ДЕВЕТ ГОДИНА СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Мијењају се „и вода и гора“, мијењамо се и ми….

  • На празник Преображења 2013. године рођен је портал Слободна Херцеговина. Да је ријеч о дјетету данас би завршили други или трећи разред основне школе. То су оне године у којима се науче најважније лекције, попут азбуке и таблице множења, које су неопходне до краја живота. И заиста, за ових девет година научено је много еснафског, али и оног много значајнијег – људског и животног градива.

Ако је име знамење, онда је сентенца Слободна Херцеговина прије свега утемељена на истинској слободи ријечи и мисли. Објављено је пуно текстова различитог садржаја у коме се није бјежало ни од критике ни од непопуларних или боље речено нежељених тема. И увијек је општи интерес био изнад сваког личног.

У данашњем времену постоје разни провладини, невладини и антивладини медији, али по логици ствари, ниједно финансирано гласило не може бити независно, што је лако уочљиво већ у првим реченицама било ког текста.

Са Слободном Херцеговином то није случај. Темељ и независност рада овог портала почива на ентузијазму и волонтирању који улази у јубиларну десету годину.

Посебна је радост што је Слободна Херцеговина далеко превазишла завичајне оквире и окупила Србе са свих меридијана. Кроз све ове године на сајту су се појављивали бројни аутори, разне старосне доби.Неки који су почели да пишу као средњошколци, данас су академски грађани пред којима су озбиљне каријере. Неки су постали родитељи, неки су добили унуке, неки су свој мир пронашли у потпуно другом еснафу, неки су се пензионисали… Сви ти пропратни животни догађаји су на неки начин доносили сазријевање портала и његових аутора.

Свака изборна година рађа прегршт нових херцеговачких медија који, попут тоалет папира, углавном имају једнократну употребну вриједност. Ово је већ пети изборни циклус у коме ни овога пута неће учествовати Слободна Херцеговина. Политика људе дијели и свађа, а било би лицемјерно живјети у Србији, а бавити се дневно-политичким страначким препуцавањима у завичају. Тај садржај препуштамо плаћеницима.

Како свака слобода има своју цијену овај портал је у вријеме своје највеће популарности стекао и велики број оних којима се није свиђао садржај. Упућиване су тешке ријечи, чак и пријетње, а од неких „партијских ћата“ су стигле ничим утемељене опомене пред тужбу. Нису изостали ни хакерски напади, обарање сајта, пријаве разних ботова што је условило мању видљивост на друштвеним мрежама, али никад није умањило углед сајта.

Преображење није само слава херцеговачке престонице Требиња, већ празник у коме се „мијења и гора и вода”. И баш као што се у разним животним циклусима смјењују туге и радости, смјењују се и приоритети Слободне Херцеговине. Данима се из разних разлога пише и прича о концерту Здравка Чолића у Требињу, али данашње Преображење је за мене јако тужан дан. Овај текст пишем под утиском испраћаја драгог и великог човјека и мог великог и истинског пријатеља који је овоземаљски живот замјенио рајским насељем. Из дубоког и искреног поштовања према њему и кумовској породици која више вјерује стварном, а не виртуелном свијету, прескочићу да наведем његово име. Оно је свакако записано у мом срцу.

С друге стране, у предвечерје овог празника обрадовало ме је што је млађи брат Слободне Херцеговине, лист Српско коло, захваљујући пријатељима са Кордуна стигао до Хиландара.

Приоритети су се промјенили и оног тренутка када је постало јасно да се и готово стопостотно извјесне ствари не могу спровести у дјело. И не само то. Добре идеје се могу и потпуно обесмислити. За шести рођендан Слободне Херцеговине најављено је као неупитно оснивање Савеза Удружења Срба Херцеговаца у Србији, али недуго затим се испоставило да је то научна фантастика.

Ћутање је мајка мудрости.

Као оснивач портала и волонтер са најдужим стажем на порталу СХ надам се (НЕ ОБЕЋАВАМ) да ћемо наредни јубиларни десети рођендан достојно обиљежити. Жеља је да се тим поводом објави зборник најзначајнијих текстова објављених на порталу Слободна Херцеговина. Зато позивам ауторе да кандидују своје радове, али и да понуде нове, јер дуга је година пред нама. Зборник ће бити направљен у електронској форми, а уколико нађемо спонзора који неће постављати никакве услове којим би се утицало на садржај, биће и одштампан.

Портал Слободна Херцеговина је кроз додјелу Златних плакета имао потребу да ода почаст завичајним амбасадорима и заслужним појединцима. До сада су та признања добили Петар Пејо Бајчетић, генерал Радован Грубач, Жарко Ј. Ратковић, Миленко Јахура и омладина Удружења Херцеговаца из Новог Сада.

