• „Предсједник Црне Горе дужан је да прогласи поновно изгласани закон“

Пише: Предраг Савић, Правни савјет ИН4С

Да ли је са одлуком да Скупштини Црне врати на поновно одлучивање законе изгласане последних дана прошле године Мило Ђукановић започео неповратни процес сопствене детронизације и поновног уједињења свих „литијских“ снага и свих оних који мисле добро Црној Гори?

По свему судећи одгвор је: „ДА“! Овај последњи Милов потез сваком, ко познаје уставна решења Црне Горе, личи на нови аутогол хибридног владаоца за ког се доскора мислило да је вечит, тј. достојан наследник Јосипа Броза по дужини узурпације власти! Даља анализа показује да је то потез очајника, који је кратког домета и још краће сврсисходности, јер Устав Горе у члану 94. став један, дефинише проглашавање закона на следећи начин:

„Предсједник Црне Горе је дужан да прогласи закон у року од седам дана од дана усвајања закона, односно у року од три дана ако је закон усвојен по хитном поступку или да закон врати Скупштини на поновно одлучивање.“

Од круцијалног значаја за сузбијање апсолутистичке владавине Мила Ђукановића је став два из поменутог члана 94, који категорички предвиђа:

„Предсједник Црне Горе дужан је да прогласи поновно изгласани закон.“

Дакле, властодржац Мило Ђукановић је јефтино проћердао оруђе, које руку на срце има крајње ограничен домет, и далекосежно гледано изазива само штету по демократске процесе и правну дрћаву и поредак! О штети по, на већ жестоку уздрману привреду Црне Горе, не треба трошити речи. Није уобичајено да председник државе без неке силне потребе користи ово оруђе, па чак ни у земљама где има овлашћење да после другог одбијања да потпише указ о проглашењу закона, може да распусти Скупштину. На срећу у Медовом Уставу Црне Горе из 2007. године нема такве апсолутистичке и диктаторске одредбе. Једноставно, Парламент Црне Горе је у супериорном положају и апсолутној доминацији када по други пут изгласа закон. Председнику су тада везане руке. Не прогласи ли по други пут изгласан закон ризикује да остане без своје функције, јер тада је одговоран за недвосмислену, лако доказиву и ко врата велику повреду Устава из члана 98, став 3. Устава Црне Горе.

Предраг Савић

У поменутом члану 98 Устава Црне Гори прописана је следећа процедура:

„Предсједник одговара за повреду Устава.

Поступак за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав може покренути Скупштина, на предлог најмање 25 посланика.

Предлог за покретање поступка Скупштина доставља предсједнику Црне Горе на изјашњење.

Одлуку о постојању или непостојању повреде Устава доноси Уставни суд и без одлагања је објављује и доставља Скупштини и предсједнику Црне Горе.

Предсједника Црне Горе Скупштина може разријешити када Уставни суд утврди да је повриједио Устав.“

Вероватно Мило верује да има неприкосновену већину у Уставном суду, као и већину других правосудних институција где на помен његовог имена и његове сестре одмах падају на теме и шене! Само заборавља да када апсолутистички режими почну да се круне и када поданици осете атмосферу да се вечитим газдама ипак примиче крај, врло лако окрећу леђа и траже спас у додворавању новој власти! Ту Милу не може помоћи ни ужасни, јавни сервис (у суштини најцрње информативно сметлиште) што се назива ТВ Црне Горе, који би, да цео свет набеди да без породице Ђукановић сунце слабије сија и да је предметне Законе требало врати Парлементу!

То показује и пример некада силне и моћне, а сада бивше председнице Врховног суда и њених перјаница на челу судова који су веровали да су доживотно на челу судских управа!

У оно што причају хушчакачи и дезинформатори са РТ Црне Горе више не верују на најватреније присталице Миловог режима! Настави ли овако са јефтиним аутоголовима Мило, можда и пре 1923. године када му истиче мандат, чује: „ЗБОГОМ ПРЕДШЈЕДНИЧЕ!

ИН4с