• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

проф др Биљана Ћирић (Фото: Трифко Ћоровић)

Др Биљана Ћирић је истакла да је лик Дубровкиње Цвијете Зузорић по својој привлачности и загонетности достигао готово легендарне размјере и намеће се као инспиративан предмет проучавања студија сјећања. О различитој визији њеног недокучивог лика говоре и драмски текстови Ернеста Катића и Николе Ђурића.

– Повезујући мотив љубави с родољубљем, као што је чинио и у претходним својим драмама, Ернест Катић прати судбину јунакиње која је дошла из Јакина у Дубровник да присуствује крштењу највећег брода Миха Працата и тако обновила успомене из своје младости. Цвијета се, по узору на Војновићеве јунакиње, враћа у Јакин, одричући се љубави. У кругу најумнијих пјесника тога доба, она остаје вјерна једино своме Граду. Радњу своје драме Катић је смjестио у слободну Дубровачку републику, у свом пуном сјају и процвату. Дjело је конципирано више лирски него драмски, како је у критици већ запажено, те би могло да послужи као либрето за оперу – рекла је Биљана Ћирић.

Неостварен сан о љубави

Она је истакла опште мjесто да племић не може оженити грађанку, а да тиме не изгуби привилегије за себе и своју будућу породицу, одређује судбину и Катићеве јунакиње.
Иако је припадала угледној грађанској породици Франа Зузори, која је око себе окупљала пjеснике и племиће, Цвијета не успијева да оствари свој сан о љубави. Ипак, гдје год се појави, она изазива дивљење и уздисаје. Својом љепотом и духовношћу очарала је Фиренцу.

Први чин Катићеве драме дешава се у Дубровнику, на Пријекоме. Цвијетин отац је осиромашио и ту чињеницу преноси својој кћери. Турци су му заробили два брода, јер су били у служби шпанског владара. Породица Зузори одлучује стога да се пресели у Анкону и почне живот изнова. Одлуку да се обогати доноси у то доба сиромашни Михо Працат, који је био потајно заљубљен у Цвијету.

Из другог чина сазнајемо о животу Цвијетине породице у Анкони и Италији. Цвијета и њене сестре удале су се за племиће. Кад год се појави у Фиренци, Цвијета изазива обожавање. У својој кући окупља књижевну елиту. Торквато Тасо пјева о њеној љепоти и врлинама.

Трећи чин Катићеве драме одиграва се у Дубровнику. На празник Светог Влаха странци долазе на крштење Працатовог брода, дивећи се грушкој луци. Цвијета је приказана као права Дубровкиња, одана у љубави према своме Граду до краја живота. Услијед неостварене љубави, немоћна пред снагом пламићких закона, Цвијета одлази из свог вољеног Дубровника заувијек.

Опсједнути науком

Као израз идеала свога доба – љепоте и мудрости, Цвијета Зузорић била је инспирација и Николи Ђурићу за драму Све за љубав науке с мученицом Цвијете Зузорића. Драмско дјело Ђурићево прије свега је педагошке природе, намијењено „извођењу на прави пут” заблудјелих младих Дубровчана.

Умjесто да се посвете корисним пословима за Републику, млади Дубровчани у Ђурићевој драми занесени су науком и научним открићима. Радња се дешава 1612. године, када је занимање за математику, астрономију, филозофију и остале науке било итекако изражено, што потврђују и разна учена друштва – академије.

Писање драме Николе Ђурића поклапа се са оснивањем Удружења пријатеља умjетности Цвијета Зузорић у Београду 1922. године. Крајем 1928. Београд добија Павиљон Цвијете Зузорић, док је драма Николе Ђурића била позоришни прилог том догађају.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.