чланови моје породице били су дио историјских догађаја који су обиљежили судбину српског народа и његову борбу за слободу током двадесетог вијека. Потомак сам солунских добровољаца и ту чињеницу доживљавам као посебну част, али и као трајну обавезу. Моји преци су се добровољно пријавили да бране отаџбину у најтежим временима, да се боре за слободу свог народа, вођени идеалима патриотизма, части и оданости српском народу. У Другом свјетском рату изгубио сам баку и дједа који су били у партизанима, а мој отац Немања одрастао је као ратно сироче. Као њихов потомак, осјећам дубоку обавезу да његујем успомену на њихову жртву, храброст и непоколебљиву вјеру у слободу. Вјерујем да је наша дужност да ту историју преносимо будућим генерацијама, да памтимо шта су нам преци оставили и да никада не заборавимо вриједности за које су живјели и страдали.

Трифко ЋоровиЋ / СРПСКО КОЛО, БРОЈ  111 – MAJ 2023.