•  Донио је задатак, а ја се и данас кајем што Јованку не ожених. Али, било је суђено, да није, поменула би ми је фалетарка пред рат.

Локомотива дахће, звиждука као да муку изгони. Пуше. Из ње шишти пара. Тешко јој. Сједим у службеном вагону. Врућина. Запара подиже опор мирис катрана – прича Марко док му поглед лебди у магличастој  даљини – читав живот носим у торби. Куд ја, туд и торба. Све до једном. Нема никога коме се торба за живота није подерала. Рођен сам за ситне ствари. Ништа крупније ми није намијењено. Жене у мени виде само машину за секс. Ништа друго. Ђе замркнем, не осванем. Не знају куда и зашто идем, жена по пола године не зна шта је са мном. Како да јој објасним кад не смијем. Оставила ме ни крива ни дужна. Ни данас не знам куд путујем. Чини ми се да случајно присуствујем животу. Све се догађа мимо моје воље, а не шкоди ми, чак ми такав живот и прија. Други воде рачуна о мени, а ја млатарам по животу ко муда по самару. Ни честан ни свјестан. Благо будали, њено је царство небеско. А ни ово није тачно.

Преко пута мене сједи моја пратња, удбаш осредњих година са палуцавим сјајем у очима. Риба. Очи водене, а малоријек. Права риба. Дроцкуља. Гледам га и размишљам. Овај је краће памети од мене. Може да буде само товар. Згодан је и за наутрешељ. Лако би се закачио свакоме на врат. То му је некако намијењено. Тако је скројен. Сви смо ми мање-више иста роба, али нам је крој друкчији.

Шнит, што би реко мајстор Боро. Погађам у себи која ће му прва ријеч бити кад проговори и напрегох се да боље чујем, а он само дубље удахну, промешкољи се, наби капу преко очију и настави да ћути. Можда не смије да зуцне. Чека мене, а ја се правим да ми није нидошта.

Зеленика последња жељезничка станица

Најдуже ћутање се отегну по непрекидним завојима око Попова поља. Понављам у себи: Врпоље, ко нема карту напоље.

Пред само јутро, кад  небо и море почињу да се одвајају, стигосмо у Зеленику. Влага и мирис мора прођоше ми кроз кичму. Стресох се, поправих униформу, запитах се зашто сам тако обучен, ваљда ћу дознати и крочих на зеленичку луку.