• Након већ одржаних промоција ове године, између осталих, у Саборном храму у Требињу у оквиру Дана Светог Василија и у Горњем Манастиру Острогу у оквиру Острошких духовних вечери, затим Шантићевих вечери поезије у Мостару, и других значајних мјеста одржавања, у суботу 01. новембра 2025. године у 19:00 сати, одржаће се у Вијећници Банског двора у Бања Луци промоција књиге „Епархија захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког“.

Поред аутора књиге магистра теологије Велибора Шиповца, говориће: свештеник Драган Шућур, универзитетски професор историје Бошко Бранковић, обојица из Бања Луке, а књижевни осврт на књигу ће дати адвокат Марија Телебак из Београда.

Иначе, ова научна књига је у издању Епархије захумско – херцеговачке и Архива Српске православне цркве, а с благословом Митрополита Захумско-херцеговачког и стонско-приморског господина Димитрија.

Књига у којој је коришћено преко 250 архивских и других извора, открива нам значајне историјске документе и доноси нова сазнања о животу Епархије у седамнаестом вијеку, спорним рукописима и уопште историјском контексту Светог Василија Острошког. У прилог овог приказа издвојићемо дијелове из рецензија и осврта:

Проф. др Далибор Петровић (Православни Богословски факултет, Фоча):

– Тема која је у књизи обрађена буди интересовање истраживача из различитих научних дисциплина и религијских опредјељења. Бити нов и чињенично утемељен, пазећи на научне узусе и законитости писања оваквог садржаја, изискује завидан напор. То је још један параметар због којег је допринос књиге српској култури и историографији свакако упечатљивији.  Наглашавам да је истраживање, а што се из приложеног може лако закључити, базирано не само на историјском приказу, карактеристичном за вријеме које се истражује, за Епархију и биографске податке Светог Василија Острошког, него је велика пажња посвећена пружању шире слике значаја Светог Василија Острошког за православне Србе у његовој Захумско-херцеговачкој епархији али и за огромну већину вјерника СПЦ данас.

Проф. др Будимир Алексић (Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица):

– Аутор је донио закључак о истраживачком питању које је поставио, и по свему судећи, успјешно одговорио. Као главни закључак истакао је чињеницу да је, за разлику од цетињског митрополита Мардарија, који је био духовно поклекао и превјерио, херцеговачки митрополит Василије, односно Свети Василије Острошки, био духовно чврст, опрезан и енергичан човјек и као такав био је кадар да сачува у својој епархији од прозелитских насртаја и православно свештенство и народ. На крају се може истаћи да је аутор своје тврдње доказао конкретним и прецизним подацима заснованим на архивској грађи и бројној литератури. Овим радом он је дао значајан допринос у расвјетљавању једног важног питања из наше црквене и националне историје.

Др Радован Пилиповић (директор Архива Српске православне цркве, Београд):

– Најважнији део ове историјске студије јесте критика извора (епистоларних сведочанстава Ватиканског архива) у компаративној анализи са Аутографом и другим списима српског црквеног канцеларијског порекла тога времена. Извори латинске мисионарске провенијенције претендују да Светог Василија Острошког вежу за унионистички концепт барокног латинског XVII века, који се на православном Истоку доживљавао са мерама духовног опреза и отвореног неповерења. Пошавши од старије литературе, српске и хрватске, претресавши расположиве изворе, аутор је успео да одгонетне и да нове одговоре на нека стара питања, која су предмет како историографског, тако и богословског фокуса, штавише, и нашег времена.

Марија Телебак (адвокат, књижевни критичар, Београд):

– Овом књигом је описано једно време, сурово за живот, али које је православни народ доста пута живео и преживео. Народ је по Божијој вољи упорно васкрсавао. Управо у најтежим околностима трпљења и страдања, као што је и време живота Светог Василија, вера је на неки тајанствен начин јачала. Зато је у књизи утврђена вера и кроз чудотворства Светог Василија, који је са нама, на јави и у сновима, свеприсутан као сведочанство живота и благослова. Он је увек ту, овде, и као опомена и као утеха, као учитељ и исцелитељ. Оно што ову књигу чини аутентичном је то што даје један научни, историографски приказ, и истовремено утврђује веру и даје исцељење. Управо зато верујем да ће сваки читалац неминовно осетити и захвалност аутору за овакво дело које је благо.