• Овогодишња слава Светих Ћирила и Методија у Бусијама имала је и свечарски карактер јер је на крају литургије владика Василије уручио куму овог храма Даниелу Пантићу Орден Светог Саве, који му је додијелио Синод СПЦ.

Даниел Пантић са супругом Сањом и синовима Павлом и Филипом

– Сматрам да овај орден не носим само ја. Носе га моји преци и моји потомци. Ово признање ми је дало обавезу да у наредном периоду наставим да помажем још више. Морам да захвалим и људима који су ми пружали директну подршку, а то су људи предузећа у коме радим. Искрено се надам да ћемо са овом славом, не само ми који смо се овдје Богу молили, него цјелокупна Србија, кренути у напредак и просперитет – рекао је кум Даниел Пантић.

У разговору за Слободну Херцеговину, овај рођени Невесињац прича како ово признање није дошло само од себе.

– У претходне четири године, а уназад 25 година од када сам у Србији, трудим се да на начин који је у том тренутку могућ помогнем и народу и цркви. Уназад четири године, Богу хвала, дошао сам на позицију која ми то на неки начин омогућава. И уназад четири године фирма у којој ја тренутно радим успела је да донира и обезбеди средства за изградњу или обнову 13 цркава у Србији – каже Пантић који нам је открио да је родом од Пантића из Јасена.

– То је село код Рабина, на путу између Невесиња и Мостара. Породица која није много позната, али која је кроз читаву своју историју настојала да оправда своје хришћанско порекло и корене. Мислим да из куће мога ђеда тренутно има двадесетак факултетски образованих људи –  каже Данијел Пантић, иначе један од два доктора наука које је изњедрила ова породица.

Срећан због ордена Пантић не заборавља родну Херцеговину којој би хтио да помогне, али са жаљењем каже да „Херцеговина као да на неки начин не жели да прихвата људе који су из ње отишли и не умије да искористи њихове потенцијале.“

– Мислим да су Херцеговци који оду ван Херцеговине њени најбољи пријатељи и да могу много реалније да сагледају проблеме, али често се у нашем завичају успјех не прашта. Није то само проблем у Херцеговини, већ је проблем свих локалних група нашег народа – каже Пантић.

Он истиче да са пажњом прати обнову Мостара и Саборног храма, а по природи ствари, поред толико помоћи упућеној широм Србије, постоји жеља да се помогне родној Херцеговини.

– Приликом боравка на Сајму привреде у Мостару ступио сам у контакт са локалним свештенством и владиком Григоријем. Постоји жеља да се упути помоћ како цркви, тако и нашем народу, али тај процес је због процедуралних разлога  мало сложенији. Вјерујем да ће се ипак нешто урадити – каже Пантић који истиче да нема личне или породичне везе са Бусијама, али је веома срећан кад може да помогне у било ком крају на које су дошли људи са различитих простора.

Иза Храма Светих Ћирила и Методија у Бусијама гради се школа и вртић чију изградњу помаже такође невесињац Даниел Пантић

-Желим народу који живи у Херцеговини поручим да му са ових простора сви желимо добро, да му желимо опстанак, да му желимо умножавање и обожавање и да настави да живи у у духу Светосавља – закључио је Пантић.

Т. Ћоровић / Слободна Херцеговина