ЦРНА ГОРА СЕ РОДИ: Поздрав на 29. херцеговачком дочеку Српске Нове године (ФОТО)

  • Дубоко погођени судбином српске браће у Црној Гори, Херцеговци су у Српској Атини слушали надахнуту бесједу Матије Бећковића о Српској Спарти и поздрављали се његовим ријечима „Црна Гора се роди “

У Новом Саду је на више од 50 мјеста уприличен програм за дочек православне Нове године, али много прије него што је главни град сјеверне српске покрајине постао европска престоница културе, Срби Херцеговци се у њему окупљају и са пријатељима славе Нову Годину, мали Божић и своју крсну славу- Светог Василија Великог.

СИМБИОЗА ЉЕПОТЕ, ПАМЕТИ И ХУМАНОСТИ: Срби Херцеговци у Новом Саду са разлогом су најпоноснији на своју омладину која је и овогодишње окупљање овјековјечила пред грандиозном заставом Српске Херцеговине

Попуњен максималан капацитет ресторана “Рибарац” сабрао је 550 људи који су тако постали дио традиције дуге 29 година.

Светозар Црногорац, Пејо Бајчетић и Миленко Лаловић

Међу њима је био родоначелник најстаријег херцеговачког завичајног удружења Петар Пејо Бајчетић.

Благослов оца Предрага Толимира

Скуп је благословио свештеник Предраг Толимир који је честитајући славу домаћинима истакао да је мученичка Херцеговина свети примјер прошлости која завјетује потомство да буде достојна славних предака.

Здравичар: проф др Јово Радош

Сретан састанак на сретном мјесту по Христовом закону и Божијој помоћи пожелио је здравичар проф др Јово Радош.

– Покољења нова што долазе Светог Саве с пута да не силазе, да заплачу кад гуслар загуди, ђе год да су, да остану људи – поручио је, између осталога Радош, предсједник Савеза гуслара Србије.

Госте, посебно оне који су превалили далек пут из Херцеговине, поздравио је Божидар Миловић, предсједник Удружења Срба Херцеговаца.

– Наше удружење је поносно на велики број младих чланова који се нису ни родили када је установљен овај завичајни скуп – рекао је Миловић.

Он је истакао и захвалио се на доброј сарадњи са покрајинским институцијама, као и са Градом Новим Садом.

У Нови Сад су стигли Дарко Крунић, начелник општине Љубиње, Миљан Алексић, начелник општине Билећа, а поздраве из Херцеговине пренио је Радојица Антуновић, замјеник начелника општине Гацко.

Подсјећајући на сву љепоту старог завичаја Антуновић је позвао земљаке да, кад год су у прилици, обиђу огњишта својих предака.

Првак Српског народног позоришта Миодраг Петровић подсјетио је на ријечи владике Григорија и његово “слово о Херцеговини”.

“Херцеговина је једно чудо, једна светиња, једна привилегија, једна љепота и доброта, а у исто вријеме она носи ону трагику коју носи у себи све што је створено – тај бол, страх од смрти, то неповјерење”

Домаћин Божидар Миловић и Матија Бећковић

Неколико минута трајао је аплауз након најаве, увијек надахнутог водитеља Миливоја Бештића, да ће се гостима обратити “највећи живи српски пјесник” Матија Бећковић.

УИГРАН ВОДИТЕЉСКИ ПАР: Милана Кукурић и Миливоје Бештић

Погођени судбином српске браће у Црној Гори, многи су поустајали са својих мјеста, а особље ресторана је застало да би се у потпуној  тишини чула ријеч пјесника.

– Не бисмо погрешили ни када бисмо уз „Христос се роди“ овог Божића рекли и „Црна Гора се роди“. О коме да причамо него о Црној Гори и њеној Митрополоји о којој се говори широм планете, у свакој српској кући у којој свијећа гори и то у вријеме кад се чинило да је Леотар смјенио Ловћен, а Требиње Цетиње. Кад се чинило да су се Црногорци предали, да су пристали на све и да могу без свега, устали су и показали да не могу без оног најсветијег и најбитнијег – своје цркве и вјере у Бога – рекао је Матија наглашавајући потребу да се брани “очињи вид”.

МАТИЈИНЕ РИЈЕЧИ СЕ СЛУШАЈУ СТОЈЕЋИ

– Ћутали су Црногорци кад су им порицали историју, преименовали језик и писмо, а стали у одбрану вјере знајући, ако им узму цркву – узели су им све, а ако цркву одбране – неће им узети ништа. Још једном је удар нашао искру у камену и обистинила се стара истина да је одбрана са животом скопчана – рекао је Матија.

У једном питању детаљно је описао сву трагедију прогона цркве у Српској Спарти.

– Ко је икад могао снити, да ће у Српској Спарти, Србе и српску цркву прогонити и да ће се у Црној Гори, која је била имање Цетињскога манастира, отимати и манастири и манастирско имање, да ће од цркве, која јој је дала крштеницу, тражити да се легитимише и покаже своју легитимацију њима. И да ће брат, који не вјерује, отимати храмове брату који вјерује. И да Немањићи у Црној Гори неће имати ништа, као што им и име каже, да ће се питати да ли се Савина вода, Савин лакат и Савин кук зову по Светом Сави или Сави Ковачевићу. Да се неће знати чије је Мирослављево јеванђеље, ни чији је манастир и ћивот Острошког Чудотворца – казао је Матија чудећи се како то да Митрополија треба да докаже чији је који манастир.

