•  У Краљевини Југославији деловала су бројна хумана друштва. Већа друштва су деловала на целој територији државе као Друштва Црвеног Крста, Коло Српских Сестара, Добротворне Задруге Српкиња, касније се јавља Зимска помоћ, … .

Председништво Црвеног Крста покушавало је образује општи Савез добротворних друштава. Сва приватна добротворна друштва сарађивала су при прикупљању прилога за поплављене 1926. За помоћ пострадалима од поплаве и других непогода до 31 децембра 1926. дали су прилоге Црвеном Крсту : Хумана и добротворна удружења 127.986,60 динара. Прилози спортских удружења били су 44.102 динара. Руске избеглице и њихове установе приложиле су 32.499, 10 динара. Краљ и краљица приложили су 1.200.000 динара. Заједно са прилогом државне власти укупно је било 18.822.028,30 динара. (1)

Деловала су и мања удружења ограничена на поједине градове и околину.  О раду друштава извештавала је редовно дневна штампа. У часопису „Народна Одбрана” из Београда од 7 јануара 1928. у чланку „Помозите Друштво „Мајке Јевросиме” позвали су своје читаоце да помогну рад друштва. Друштво је подизало Дом код Остружнице на Сави за мушку незбринуту децу. (2)

Хумано друштво „Браца Брана” прославило је своју славу Оцеве, 5 јануара 1941. у друштвеном локалу, у кафани „Марисављевић” у Сарајевској улици број 16. Том приликом оденуло је на својој слави тринаесторо сиромашне деце из основних школа. Слави су присуствовали многи чланови друштва и гости. Сечење славског колача обавио је прота Гвозден Видојевић заједно са председником друштва Лазаром Симовићем и домаћином славе Миланом Радивојевићем. Прота Видојевић у свом говору истакао је хумани рад друштва и пожелео да оно настави на збрињавању сиромашне деце. Председник друштва Симовић изнео је у кратким цртама рад у току петнаест година постојања друштва. Друштво је оденуло тринаесторо сиромашне деце ( ученика и ученица) из разних школа Београда, које су упутили управитељи на  захтев друштва.  Деци је приређен ручак и подељени пакетићи са оделима  и кесице са бонбонама.  Ранијих година  је друштво одевало по тридесет. Домаћин славе био је Милан Радичевић, кафеџија. (3)

Хумано друштво „Стадион” основано у кафани као и већина хуманитарних друштава, прославило је врло скромно у „Прокопу” у кафани „Стадион”  у улици Франше д Епереа своју славу Оцеве. Том приликом друштво је обукло 15 дечака и девојчица.  Људи који су сваког дана остављали у малу лимену касу по неки динар, делили су деци одела, чарапе, капе, зимске капуте. На крају приређена је мала закуска. Једна мала девојчица се захвалила у име свих захвалила члановима друштва на очинској бризи  за сиротињу. (4) У ресторану Ратничког дома  на Оцеве хумано друштво „Микша” оденуло је четрдесеторо деце. На десетогодишњицу друштва и због кризе друштво је оденуло и 4-5 деце ван школе, деце пуких сиромаха. Сиромашни ђаци основних школа на Булбудеру и Карабурми, добили су целокупно одело … и кесицу слаткиша. После ручка гледали су филм у биоскопу. Хумано друштво „Микша” за десет година свог рада на помагању сиромашнима оденуло је преко 250 деце. Друштво чији су чланови били угледни грађанин Београда, није имало своје славе, ни расхода, радили су скромно, анонимно и у тишини, а на својим приредбама „Микшиним вечерима” сваки члан друштва сносио је своје трошкове. Друштво је ширило своју делатност. Основани су фондови који су носили имена помрлих чланова „Микше” пријатеља Михаила Јовановића – Микше, инжињера министарства пошта и телеграфа : инж. Станоја Станојевића-Ђака, шефа Општинске лабораторије; Ахмета Хаиџалиагића-Аџије, новинара; Владе Грујичића, вицедиректора Народне банке; Мијата Мијатовића, адвоката; Живојина Димитријевића, шега Т.Т. Секције; Хранислава Ковачевића-Бурка, правног референта министарства грађевина; Радомира Пашића-Баје, начелника министарства правде; Владете Крстића-Кашкана, инспектора министарства пошта и телеграфа; инж. Проке Бајића, овлашћеног инжињера и Станоја-Сташе Јанковића, старешине среског суда. Друштво је чланове и пријатеље обавестило о оснивању фондова и упутило им чек како би убудуће оденуло што већи број сиромашне деце. (5) Фонд сиромашних ђака при основној школи „Змај Јован Јовановић” у Босанској улици оденуо је 80 сиромашних основаца на прослави Оцева. Фонд је био основан око 1931. и сваке године је на Оцеве одевао сиромашну децу. Од свог постанка Фонд је оденуо преко 1.000 сиромашне деце. Фонд је водио Гавра Николић и секретар Радомир Цигарчић. Они су имали велике заслуге за хумани рад у том крају Београда. (6)

