• У организацији Удружења избјеглих, прогнаних, расељених и досељених “Ново Огњиште” Барајево на празник Марије Магдалине 4. августа 2023. године у саборној цркви Светог Саве у Барајеву одржан је по четврти пут помен за Србе пострадале у злочиначкој акцији “Олуја”.

У присуству једва десетак људи помен су служили протојереј ставрофор Видо Милић, протојереји Горан Ракић, Игор Обрадовић, јереји Дарко Павловић и Огњен Козлина.

У бесједи свештеник Дарко Павловић је истакао да хришћанска традиција налаже да се молимо за покој душе наших пострадалих пријатеља, рођака, родбине и свих оних који су свој живот дали вјеру и отаџбину.

– Тужно је и жалосно да читав један народ за неколико дана напусти своје огњиште. Њихови преци страдали су у Јасеновцу и многобројним стратиштима у Другом свјетском рату. Историја се поновила неколико деценија, али страдање није било узалудно, јер наши свештеномученици данас заједно моле и за нас у Царству небеском. Наша вјера православна нас учи да ћемо, када Христос буде поново дошао, сви бити заједно.

Предсједник удружења Ново огњиште Јово Добријевић је у изјави за Слободну Херцеговину истакао да и данашњи помен осликава стање друштва у коме живимо.

– Мали број окупљених на овом помену јасно указује да наш народ једноставно не његује културу сјећања. Свједочимо да овог викенда велики број српских пјевача и естрадних умјетника заказују концерте у српским градовима. Да ли је могуће да је све у новцу и да би зарада од продаје карата била мања да су та дешавања била помјерена неки дан раније или касније?

Срби не могу да се радују 4. и 5. августа, јер је то датум највећег етничког чишћења који се десио у Европи након Другог свјетског рата. Остаје нам нада да ћемо упорним обиљећавањем страдања нашег народа у наредном периоду направити бар мали помак – поручио је Добријевић и подсјетио да ово удружење, осим овога, организује помен и 24. марта у знак сјећања на српске жртве погрома на Космету, као и жртве страдале у Нато агресији на нашу земљу 1999. године.

Прије 28 година хрватске војно-полицијске снаге, удружене са муслиманским јединицама Атифа Дудаковића и уз подршку НАТО снага су са вијековних огњишта протјерали више од 250.000 крајишких Срба. Према подацима Комесаријата за избјеглице евидентирана су имена 1.856 погинулих и 836 несталих Срба, међу којима је 1.220 цивила. Мада је ова злочиначка акција имала све елементе геноцида, према одлуци Међународног суда у пресуди из фебруара 2015. године “Олуја” је оквалификована као етничко чишћење.

У овој злочиначкој акцији уништено је и срушено 13.000 привредних објеката, 182 задруге, 56 здравствених станица, 78 православних цркви, 29 музеја, 920 споменика културе, 181 гробље, 352 трговачка објекта, 211 угоститељских објеката, 410 занатских радњи, као и бројни индустријски погони.

Злочиначка акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица ХВО-а на подручја Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, односно на Републику Српску Крајину. Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избјеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.

На територији општине Барајево евидентирано је 8.973 избјеглих, прогнаних и расељених лица из бивших република СФРЈ и са Космета. Према проценту укупног становништва ова локална самопурава спада у ред оних који су у највећем броју прихватили прогнане Србе.

Већина тих људи у Барајево се доселила након егзодуса српског народа 1995. године. Данас на територији ове општине сваки пети становник (око 5.000) је дошао са ратом захваћеног подручја.

Трифко Ћоровић