По недокучивом Божијем промислу, у 2023 години, стекле су се двије „округле“ годишњице: двјеста година од рођења и сто педесет година од упокојења великог херцеговачког војводе Луке Вукаловића. Наиме, Лука је рођен на Лучин-дан 1823. године на Зупцима, а упокојио се у Господу 6. јула 1873. године у Салтићији, селу које је смјештено  на око  60 километара од Бердјанска, у некадашњој, (а и садашњој Русији).

Сучељавајући се са разним националним и животним недаћама и проблемима, многи Срби су заборавили на вођу „Трећег српског устанка“, који се одвијао под његовим руковођењем  од 1852 – 1862 године у Херцеговини против Турака. Када су му 2015. године подизани споменици у Гајдобри, Зупцима и Требињу (три истоветне реплике), већ су била у многоме изблиједела сјећања на његову неизбрисиву историјску улогу. Мада Херцеговина представља подручје са далеко највећим бројем устанака против разних окупатора, о Луки се врло штуро говорило и приповједало. А такве личности се ,свакако, не смију препустити да их прекрије вео заборава. Саме битке које је водио против Турака показују колико је регуларне турске војске учествовало у њима (примера ради, на Гацко су Дервиш и Сали-паша водили преко 30.000 војника), док је на разним бојиштима  остајало мноштво мртвих непријатеља: на Зупцима најприје преко 520, а затим поново 1523, на Грахову 4.392, на Граховцу око 15.000 итд.

Србадија, year 1875, issue 9, page 1, digitized by the University Library „Svetozar Markovic“

Када је гласовити војвода Лука Вукаловић, са својим устаницима, ослободио готово читаву Херцеговину, лична сујета и зебња, да ће то бити још једна слободна српска држава, обузела је црногорског књаза Николу, па је он започео са својим сплеткарењима, што је проузроковало Лукино изгнанство у Русију.

Његова „слободарска жртва“ и смрт далеко од своје родне груде, треба да у нама побуђују трајно сјећање  на овог великана и да буду путоказ јуначког држања за генерације Срба данашњег и будућег времена.

Дубоко вјерујемо да ове двије годишњице неће бити само подсјећање, већ и достојно обиљежавање једног јуначког и праведног живота.

ЈОВО РАДОШ