• У Музеју Херцеговине у Требињу свечано је отворена изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, ауторке Наташе Глигорић.

Изложба је посвећена херцеговачком харамбаши Перу Тунгузу – једном од покретача Невесињске пушке, који је 5. јула 1875. године у Бишини први испалио метак и тиме означио почетак устанка српског народа против османске власти. Перо Тунгуз је био један од вођа и устанка 1882. године против аустроугарске окупације, као и добровољац у српској војсци у Првом светском рату.

Ауторка изложбе, Наташа Глигорић, иначе праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, кроз овај пројекат његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у широј српској јавности.

– Изложба свједочи о животу и улози појединца у значајним историјским процесима и слободарској идеји која је започета у Херцеговини, а завршена на Солунском фронту. Кроз њу су обрађени најважнији историјски догађаји српског народа у другој половини 19. и почетком 20. вијека, од Невесињске пушке, преко Улошког устанка, па све до Првог свјетског рата – рекла је Глигорићева и додала да многе херцеговачке породице гаје успомене на своје претке устанике.

Ауторка је истакла да је изложбу саставила на основу породичне архиве, књига Перових синова и архивске грађе.

– Његова животна прича живи у народној епици, у топонимима, у нама потомцима. Не претендујући да Пера Тунгуза поставим испред свих учесника устанка – витезова Невесињске пушке, усмјерила сам свјетлост на његове хајдучке стазе које пријете да зарасту заборавом. Његова животна биографија је свједочанство једног вијека борбе – од Невесињске пушке, преко албанске голготе у 76. години живота, до побједе на Солунском фронту. Он није тражио славу – већ се борио.  Док у мени бије тај Перов дамар горштака, свједочим завјештању о јунаштву, части и љубави према отаџбини. Идеал слободе и јединства није био њихов сан – то је била њихова стварност. А слобода се не моли – она се осваја.

Изложбу је свечано отворио конзул Републике Србије у Требињу, Мирослав Марковић, који је истакао значај обиљежавања 150 година од Невесињске пушке као највећег јубилеја који заједнички славе Република Српска и Србија,

– Када је 5. јула 1875. у висовима Бишине одјекнуо пуцањ Пера Тунгуза, то није био само почетак устанка – био је то глас слободне Херцеговине, глас народа који не пристаје на подаништво. Херцеговина се никада није борила само за себе – њена борба је била за цијели  српски народ. Иако је пала под аустроугарску окупацију, њена жртва донијела је слободу другима. Перо је симбол тог жртвовања – није стао ни након пораза, већ је поново устао у Улогу 1882, а затим добровољно отишао у Велики рат. Ова изложба није само сјећање на тог великог јунака – већ на дух и идеал слободе. Србија и Република Српска стоје заједно. 

Стручни сарадник на овој изложби, историчар Ненад Урић је истакао да је Перо Тунгуз симбол народног отпора, јер је  провео више од пола вијека у борби за слободу српског народа у Херцеговини.

– Ништа га није могло поколебати – ни турске потјерe, ни аустроугарске репресије, ни глад, ни изгнанство. Његова чета прва је запуцала у устанку 1875. године, а тај хитац одјекнуо је далеко – био је то  сигнал да отпор почиње. Херцеговина је тада опет постала слободна земља, а из те слободе касније је никла и слобода Србије. Иако је умро далеко од родног краја, у Трстенику 1919. године, његови потомци су га вратили у Херцеговину, на брдо Јакомир. Тамо гдје му је и мјесто. Јер, како каже стара мудрост, душа ратника и послије хиљаду година тражи да се врати у завичај.

У програму отварања учествовали су гуслар Милош Паровић, пјесник Јово Братић и кантаутор Горан Дука из Невесиња.

Изложба је крајем маја премијерно приказана у Београду, а у Музеју Херцеговине у Требињу биће отворена до 7. јула. Путовање се наставља 9. јула у Невесињу – месту из кога је све и почело.

Изложба је реализована под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, на челу са директором Млађеном Цицовићем, у сарадњи са Музејем Херцеговине и удружењем „Култура без граница“ које предводи Трифко Ћоровић.

Текст: Слободна Херцеговина 
Фотографије уступила ауторка изложбе