– На сваком је манастиру иза врата написано ко га је и кад подигао, а чим уђеш у њега, ту је и портрет његовог домаћина и његов гроб. Црногорско-приморска митрополија је већ једном убијена. Њен митрополит и 146 свештеника су побијени од безбожника без суда и закона. Сви су уписани у диптих Светих и као свештеномученици премештени на иконе. Из њихове крви и крвљу заспане земље Митрополија се обновила. Уместо да се њоме поносе, хоће да је дотуку. Већ су тукли владику Методија, а Митрополиту је изречена последња опомена – рекао је Матија поредећи Митрополију са игуманом Стефана из Горског вијенца за кога се једино не наводи из кога је племена.

– Један Куч ми је послао поруку:„Озрависмо гледајући у свијетли образ Црне Горе у ове божићне дан.“ Помишљао сам да би и митрополит Амфилохије данас могао поновити некадашње речи владике Данила: „Благо мени моји соколови, благо мени јуначка слободо. Јутрос си ми дивно васкрснула из гробова нашијех ђедова“– закључио је своју бесједу, често прекидан аплаузима, академик Бећковић.

Прочитајте још: 
МАТИЈА: У Српској Спарти знају, ако узму Цркву – узели су им све, а ако Цркву одбране – неће им узети ништа!

ЧЕКАЛО СЕ У РЕДУ НА ФОТОГРАФИСАЊЕ: Матија Бећковић је имао стрпљења за многе поштоваоце

Удружење Срба Херцеговаца у Новом Саду увело је нове стандарде и једино је завичајно удружење које је увело програм стипендирања најбољих студената на новосадском Универзитету.

Предсједник Удружења др Божидар Миловић уручио је стипендије студенткињама Јелени Ђурици из Берковића, Анђели Риђешић из Требиња, Јовани Лажетић и Милици Радовановић из Невесиња, као и средњошколки Јована Торовић.

КАД ЗАПЈЕВАЈУ БИЛЕЋАНИ: Начелник Миљан Алексић и одборник Немања Папић придружили су се пјевачкој групи “Војвода Глигор Милићевић”

У културном дијелу програма наступило је удружење гуслара “Војвода Глигор Милићевић”.

ПОКЛОН ДОМАЋИНИМА: Славко Радовановић и Божидар Миловић

У њихово име предсједник скупштине овог удружења Славко Радовановић уручио је домаћину на поклон слику, рад академског умјетника Драгана Батинића. Чланови мушке пјевачке групе запјевали су уз пратњу гусларског првака Републике Српске Бранка Милићевића.

Гости су уживали и у етно пјесмама које су изводиле Милана Дабић и Дајана Васиљковић.

НИ ПО БАБУ, НИ ПО СТРИЧЕВИМА: Огњен Шкиљевић и Марко Никчевић извлачили томболу

Већ по традицији одржана је и богата томбола.

Најсрећнији су се радовали гуслама, пршуту, викенду на Моску, зидном сату са мотивима Гацка…

Ивани Ћутило за успомену сат са мотивима Гацка

Уручено је чак 87 награда, међу којима је било чувеног сира торотана, плетених чарапа, ручкова, календара, књига, ракије и вина….

За добро расположење побринуо се бенд “Колумбија” које предводи млади Невесињац Драган Жерајић.

Командант испратио пјесника: Новица Гушић са Матијом Бећковићем и Божидаром Миловићем

Међу званицама посебно је поздрављен командант славне Невесињске бригаде Новица Гушић, а ту су још били и предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, народни посланик у скупштини Србије Невесињац Милимир Вујадиновић, директор Покрајинског фонда за избегла и расељена лица Душко Ћутило, као и представници завичајних херцеговачких удружења Свето Црногорац (Клуб Гачана), Зоран Јањић (удружење Невесињаца), проф др Миливоје Пецељ (удружење Љубињаца), Божидар Пашајлић (Вршац), Мишо Лазаревић (удружење Коњичана), Миленко Лаловић (Удружење Калиновичана),  Биљана Ружић (Зрењанин), Драгослав Андрић, Борислав Вукајловић (Суботица) и многи други.

И ове године, програм је водио сјајан и уигран водитељски пар Миланка Кукурић и, већ одавно заштитни знак херцеговачких окупљања, легендарни Миливоје Бештић.


Наредни скуп Херцеговаца одржаће се 8. фебруара у Суботици.

Потом слиједе људовања у Београду; и то на празник Сретења (15. фебруара) одржаће се сијело Гачана, седам дана касније скуп Невесињаца, док су Љубињци своје завичајно вече заказали за 24. април.

Велики број Гајдобрана: Стојан Дангубић са друштвом

Уочи љетњих одмора Херцеговци ће се окупити 20. јуна у Вршцу.

Домаћини, који сваке године подижу стандарде, већ од данас крећу припреме за наредни, јубиларни 30. дочек православне Нове године на Рибарцу.

Текст: Трифко Ћоровић
Фотографије: Миле Шапић / Српско коло

Албум са више од 400 фотографија можете видјети овдје

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. истина Reply

    Добро би било када би организатори замолили власника ресторана да његово име напише на званичном српском језику/ћирилицом!
    Овако је неукусно, сви се бусају у српство, а изнад глава им – Хрватска.

Оставите коментар