• У свечаној сали Музеја Херцеговине, у самом срцу Дучићевог легата, синоћ је отворена изложба „Свјетлост и сјећање: ликови и предјели Херцеговине“ – прва самостална изложба владике Максима.

На зидовима галерије ређало се педесет платана: од портрета личности чија су имена уткана у историју овог краја до пејзажа који миришу на камен, сунце и тишину Херцеговине. Утисак посјетилаца био је да се пред њима не налази само сликарство, већ својеврсна мапа духовног и животног пута аутора.

Владика Григорије: Ако гледате срцем, видјећете оно најдрагоцјеније!

Посебну тежину вечери дао је говор владике Григорија који је свечано отворио изложбу. Обраћајући се присутнима, он није говорио само као пријатељ и сабрат аутора, већ као свједок једног заједничког живота.

– С Максимом сам дијелио и хљеб и со, и тишину манастирских дана и радости празничних ноћи. Зато, када гледам његове слике, ја не видим само умјетност – већ видим прозор у његов унутрашњи свијет. Ту се открива и рањивост и снага, и радост и бол, све оно што не може да се види голим оком –  рекао је владика Григорије.

Он је нагласио да ауторове боје носе живот иза онога што је видљиво.

– Боје могу да буду и глас, и додир, и молитва. Кад гледате ове портрете, не видите само лица, него осјећате пулс унутрашњег свијета сваке личности. Као да његова четкица хвата оно што је остало у сјећању и предању, оно што никада не може до краја да се изрази ријечима.

У свом обраћању, владика Григорије се посебно осврнуо на платно са приказом манастира Тврдош.

– Овдје није само манастир. Овдје је приказана свака црква, свако мјесто гдје се човјек осјећа лакшим и ближим вјечности. То је моја и Максимова заједничка тачка, почетак нашег духовног пута. Тврдош је овдје обасјан свјетлом које нас подсјећа да и у овом свијету можемо осјетити дах оног вјечног.

На крају свог говора дао је савјет како посматрати ова дјела.

– Ако гледате само очима, видјећете боје и облике. Али ако гледате срцем, видјећете оно што је најдрагоцјеније – да су ове слике живи свједоци једног богатог унутрашњег свијета, свијета у којем се човјек и природа и Бог сусрећу у бојама које не блиједе.

Ивана Грујић: Аутор наставио стазама владике Атанасија

Директорка Музеја, Ивана Грујић, нагласила је колика је част што је управо ова установа домаћин изложбе.

– Владика Максим урадио је нешто посебно. Његови портрети нису пуки прикази лица. Он је у њих унео свјетлост, боју која носи оно што је у тим људима било најдубље. Видимо ту и Јована Дучића, коме је посветио два платна, али и Нићифора Дучића, Саву Владиславића, па чак и савремене ликове попут доктора Пешка. Све то чини једну духовну палету у којој се преплићу историја, честитост и љепота овог краја.

Она је подсјетила да је и ова изложба својеврсни наставак љубави владике Атанасија према Херцеговини.

– Владика Максим као да је наставио оно што је Атанасије носио – снажну, дубоку везу са земљом и људима Херцеговине. А порука сваке слике је да сваки од нас има прилику да од ове земље направи палету својих боја – боја поштења, части, храбрости и љубави.

Владика Максим: У мени је тињала слика завичаја!

Владика Максим је, видно узбуђен, открио да је управо љубав пријатеља била кључна да се одлучи на овај корак.

– Ово је моја прва самостална изложба. Дуги низ година излагао сам у групним поставкама у Европи и Америци, али чини ми се да је било нужно да баш у Херцеговини сликарство постане мој лични исповиједни простор. У мени је дуго тињала једна слика завичаја – стара Херцеговина, са својим људима и светињама – и сада је коначно дошло вријеме да се роди. Кажу да умјетник своје дјело губи оног тренутка кад га подијели са другима. Тако и ја вечерас – предајем вам слике и њихово тумачење препуштам вама. 

Каталог изложбе можете погледати овдје

Док су се посјетиоци задржавали пред изложеним дјелима – од мостарског моста у више варијација до лица Лијепе Емине, Јована Дучића, Алексе Шантића или Светог Саве – чинило се да у галерији влада тишина која није празна, већ испуњена унутрашњим разговором. У тај низ аутор је, ослањајући се на умјетничку слободу, уврстио и лик Мака Диздара, као да је желио показати да се у заједничкој галерији сјећања могу наћи и они који, бар на први поглед, припадају другачијим епохама, традицијама и свјетоназорима.

На свечаности су, уз бројне грађане и јавне личности, присуствовали и гости из иностранства, међу њима и градоначелник Џексона из Калифорније.

Изложба је продајног карактера и сав приход биће искоришћен за стипендије које Фондација „Лука Ћеловић Требињац“ обезбјеђује студентима.

Текст: Слободна Херцеговина

Фотографије: Владо Ружић/Епархија ЗХиП и Музеј Херцеговине