Међу добитницима Златне плакете СХ има и оних који више нису међу нама – херој и ратни командант Невесињке бригаде Новица Гушић, и највећи и најенергичнији завичајни прегалац Светозар Црногорац.

Постхумно је одато признање Урошу Милојевићу који је у великој мјери одредио политику и правац дјеловања СХ.

Жеља је да у јубиларној години овај списак буде проширен именима достојних личности.

И даље је Слободна Херцеговина увијек отворена за дијалог, али није, нити ће икада бити, отворена за компромисе са неистином.

Нека нам је срећан празник Преображења Господњег!

Нека се, у духу Преображења, освијести и наш народ и освијетли његова национална мисао, а нека Херцеговина, сваким новим рођенданом Слободне Херцеговине буде све снажнија, српскија и слободнија.

Боже здравља!


Трифко Ћоровић
оснивач портала Слободна Херцеговина

Ко чита Слободну Херцеговину – с пута не залази

Има, у Херцеговини, пуној народних умотворина, једна позната изрека: „Ко пита – с пута не залази.“ Њено добротворно дејство није престало ни у посљедњим временима, која су поново изнијела на површину страдање и несрећу, својеврсни херцеговачки усуд.

Док су многе особености српског народа у Херцеговини губиле на значају, наше сеобе и диобе је испратила једна непријатна појава: Херцеговина је ућутала. Њени узвишени гласови – попут Луке Вукаловића, Мића Љубибратића, Богдана Зимоњића, Стојана Ковачевића, Владимира Гаћиновића, Јована Дучића, Алексе Шантића и Пера Слијепчевића – одједном су измјештени у сивило заборава, као звукови на неким непознатим фреквенцијама, за које смо, напрасно, као заједница, постали глуви.

Човјекова запитаност над свакодневним проблемима и главобоље потрошачког живота учиниле су да се заборави суштинско питање херцеговачког опстанка – питање слободе. Стога се у духу наше најљепше традиције, која поштује рјечите и умозрителне људе, прије седам година појавио портал Слободна Херцеговина, вођен родољубивом мишљу да буде виртуелно огњиште које окупља Срба у Херцеговини и изван ње.

Током ових седам година, намјера уредника и колумниста Слободне Херцеговине могла се ишчитавати из њеног имена, из синтагме која означава трајни и најважнији циљ свих Херцеговаца: а то је одржање и ширење херцеговачке, и свесрпске, слободе.

Као колумниста Слободне Херцеговине, прилично сам сигуран да је сваки Херцеговац на Слободној Херцеговини заиста Слободан, а да је наша родна Херцеговина, суштински, слободна само на Слободној Херцеговини.

Пошто се слобода најприје манифестује као могућност избора, нарочито смо задовољни стога што Слободна Херцеговина није никада затворила врата за различита мишљења, што значи да су многе херцеговачке теме отворене, по први пут, на Слободној Херцеговини и да је свакоме било омогућено да – у духу основне људске пристојности – пише и коментарише.

На Слободној Херцеговини херцеговачко, српско питање је увијек отворено. Но, сеобе и диобе су учиниле своје. Велика херцеговачка расутост – која је често значило потпуни заборав својег завичаја током само једне генерације – дуго је доживљавана као трагични пут страдалог народа у једној осиромашеној земљи, на чије се изборе не може утицати.

Међутим, управо је Слободна Херцеговина доказ да Херцеговци изван Херцеговине, а нарочито Херцеговци у Србији, нису заборавили своја огњишта и да је увијек, током посљедњих деценија, постојао значајан број људи спремних да помогну свој завичај и браћу у њему. Дуга и плодотворна сарадња са завичајним херцеговачким удружењима у Србији, допринијела је да се идеја Слободне Херцеговине – слободне ријечи коју ваља преточити у дјело – прошири на многе наше Херцеговце, будећи у њима искру интересовања за Војводство од Светога Саве. Разумије се, то не би било могуће без многих угледних Херцеговаца који су својим личним примјером, ријечју и дјелом, распламсали лучу завичајне мисли.

На концу, малом измјеном народне умотворине са почетка текста добијамо јасну поруку: Ко чита Слободну Херцеговину – с пута не залази!

(Извод из текста Рада Црногорца
написаног на Преображење 2020. године)

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Ранко Гојковић Reply

    Многаја и благаја љета нашој „Слободној Херцеговини“ и Теби брате Трифко…

  2. Pingback: ДЕВЕТ ГОДИНА СЛОБОДНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Мијењају се „и вода и гора“, мијењамо се и ми….

Оставите коментар