Са хуманим друштвима сарађивала су друштва Савеза Сокола. Соколи су учествовали и у акцији Зимске помоћи. На Бадњи дан, 1941, у Соколском дому Београд IV на Бановом Брду, оденуло је хумано друштво „Осећање” двадесеторо деце. Том приликом друштво је одржало своју годишњу скупштину и прогласило крсну славу. Друштво је основао Виктор Комесаровић, машиновођа Речне пловидбе. Чланови друштва су највећим делом били бродари и машински радници са Чукарице. Од својих чланова друштво није могло да тражи велику чланарину. Свако је давао колико је могао. Друштво је ипак сваке године одевало по двадесеторо деце. Председник друштва Виктор Комесаровић лично је обилазио најсиромашније породице на Чукарици и вршио избор. У чланку у листу „Политика” између осталог, констатовано је : „Одела за децу шила  је потпуно бесплатно вредна чланица друштва гђа Слађановић која је у највећој мери заслужна за ово мало и непознато хумано друштво.” У Соколском дому Београд IV прво је одржана кратка скупштина друштва  „Осећање”, после скупштине слава и затим делење топлих и нових зимских одела сиромашној деци. Одевању сиромашних малишана присуствовали су сви чланови друштва и родитељи деце који су одевени. Слави друштва присуствовали су чланови Соколског друштва на челу са старешином лекаром др. Миодрагом Стевановићем. (7) Са своје стране хуманитарна друштва помагала су  соколска друштва. За сиромашне соколе друштва Београд III дали су прилоге : Добра Богдановић 100 динара; др. Воја Станисављевић 50; Ђорђе Прокић 100, Александар Недељковић 50 и Хумано друштво „Племенита душа дечја нада” 90 динара. (8)

Хумано друштво „Племенита душа дечје наде” основано је  1928. године. Прославило је  своју славу Оцеве у кафани „Лазаревац” (Балканска 48) и том приликом оденуло педесеторо најсиромашније деце из Београда и Земуна. Деца су добила комплетну одећу и обућу : одела или хаљинице, капе, ципеле и чарапе. Приређен им је ручак. Славски обред обавио је прота Влада Стаменковић из Вознесенске цркве, а домаћин славе био је председник Тома Карамић, који се на челу друштва налазио 7 година. Друштво је примило добровољни прилог од краља. У управи друштва поред председника били су подпредседници трговци Анатолије Јовановић и Нино Степановић; благајник Марко Коларевић, трговац; секретари Љубисав Јекић, службеник Канцеларије краљевских ордена и Гроздимир Марић, чиновник Градског поглаварства. (9) Хумано друштво „Голих” прославило је оцеве у кафани „Бели лабуд” на Смедеревском ђерму. У кафани основало је 1925. неколико занатлија из краја хумано друштво „Голих”. Када су се нашли при доминама или сансу, чланови су дали нешто новца у друштвену касицу. Тим новцем су облачили сиромашну децу основних школа „Филип Вишњић” и „Војислав Илић”. Од свог постанка друштво је оденуло преко тристотине сиромашне деце. Друштво је 1941. оденуло дванаесторо деце тих школа. Деца су била почашћена доручком. (10)

Безимено друштво, без председника и управе, у Панчеву, оденуло је петнаесторо сиромашне деце. Чланови друштва били су државни чиновници. Они су у једном локалу у који су долазили повремено, 1940. ставили лимену кутију. Од Божића су стављали понеки динар. Кад су отворили нашли су новац за петнаест пари одела, обуће и чарапа. На Бадњи дан чланови друштва обукли су и задржали на ручку својих петнаест малих гостију. Деца су добила топла шајкана одела, дубоке зимске ципелице, ђачке капе и вунене чарапе. У чланку у листу „Политика” истакли су  Сви знају да су чиновничке плате мале. Али од њих смо ипак могли да одвојимо макар толико да се дечица која ништа немају обрадују за празнике. Скромно  и без галаме хтели смо да пружимо пример нашим многобројним богатим суграђанима, да кад се нешто хоће може да се учини. (11)

