Стручњаци Музеја Херцеговине, на челу с директорком ове установе Иваном Грујић, у селу Гомиљани, код Требиња, раде на археолошким истраживањима Цркве цара Константина и царице Јелене и гробовима унутар и око цркве, гдје су већ пронађени остаци грнчарије и керамике, углавном из средњег вијека, као и новчићи с ликом цара Константина и бронзана игла прибадача.
Једна од специфичности овог археолошког локалитета јесте да су досад пронађени гробови који су подизани на другим, старијим гробовима.
„Свуда око цркве, чак и у унтрашњости, откривени су гробови на гробовима, али ћемо видјети када се све зарши шта је у питању и докле датирају ова сакрална мјеста“, казао је Предраг Милошевић, предсједник Одбора за обнову цркве.
За новчиће се, кажу археолози, претпоставља да су ковани десетак година након смрти цара Константина, док су фибуле каква је ова која је пронађена добијали војници од цара приликом прослава и јубилеја, па се претпоставља да су у питању гробови војника.
„На овом смо локалитету досад открили петнаестак гробова, датираних од средњег до 19. вијека, а које смо у слојевима проналазили око и унутар цркве“, каже Грујићева, напомињући да се раније сматрало како је црква подигнута у 15. вијеку, али њен архитектонски склоп одступа од уобичајених средњовјековних цркава, па по свом облику асоцира на рано хришћанство.
Овај локалитет с Црквом светих Константина и Јелене чине и двије праисторијске гомиле, на којима се налази средњовјековна некропола с више од 50 стећака, а све то, кажу археолози, представља непроцјењиво благо, али изискује и велики и веома опрезан рад.
„Један од циљева ископавања је утврђивање времена подизања цркве, у чијој унутрашњости смо након ископавања пронашли и десетак касносредњовијековних гробова, који су, као и постојећа црква, укопавани у археолошки слој, у којем је проналажен покретни архелошки материјал, датиран у римски период, с већим бројем римске кровне опеке, уломцима домородачке кухињске грнчарије и луксузне трпезне римске керамике“, објашњава даље Грујићева.
Готово истовремено с археолошким радовима, мјештани Гомиљана су покренули обнову цркве, с тим да су на ту идеју дошли прије осам година, а сада, заједно са стручњацима, покренули и реализацију своје замисли.
„У све се укључио и један руски свештеник, који је, боравећи у Требињу, обишао остатке цркве, знатижељан да је види, јер се он звао Константин, а супруга му је била Јелена. Он је сакупио дио средстава у Русији, а дио смо ми, па када се заврши овај археолошки дио, подносимо надлежном заводу захтјев за дозволу за градњу објекта, надајући се да ћемо догодине имати обновљен храм“, каже Милошевић.
Црква је, заједно с још двије цркве у околини Врачевицом и Ђурђевицом, проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
