У Београду отворена изложба „Стећци – Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе”

Ој мрамору, душе леденице,
У камену судбе плетенице,
На теби су моји виногради,
Расни коњи, загрљаји млади.
Све што бијах, сад живи у теби.

✥✥✥

Све иште смисла, па и камен-студен. Иако непомичан и он је жив.

А онај мрамор који се избори за суптилно достојанство биљега постаје стећак. Стећак од „стојичак” или онај што чак стоји и свједочи и када страда. Баш као херој што гине тако што пада на кољена усред бојног поља, а потом челом опара земљу.

Јединствени сакрални изражај који се развио на просторима средњовијековних српских земаља Хума, Босне и Рашке није нашао себи пара у свјетском културном обрасцу.
Веле да је стећак окамењени свечев кивот који се у Православљу уздигао у поштовање, а из смисла да се тијело храни и сахрани (очува) за дан свеопштег васкрсења.

Оно што је сигурно, најбогатије искуство ове духовне оваплоћености родило се у долинама ријека што се сливају Босном и Хумом, а сви натписи на овим порталима малог живота у безмалом вјечном, јесу ћирилични.

Имена која су на њима уписана, стара су српска, која се већином у свом изворном или изведеним облицима надјевају и данас – Премил, Беока, Драгоје, Радисав, Прибисав, Озрин, Љубљен, Дражета, Мишљен, Корија, Толоје…

Оно што је већ сада сигурно јесте да су некрополе Херцеговине заправо гробишта православног живља, док у средњој и западној Босни има и оних који бјеху „чисте вире римске или босанске”.

Стећак је наш биљег у вјечности и траг међу цивилизацијама. Он је најистрајнији носач Ћириловог слова и српског имена у невремену.

Камо год да допире тамо је наше најсигурније становиште и исходиште. Ту усправно стојимо и када нестајемо.

Синоћ је у атријуму Народне библиотеке Србије отворена изложба „Стећци – Босне, Херцеговине, Србије и Црне Горе”, аутора Мирјане Вукасовић, документаристе Музеја града Пераста, а као плод десетогодишњег истраживања и документовања др Горана Комара из Херцег Новог.

Важно је напоменути да су стећци од 15. јула 2016. године уврштени на Унескову Листу свјетске културне баштине.

Изложба је отворена до 29. децембра, а др Комар данас ће одржати предавање на тему „О значају ћирилице”, у 18 часова у удружењу „Ћирилица” (Скерлићева 12, Београд).

ГОРАН ЛУЧИЋ