• У времену када је словенска солидарност имала и културну и политичку димензију, књижевност је била моћан мост између народа. Посебно се то видело у односима Чехословачке и Југославије у међуратном периоду, када су писци, интелектуалци и културни делатници снажно доприносили изградњи пријатељских веза. Чешки аутори, инспирисани југословенским пределима, историјом и духом народа, писали су с љубављу и разумевањем – не само о лепотама јужног Јадрана, већ и о идеји заједништва, слободе и напретка. Текст Саше Недељковића подсећа нас на те културне тековине и баца светло на готово заборављене странице чешко-југословенског пријатељства.

  

После Првог светског рата, између Југославије и Чехословачке успостављени су савезнички и братски односи. Обе земље биле су чланице Мале антанте и трудиле су се да се братске везе што више учврсте.

У Прагу је деловала Југословенско-чехословачка лига. Под управом лиге била је у Прагу „Штросмајерова књижница и читаоница”, која је служила за упознавање југословенске књижевности и развитка, преко књига и новина. Истовремено, служила је и за течајеве српског језика које су приређивале лига, соколска друштва и друге организације.

Да би књижницу попунио, Савезни просветни одбор ССКЈ јој је слао своја издања, а препоручивао је соколским друштвима и жупама да јој пошаљу своја.
(1) После окупације Чешке 1939. године, соколи су помагали чешким избеглицама које су бежале преко Југославије. На пленарној седници Савеза сокола Краљевине Југославије, која је одржана 25. и 26. марта 1939, закључено је да се прикупе подаци о приликама код чехословачког соколства, као и о положају Савеза словенског соколства. На Главној скупштини жупе Београд, одржаној 24. и 25. марта 1939, присуствовао је представник Савеза Југословенско-чехословачке лиге, Миленко Трифуновић.
(2) У Прагу је 1940. године изашла књига Vitr od more (Ветар с мора), коју је написао чешки песник и пријатељ Југославије Адолф Весели. Објављена је под покровитељством Чешко-југословенске лиге, у издању књижарнице Л. Мазача. Књига је имала 160 страна великог формата.

Први део епоса, Стражар светионика, догађао се на острву Корчули и приказивао је згоде младог рибара Анте Новљана. Други део, Дозив мора, био је пун одушевљења лепотом приморја и морске пучине, док је трећи део, Сунчани крес, славио независну југословенску државу која је дошла до свог слободног мора.

У чланку Чешка епопеја о Југославији у Соколском гласнику истакнуто је да је дело Адолфа Веселог било прожето познавањем нашег народа и крајева, као и љубављу за његов напредак и слободу. Будућност своје браће, чешки песник је видео у слози и јединству, у раду и напретку. У својој књизи писац је истакао:

Спајати народ у мисли и духу, прожети сва срца немиром пуним стварања, уништавати све што слаби и раздваја, и свему што цвате даривати сунце!… Дигнути народ свој на светску висину и градити славну Југославију!

Писац је желео да у том загрљају види и Бугарску:

Четири словенска рода, мушки, један поред другога, једнодушно дижу главе ка сунцу и кличу: Живела Југославија, живела славна и заједничка мати наша!
(3) Чешки књижевник Антонин Шрамек објавио је историјски роман о Дубровнику. Први део романа објављен је 1939. године под називом Дубровник, а 1940. године изашле су друга и трећа књига у издању Вацлава Петра, у Прагу. Друга књига носила је назив Horka léta и радња јој се дешавала у Дубровнику 1683. године. Трећи део носио је назив Vzpoura (Устанак) и дешавао се 1736. године. Прашка штампа писала је са највећом похвалом о овом делу посвећеном Дубровнику.
(4)

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. Југословенско-чехословачка лига у Прагу, „Соколска просвета”, Весник просветног одбора Савеза СКЈ, месечни прилог „Соколског гласника”, Нови Сад, април 1932, бр. 4, стр. 237;

2. Око соколово, Београд, 1939, бр. 5, стр. 45, 49;

3. Чешка епопеја о Југославији, „Соколски гласник”, Београд, 9. август 1940, бр. 32, стр. 2;

4. Чешки писци о Југославији, „Из словенског света”, „Соколски гласник”, Београд, 21. јун 1940, бр. 25, стр. 2.