• Ко први пут долази у Билећу има осјећај да су пред њим два мала града одвојена један од другог, посебно онај на западној страни простране котлине, који је мањи и опасан високим зидинама. Тај мањи град зову Логор.

Истина, то није град као други градови, већ ововремени споменик који чува успомене многих данас живих (и мртвих) расељених широм планете. Саградила га је Аустроугарскa након опсједања ових крајева као нови војнички град и дала му име Нова Билећа (Neue Bilek).

Логор с почетка деветнестог вијека

Али нису Аустроугари градили само Логор, него су, да би утврдили границу у околини Билеће, саградили осам јаких утврђења: Влахиња, Каменица, Хаџибегово брдо, Модробац, Дубовац, Тухор, Никоља глава (Водена градина) и Дракуљица.Утврђења на брдима Дубовац и Модробац највећим дијелом били су испод земље као мали подземни градови а имали су и лифтове.Сва ова утврђења била су усмјерена на заштиту од сусједне државе Црне Горе.
Сваки од ових објеката имао је специфичну улогу у стратегији одбране.При градњи ових објеката ангажовани су мајстори врсни зидари из Билеће и околине као и са Приморја.На Дубовцу су била два топа највећих калибара на Балкану усмјерена према Црној Гори а на Модрпцу прва лифт платформа такође највећа на Балкану.

Касарна Дракуљица остатак Аустоугарске владавине и данас стамено пркоси времену.

Из тог времена дуго је препричаван догађај везан за мајстора Јована Јоца Миленића, зидара из Подосоја, чији ми је лик остао у сјећању као човјека омањег раста, али са изразито развијеним мишићима. Тада је мало ко имао сат будилник, па су се људи ослањали на друго јављање пијеваца који су најављивали зору. И тако једног јутра, тек што су околна брда почела да израњају из ноћне таме, пијевци су већ увелико најављивали зору. Мајстор Јоцо је устао, спаковао алат, своју брашаницу и кренуо. Пут га је водио управо поред војног логора. Како је јутро већ поодмакло, Јоцо се створи испред капије логора на којој се проломи глас стражара: „Халт!“

Знао је Јоцо да на овај повик треба стати, али како објаснити куда иде кад не зна њемачки. Стражар затим тражи да Јоцо покаже документа, а овај поче да замуцкује:
„Пилини велеуре, арбајт Горњи верк.“ Не разумијевши одговор, стражар нареди да Јоцо отвори торбу и истресе алат, па кад се увјерио да иде на рад, стражар га пропусти, иако му није било јасно шта значе ријечи „Пилини велеуре“.
Знао је Јоцо касније да се похвали како се „снашао“ у њемачком језику. Поготову кад је објашњавао како су га први пијевци пробудили.