Пазимо… Прије тачно деценију и по са супругом сам, оснивајући Књижару „Со“, обновио тада посустало херцегновско књижарство и издаваштво.
По дозволи насљедника Јова Секуловића (1879 – 1950) наставили смо да баштинимо традицију првог српског обалног кљижара који је у Херцег Новом љета 1898, три године прије Геце Кона у Београду, на главном тргу отворио бутигу у којој су могле да се купе књиге.
Књижара Јова Секуловића за 40 година рада „растурила“ је – како се тада казивало – око 200.000 књига, и издала 20 сопствених издања. Поред прве бокељске, херцегновске књижаре, Јово Секуловић посједовао је и књижару у Котору, од 1926.
Секуловић је у своје доба био први који је радио на ширењу и дистрибуирању књиге у Боки Которској. Био је повјереник Матице српске, Српске књижевне задруге, а од 1904, и повјереник Привредника. С обзиром да је књижара Јова Секуловића имала стотину претплатника на издања Српске књижевне задруге, ова га је издавачка кућа именовала 1911. г. за свога добротвора.
Сваке године која је јубиларна по најмање једном основу, као што је ова – по два, Књижара Со издаје ћирилични спомен-печат и отискује га на многим књигама и на хиљадама разгледница: 140 година од рођења првог књижара, 121 година херцегновског књижарства, и 15 година Књижаре „Со“.
Необичан назив књижара дугује чињеници да се налази у граду који је основан 1382. г. управо због трговине сољу, да се налази на главном тргу који се некад звао Трг соли, те да квалитетним књигама читалац увијек осоли властиту памет.
Са прага класичне књижарске бутиге око види древне куле, стара степеништа, кровове, медитеранску зимзелену вегетацију, млетачку утврду Форте маре, галебове налик скринсејверима, и наравно – море.
Временом је Књижара „Со“ постала једина класична књижара у Боки, што самим тим значи и у Црној Гори, јер све што је постало у Црној Гори, постало је прије тога у Боки.
Књижара „Со“ постала је регионални културни барометар, љети пуна писаца – добитника најзначајнијих српских књижевних награда, до те мјере да дрвену столицу тапацирану зеленом чојом Боке Которске планирамо да завјештамо Адлигату – музеју књига и путовања. На тој столици сједало је на стотине Имена, не само из свијета књижевности и издаваштва, не само добитници НИН-ове награде, него и златни спортисти, рафинирани музичари и сликари, академици, амбасадори, конзули, капетани, адмирали, свештеници и монаси – па зато не чуди жеља бројних туриста да се фотографишу у чувеној калијерги – како се на „бокељском“ каже за столицу.
Ваља подвући да је Књижара „Со“ издавачка кућа која се с разлогом поноси фотомонографијама: „Историја бокељског поморства“ Предрага В. Ковачевића, „Вита Которанин, неимар Дечана“ Риста Ковијанића, „Поморским лицима Боке Которске“ Синише Луковића, и многим другим насловима.
Десно од улаза у стару камену палату у коју се на главном тргу као пуж голаћ у љуштуру уселио концепт Књижаре „Со“ постоји куриозитетни артефакт у српској култури. Ријеч је о мермерној плочи симболичног А4 формата на којој пише ћирилицом: У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч. Јован 1, 1.
Ту је спомен-плочу свечано открила године 2011. Марина Јовићевић, први генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом.
Сваке године на Петровдан, пак, 12. јула, када је најврелији дан у години, када и туристи науче да ријеч калдана потиче из доба Млетачке управе и да означава ужасну, несносну врућину – Књижара „Со“ слави рођендан.
Ове године по 15. пут. И 121 годину херцегновског књижарства и 140 година од рођења првог српског обалног књижара.
Уз фанфаре Градске музике, почеће фешта обалног књижарства и издавашта.
Никола Маловић/ Тамо далеко
Срећно, честитам, на многаја љета!