• Најбољи тенисер света о стању у нашем друштву, српским великанима, детињству, Рију: Имамо чиме да се похвалимо, бујну историју, традицију, културу, обичаје

НАЈБОЉИ ријалити програм у Србији емитује се сваке недеље са тениских терена широм света. Главни лик познат је са насловница портала, из штампе, са поштанских марки, из књига у излозима београдских књижара, из јагодинског музеја, иако баш и не личи на своју воштану фигуру. Чак и један авион носи његово име. Али, камере Великог Брата које га у стопу прате, завирују чак и у породичну интиму, он усмерава ка другим укућанима у земљи изврнутих вредности. Ка суштинским проблемима, деци, осталим успешним спортистима, ка генијалцима који су изумима или наливпером исписивали српску историју као он на терену.

Када се “Новак Ђоковић” за неколико деценија отисне са “Николе Тесле”, постоји оправдан страх да млађи нараштаји неће знати по ком су “ербас А319” и аеродром добили име. Као што се сада “чекирају” у улицама њима незнаних јунака. Најбољи тенисер света говорио је за “Новости” о стварима које га муче у нашем друштву више него Федерер у финалу Ју-Ес опена. Победу у Њујорку прославио је узвиком: “Ово је Спарта”, али исто тако гласно у свету виче: “Ово је Србија”.

– Нобеловац Иво Андрић је обележио једну епоху књижевности. Ту су и изврсни други писци за чија дела многа деца не знају, нису их прочитали. Наши интелигентни научници су променили животе људи. Имамо чиме да се похвалимо, бујну историју, традицију, културу, обичаје. Вук Караџић се толико борио за ћирилицу, а услед велике глобализације латинице и онлајн текста, другачијег фонда речи и трендова, она се сада губи. А ћирилично писмо је изузетно битно. Оно је у ствари наш идентитет, корен нашег писања, наше интелигенције, почетка нашег народа – у даху прича Новак.

Његове речи су искрене као осмех сваког озареног клинца којима помаже преко своје Фондације.

– Не могу да кривим децу, па ни родитеље, такво је друштво. Тако сад живимо. Све је мало изокренуто, систем вредности поремећен. Морамо да се удружимо и да повратимо идентитет народу. Не живим у Србији тренутно и не могу да будем тај који ће да суди и говори шта треба да се ради. Молим за опроштај све читаоце ако се намеће такав утисак, али покушавам својим начином размишљања који је мене довео до одређених висина у спорту, да дам пример.

И на лошим примерима се извлаче поуке, а Ђоковић се не либи да говори о грешкама.

– Долазим из ове културе и тачно знам како се родитељи постављају. Ја нисам ишао у вртић. Покушавао сам, мењао два обданишта, али то је био врло кратак период. Моји родитељи су сматрали да је боље да проводим време са њима, бабом и дедом, родбином, што је погрешно. Родитељи морају да схвате да је образовање, чак и од малих ногу, веома битно. Знам да је тешка економска ситуација и да се боре за сваки динар. Многи не могу да нађу посао, не виде светлу будућност. То ствара негативне емоције у људима. Очајање, бес, љутња, намећу се деци. А они у овом узрасту имају највише елана. Треба то искористити, извести их на прави пут. Омогућити им све услове како би израсли у људе попут Бранка Ћопића, Иве Андрића, Николе Тесле…

Или у врхунске спортисте. Сабрана дела успеха модерних српских јунака превођена су у свету као “На Дрини ћуприја”, а неколико томова исписао је актуелни владар “белог спорта”. Ако је тесла мерна јединица за јачину магнетног поља, Новак је за снагу на тениском.

– Стање у којем се наша земља налази и начин на који нас третирају у свету, а који је мало неправедан, у нама буди ту жељу и потребу да се истакнемо, да покажемо свима да смо уљудни, достојанствени и у победи и у поразу. Да се боримо за своју земљу и да ћемо оставити срце на терену. Не само ја, сваки спортиста представља Србију на најбољи могући начин, у то сам уверен, јер сам са многима пријатељ.

Ако следеће лето буде упола успешно као ово, Србија би могла да обори рекорд по броју медаља на Олимпијским играма.

– Ова година је златним словима исписана у историју нашег спорта. Млади фудбалери, одбојкаши, одбојкашице, ватерполисти, Ивана Шпановић, кошаркашице – ни на “Твитеру”, ни уживо Ђоковић не заборавља да честита успехе. – И кошаркаши су нас обрадовали. Океј, сада су разочарани јер нису освојили медаљу, али прошле године су са истом екипом били други на свету када нико то није очекивао.

Рио је смештен између Роџерс купа и Синсинатија у августу, а улог ће бити далеко већи од пехара из категорије мастерса.

– Олимпијске игре ће следеће године бити пети гренд слем. Свака сезона је важна и представља другачији изазов, како на професионалном, тако на приватном плану. Треба све то ускладити, пружити максимум, извући из себе све способности. Распоред турнира, приступ, много је фактора од којих зависи колико ће следећа сезона бити успешна.

Сјајнија медаља од бронзе из Пекинга у категорији неостварених циљева налази се тик поред пехара Ролан Гароса и Синсинатија.

– Нико сада не може да предвиди ко ће бити фаворит у Рију и шта ће се десити. Али, у тенису је 50 одсто победе већ одрађено ван терена. Начин припреме, филозофија живота, приступ, жртва, посвећеност спорту и том стилу живота, све оно што је потребно да доведете себе на врхунац способности дешава се ван мечева. Кад крочите на терен, онда је све у Божијим рукама – закључио је Новак Ђоковић.

Извор: Новости.рс / Јулија ЈЕВРЕМОВИЋ