• У години у којој Република Српска и Република Србија обиљежавају велики јубилеј – 150 година од избијања Невесињске пушке, великог устанка српског народа против османске власти (1875–1878), у Галерији Центра за културу „Семберија“ у Бијељини 6. децембра свечано је отворена документарна изложба под називом „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“.

  

  Фотографије преузете са bijeljina.com

Изложбу је организовало Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ из Бијељине, уз присуство бројних гостију, потомака устаника, љубитеља историје и поштовалаца завичајног насљеђа.

Фотографије преузете са bijeljina.com

Цијела поставка посвећена је животу и дјелу легендарног харамбаше Пера Тунгуза, једног од најзначајнијих симбола српског отпора у Херцеговини — од османског периода, преко устанка 1875. па све до периода Великог рата. Животни пут Перa Тунгузa приказан је кроз архивску грађу, документе, породичне предмете и визуелни материјал који свједочи о његовом историјском значају.

Ауторка изложбе је Наташа Глигорић, праунука Перa Тунгузa и секретар Удружења Невесињаца у Београду, чији је дугогодишњи, истрајан и темељит истраживачки рад, као и лична одговорност према очувању породичног и националног памћења, омогућио да прича о херцеговачком харамбаши буде представљена на научно утемељен, али и жив и наративно приступачан начин.

Фотографије преузете са bijeljina.com

Изложба је рађена у стручној сарадњи са историчарем Ненадом Урићем, што је допринијело да се историјски контекст, архивска грађа и представљени догађаји обраде на највишем професионалном нивоу.

Фотографије преузете са bijeljina.com

Глигорићева подсјећа да је Перо Тунгуз рођен 1840. године у селу Сливља код Невесиња, те да се веома млад одметнуо у хајдуке — још 1857. године. Од 1866. служи као харамбаша једне од најпознатијих и најбунтовнијих хајдучких чета у Херцеговини. Историја га памти као једног од главних иницијатора устанка Невесињска пушка, чији је огањ плануо 5. јула 1875. када је његова чета напала турски караван на планини Бишини.

– Бавим се културом сјећања и чувам завичајно и породично насљеђе. Част ми је да након Београда, гдје је изложба премијерно приказана 23. маја, она вечерас живи и у Бијељини. До сада је гостовала у Требињу, Невесињу, Гацку, Пaлама и Бањалуци – рекла је Наташа Глигорић, наглашавајући да ова изложба није само историјски преглед, већ и лични омаж прецима и култури памћења.

Фотографије преузете са bijeljina.com

Историчар Лазар Радан подсјетио је да је Перо Тунгуз био један од најзначајнијих устаничких харамбаша свога времена:

– Његов храбри чин, неколико дана прије званичног почетка устанка, означио је прави почетак отпора у Херцеговини. Устанак се убрзо проширио на шире подручје Босне и Балкана. Глигорићева је, уз стручну подршку колеге Ненада Урића, успјела да на јасан и садржајан начин освијетли његов лик, дјело и историјски значај.

Фотографије преузете са bijeljina.com

Радан је додао да је Тунгуз био један од ријетких устаника који су дочекали коначно ослобођење српског народа почетком 20. вијека.

Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ настала је као пројекат Удружења „Култура без граница“, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.