Са своје стране Београдска општина је помагала рад хуманих друштава. О Друштву за заштиту девојака писано је у „Београдским општинским новинама”, часопису за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда. Друштво за заштиту девојака било је основано 1924. Од почетка рада друштва Београдска општина давала је већу помоћ. Уступила им је за дом бесплатно општинску зграду у Звечанској улици. У тој згради друштво је провело 4 године. Када је зграда преправљена за гимназију, општина је уступила друштву за њихов дом  своју зграду у улици Краљице Марије број 64. Дом је имао 14 одељења и то : 6 соба за становање, учионицу, радионицу за шивење, ткаоницу, трпезарију, амбуланту, канцеларију, собу за секретара и кухињу. У собама је било 36 постеља. Када је госпођа Ђуричић делила хаљине питомицама, било је у дому 32 питомице, а касније је дом примио још 4 питомице. Општина је друштву давала годишњу субвенцију око 15.000 динара, слала преко лета девојчице из дома на летовање, осигуравала је бесплатно лечење у својим санитетским установама и давало огрев дому друштва. Друштво је примало у дом девојчице за које није било никога да се брине о њима. Друштво се старало о здрављу, исхрани и васпитању својих питомица. При пријему у дом свака девојчица је била прегледана од лекара.  Свака је имала засебну постељу. Све кућне послове у дому обављале су питомице под надзором управитељице. У дому су били одржавани домаћички течајеви. Питомице су на крају течаја полагале испит пред изаслаником министарства просвете. Питомице које су добро завршиле течај биле су смештене у добре породице као домаћице. Сем послова домаћинства, питомице су радиле и у радионицама за ручне радове под надзором учитељице. Ткале су у дому на два разбоја све постељно и столно рубље, које је могло и да се продаје. Питомицама су држана предавања у дому, вођене су на предавања и поучне филмове на Коларчевом универзитету, на приредбе, у музеје, … . Друштво је до 1940 удомило око 50 девојака. Председница Друштва за заштиту девојака била је Перса В. Вукићевић. (12)

У  Краљевини Југославији деловала су бројна добротворна друштва.  Нека су су деловала на целој територији државе, а већина је била мала, основана у кафани и деловала је у локалној средини. Њихово чланство  углавном је било сиромашно. Ни сама друштва нису имала много новца. Сарађивали су са соколским друштвима. Рад добротворних удружења подржавала је  дневна штампа. У штампи су понеки пут критиковани богаташи што не помажу више сиротињу. Београдска општина помагала је рад појединих добротворних друштава. После Другог светског рата наставила су свој рад само друштва Црвеног Крста.  Нове власти гледале  су да на сваки начин оцрне грађанско друштво у Краљевини Југославији, па ни добротворна друштва нису била изузетак. Снимљен је филм 1953 године  „Општинско дете”. Радња филма темељила се на истоименом делу Бранислава Нушића. У филму се исмевао рад предратних хуманих друштава. Друштво се уз силне говоре бринуло само за једно дете.  Старија публика је познавала предратни живот, али није смела да се огласи. Млађима је било познато само оно што је приказано на филму. За њих су карикатуре у филму представљале једину реалност која је постојала пре рата, јер за другу реалност нису  ни знали.  Филм је репризиран на РТС-у за време короне.                                                                

                                                                                                Саша Недељковић

члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 62, 63, 99;
2. „Помозите Друштво „Мајке Јевросиме”, „Народна Одбрана”, Београд, 7 јануара 1928, бр. 2, стр. 46;
3. „Хумано друштво „Браца Брана” оденуло је на својој слави тринаесторо сиромашне деце из основних школа”, „Правда”, Београд, јануар 1941.; „Браца Брана” оденуо 13 деце”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 9;
4. Хумано друштво „Стадион” одело петнасторо деце, „Оцеви у друштву „Стадион”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
5. „Оцеви у хуманом друштву „Микша”,  „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
6. „Фонд основне школе „Змај Јован Јовановић оденуо је 80 деце”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 9;
7. „Друштво „Осећање” прославило је славу, одржало скупштину и оденуло децу”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
8. „Захвалност Соколског друштва Београд 3”, „Правда”, Београд, јануар 1941;
9. „Племенита душа дечје наде” оденуло је 50-оро деце”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
10. „Досад је друштво „Голих” оденуло преко три стотине деце”, „Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10; „Друштво „Голих” оденуло је преко 300 деце”, „Време”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 9;
11. „Учлањени у безименом друштву, државни чиновници обукли су петнаесторо сиромашне деце”, „Друштво за заштиту девојака Политика”, Београд, 10 јануар 1941, стр. 10;
12. „Социјална хроника”, „Београдске општинске новине”, Београд, април 1940, бр. 4, стр. 398;