• Харизматични глумац Никола Којо је, пре свега, глумац који припада седмој уметности. Слободно се може рећи да је на филму још од детињства, а и данас, са несмањеним успехом осваја срца публике како својим талентом тако и својом личношћу.

  

Никола Којо је 1967. годиште, а рођен је 5. септембра у Београду. Његова породица је пореклом из Херцеговине, а име је добио по прадеди, који је био протојереј у Мостару. Као дете, певао је у хору Радио Телевизије Београд и свирао виолину. Једном је, кренувши на пробу, случајно промашио врата и упао у драмску групу Бате Миладиновића. Пошто му се допало да се бави глумом, наставио је рад у групи Мике Алексића. Родитељи су желели да се бави неким озбиљнијим послом, али му нису бранили да постане глумац, па је тако завршио Факултет драмских уметности у Београду.

Прву улогу у филму Никола Којо добио је са 13 година. Глумио је дечака Ивана у филму “Рад на одређено време” редитеља Милана Јелића, а две године касније исти лик тумачио је у филму “Мој тата на одређено време”. За улогу у првом филму добио је награду на Филмском фестивал у Нишу. Следе филмови “Игмански марш” и “Оштрица бријача”, а затим добија улогу у серијалу “Луде године”, редитеља Зорана Чалића, које му доносе велику популарност. Филмови “Шта се згоди кад се љубав роди”, “Жикина династија” и “Друга Жикина династија” учинили су га најпопуларнијим младим глумцем у тадашњој Југославији. Након тога, играо је у филму “Развод на одређено време”, последњем делу трилогије и у филмовима “Четрдесет осма – завера и издаја” и “Шта радиш вечерас”. Тих година остварио је запажену уогу и у ТВ серији “Сиви дом”.

Током деведесетих година прошлог века глумио је у филмовима “Почетни ударац”, “Хајде да се волимо 3”, “Љубав је хлеб са девет кора”, “Холивуд или пропаст”, “Тесна кожа 4”, “Полицајац са Петловог брда”, “Ми нисмо анђели”, “Загреб – Београд преко Сарајева”, “Два сата квалитетног програма”, “Биће боље”, “До коске”, “Лепа села лепо горе”, “Балканска правила”, “Купи ми Елиота”, “Ране”, “Небеска удица”, “Нож”, “Бело одело”, “Точкови”. Играо је и у популарним серијама “Заборављени”, “Бољи живот 2”, “Полицајац са Петловог брда”, “Горе доле”. Заједно са Драганом Бјелогрлићем играо је у комерцијалној представи “Моја драга”, која је постигла велики успех.

Након 2000. године имао је улоге у филмовима “Сенке успомена” и “Механизам”, за који је добио награду за најбољег глумца на Нишком филмском фестивалу. Следе “Бумеранг”, “Близанци”, “Порно телетабис”, “Слободан пад”, “Живот је чудо”, “Бал-кан-кан”, “Ми нисмо анђели 2”, “Ивкова слава”, где маестрално пева песму “Несаница”, која постаје прави хит. Тих година снимио је и филмове “Контакт”, “Црни Груја и камен мудрости”, “Четврти човек”, где за улогу мајора Станковића добија Гранд При Наиса и награду на Филмском фестивал у Сопоту. Глумио је у филму “Друг Црни у НОБ-у” 2009. године, а бриљирао је и у серијама “Црни Груја”, “Премијер”, “Позориште у кући”, “Село гори а баба се чешља”, “Вратиће се роде”.

У последњих шест година истакао се улогама у серијама “Оно као љубав”, “Мој рођак са села”, “На слово, на слово”, “Фолк”, “Криза средњих година”, као и у филмовима “Шишање”, “Здухач значи авантура”, “Парада”, “Стање шока”, “Смрт човека на Балкану”, “Надреалисти”.
Висина и тежина

Никола Којо је висок 184 цм. Упркос томе што је, како је постајао све познатији, набацивао килограме, познати глумац је успео да се са тим избори. Уз помоћ класичне дијете и редовних физичких вежби смршао је и повратио линију из младалачких дана.
Породица – супруга и три ћерке

Никола је од 2007. Године ожењен Александром Ђурић, манекенком агенције Фоx. Жена му је пореклом из Сарајева, а yабављали су се око осам месеци. Имају три ћерке – седмогодишњу Ану и двогодишње близнакиње.

Као и сви родитељи који желе да њихова деца одрастају на неком лепом и мирном месту, Никола је одлучио да се из узаврелог града пресели у Сопот. Са групом пријатеља и колега направио је својеврсну модерну комуну, изградили су сопствено приватно насеље и све то снимили у форми документарног филма.

На заимљиво питање новинара у једном интервјуу зашто више нема тако много публике у биоскопима, Којо је одговорио: “Лоши су биоскопи, а и филмови. Снимају се комерцијални филмови који покушавају на силу да зараде новац. Због квалитативног осипања, опште ерозије у овом друштву и држави, све полако постаје неважно, па и ова уметност. Ако се промени народ у овој земљи, који диктира све, сељаци који диктирају политичку сцену, примитивци који имају право гласа па гласају како гласају, телевизија која диктира шта ће се гледати, када се направи цивилизацијски корак у народу вероватно ће бити боље и филму, јер овако се све расуло, осуло, сељаци који диктирају политичку и културну сцену убијају са неосветљеним тракторима као и са ценама на пијаци.”

На питање зажто је одлучио да живи на селу, одговорио је: “Преморен сам од живота у граду, јурцања за паркингом, од нервозних возача и тако даље и решио сам са пријатељима да одем одавде. Купили смо један леп комад земље на коме ћемо направити типске кућице, базен тениске терене, једну малу комуну. Разговарали смо о томе и можда бисмо направили један едукативни ријалити шоу као доказ да се може без града, да је цела поента да за стан у Београду негде у Србији можеш да направиш огромну кућу, базен, све што пожелиш, да будеш на здравом ваздуху и да ти из дневне собе сеже поглед.”

ТАЈА ЈЕЧМЕНИЦА / СИНЕМАНИЈА