• У разговору за Српско коло историчар проф. др Дејан Антић коментарише прве податке пописа на југу Србије који наводно показују да у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи живи 122.147 грађана од чега 96.359 Албанаца.

– Мислим да још увек немамо потпуне податке, јер не знамо прецизан однос бројева резидентног и нерезидентног становништва, али без обзира на ту чињеницу попис из 2022. године спроведен на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа остаће упамћен као велика превара из кухиње локалних албанских лидера изведена уз логистичку подршку појединих дипломатских представника. Подсетићу вас да је још 25. маја 2022. године, амбасадор ОЕБС-а у Србији, Јан Брату приликом посете Бујановцу изјавио да за попис становништва на југу Србије неће бити потребна лична документа, већ да ће чланови породице, па чак и комшије, моћи пописивачима да дају информације о другим члановима породице који „у том тренутку нису код куће“ и да ће на тај начин и они бити пописани. Овакав неозбиљан приступ који су људи из Републичког завода за статистику очигледно морали да прихвате због уцена са запада, а све под паролом „европских стандарда“, отворио је простор безочним манипулацијама чија су последица цифре које сте навели. Тако смо дошли у ситуацију да укупан број Албанаца, којих нема више од 45.000-50.000 на територији све три општине, буде увећан за скоро 50 процената.

• Сумњате у наведене бројке?

– Свима је јасно да је цифра од 96.359 Албанаца који наводно живе на југу Србије потпуно нереална. Она је нереала чак и када би сабрали резидентно и нерезидентно албанско становништво, али то као што видимо не спречава албанске прваке да тврде како у централној Србији живи 100.000 Албанаца. Миграциони процеси су у последње две деценије узели маха свуда на Балкану, нарочито у руралним срединама. Тренд опадања броја становника је опште присутан  како у централној Србији тако и на територији АП Косово и Метохија. Прошетајте по албанским селима у залеђу Прешева и Бујановца и срешћете углавном старачко становништво. Младих је све мање. Да не говоримо о територији општине Медвеђа где су албанска села потпуно празна и пуста, нарочито на административној линији са КиМ. Ако не верујете својим очима онда упоредите статистику. Према најновијим подацима Министарства за људска и мањинска права објављеним у Службеном гласнику 29. октобра 2022. године гласачко право на изборима за чланове Националног савета Албанаца у Србији има 35.718 припадника албанске националне мањине. Ради се о Албанцима који поседују лична документа и бирачко право. Ако ову цифру увећамо и за 40% са бројем Албанаца који још нису остварили бирачко право, мада их нема толико, укупан број Албанаца на целој територији Републике Србије без АП Косово и Метохија неће прећи цифру од 50.000. Све остале приче о валидности цифара представљених као резултат пописа становништва 2022. године на југу Србије су сувишне јер је јасно да је реч о класичној манипулацији.

• Који су мотиви за такву врсту манипулације коју помињете?

– Мотив треба тражити у великоалбанској идеологији чији су темељи постављени још  у 19. веку. За разлику од Срба склоних регионалним и партијским поделама, албански политички лидери без обзира на различита идеолошка становишта, имају консензус када је национални интерес у питању. Знају они да прича о 100.000 Албанаца који живе на југу централне Србије није реална, али је циљано форсирају и стварају вештачку слику о бројности свог народа не би ли ојачали преговарачке и уцењивачке позиције на унутрашњем и спољнополитичком плану, а у контексту преговора који се воде између Београда и Приштине. Глумећи бројност на југу централне Србије и измишљајући некакву „Прешевску долину“ која не постоји нити је икада постојала у историјско-географском или административном смислу, настоје да направе паралелу између севера АП Косово и Метохија насељеног већинским српским живљем и Бујановца и Прешева у којима је албанско становништво доминантно, не би ли издејствовали одређени степен аутономије, са крајњим циљем а то је припајање територија ових општина самопроглашеној држави „Косово“.

• Зашто су општине Прешево, Бујановац и Медвеђа важне држави Србији?

– Српска политичка елита мора увек имати на уму да моравско-вардарска долина представља плућа српске државе и један од најважнијих геостратешких праваца који повезује Србију и средњу Европу са Средоземљем и топлим морима. Општине Прешево, Бујановац и Медвеђа налазе се на том правцу. Њиховим губитком Србија би на југу остала потпуно изолована и одсечена. Зато очување српског идентитета, народа и државности у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи мора бити један од највиталнијих интереса званичног Београда. А осим геостратегије, додатно обавезује и чињеница да је реч о областима које су некада чиниле део језгра средњовековне српске државе у којима је формирана и обликована национална, духовна и  државно-правна традиција српског народа.

Трифко Ћоровић / Српско коло