ИЗУЗЕТНО АРХЕОЛОШКО ОТКРИЋЕ У ГОМИЉАНИМА: Црква цара Константина и царице Јелене саграђена на темeљима из 4. вијека (ФОТО)

  • Стручњаке из Музеја Херцеговине предвођене директорком ове установе и руководиоцем овог ископавања Иваном Грујић затекли смо како раде по жарком херцеговачком сунцу  у селу Гомиљани, удаљеном неколико километара од Требиња. Ова ископавања организована су прије обнове цркве, коју су покренули мјештани села Гомиљани.

Стручну екипу чине још  археолози Јелена Пујић и Јован Ђајић. Посао започињу у пет сати ујутро, а завршавају кад падне мрак. Њихови напори нису узалудни јер су већ постигли изузетан успјех открићем темеља старије цркве и крстионице из друге половине IV и прве половине V вијека.

Над дијелом тих темеља подигнута је црква Св. Константина и Јелене. По досадашњим истраживањима датована ова богоља датована је у период до 1492. године, по натпису који се налази урезан у фреско малтер у сусједној цркви Врачевици, која се такође налази у Гомиљанима. Ове двије цркве заједно са трећом црквом Ђурђевицом у Гомиљанима, проглашени су националним споменицима БиХ.

Овај локалитет чине две праисторијске гомиле на којима се налази средњовековна некропола стећака, са више од 50 стећака и остаци цркве Св. Константина и Јелене.

– Један од циљева ископавања је утврђивање времена подизања цркве. Иако се до сада сматрало да је црква подигнута у 15. веку, њен архитектонски склоп одступа од уобичајених црквава средњовековног периода на подручју источног дела Херцеговине –  каже Ивана Грујић.

Једнобродна црква, мањих димензија, на јужној страни има засвођени анекс, који је зидан истовремено када и црква, што се најбоље уочава на јужном зиду цркве, гдје се камен из тог зида својом ширином  наслања на сјеверни зид анекса и чини јединствени зид. Аналогије за архитектонски облик ове цркве нема на простору Херцеговине, а по свом облику, највише се црква убраја у раносредњовековне цркве, са анексима са јужне и северне стране, које се широко датују од IV до VI вијека.

Након ископане унутрашњости цркве и десетак гробова, уочава се да су касносредњовјековни гробови, као и постојећа црква, укопавани у археолошки слој у којем је проналажен покретни архелошки материјал, који се датује у римски период.

Слој чини већи број римске кровне опеке, уломци домородачке кухињске грнчарије и луксузне трпезне римске керамике, као и налази из  разрушених гробовa из римског, касноантичког периода.

У том слоју, у унутрашњости цркве, пронађени су: новац цара Констанција 2, бронзани фолис,  на аверсу представљен лик цара Константина Великог, са велом на глави а на реверсу цар Константин, у стојећем ставу обучен у тогу, представљен као божанство.

-Овакав новац, кован у част цара  Константина, кује се након његове смрти и представља деификованог (обоженог) цара, а овај примерак, по досадашњим запажањима, кован је у ковници у Александрији 347-348. године, 10 година након смрти цара Константина Великог – каже Грујићева.

Пронаћена је бронзана игла прибадача, фибула омега типа и луковичаста или крстолика фибула, или копча, запон која се јавља у гробовима најчешће од друге половине IV до прве половине V вијека, (од цара Теодосија I  до Аркадија II), ливена од бронзе, са украсима у на стопи, а везује се управо са гробове војника или чиновника, који су овакве фибуле добијали од цара поводом одређених царских јубилеја и прослава.

Укупно је, до сада, откривено 15-так гробова, од најмлађих из XIX вијека до средњовјековних, који се, у слојевима налазе око и унутар цркве.

СЛУЧАЈНА ПОСЈЕТА РУСКОГ СВЕШТЕНИКА ПОКРЕНУЛА ОБНОВУ ЦРКВЕ

Предраг Милошевић, предсједник Одбора за обнову ове цркве нам је испричао шта је шта је претходило археолошким истраживањима у селу Гомиљани.

– Ми мјештани смо организовали и започели обнову цркве, и то на иницијативу руског свештеника који је, сасвим случајно, боравио у Требињу, а још случајније залутао у Гомиљане, гдје је чуо причу о овој цркви. Обзиром да је његово име Константин, а његовој супрузи Јечена веома се заинтересоваои предложио да започнемо обнову цркве  уз обећање да ће помоћи у прикупљању средстава!

Предстоји ископавања гробова око цркве, до нивоа темеља цркве, која ће трајати у наредном периоду, након чега ће Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа учествовати у пројекту ревитализације и обнове цркве.

-На основу досадашњих резултата ископавања, може се рећи да на овом локалитету континуитет сахрањивања траје од периода праисторије, 5-4. вијека прије Христа, преко античког, римског периода, средњовjековног са некрополом стећака и позносредњовjековног до данас, што потврђује и континуитет живљења на овом простору од најранијих времена – закључује Грујићева.

Налази из уништених римским касноантичких гробова, најчешће се везују за хришћански период, тако да се може рећи, да је на овом простору од најранијих вијекова, хришћанство било раширена религија, што допуњује и сачувано предање да је црква посвећена цару Константину и његовој мајци Јелени.

Даља истраживања на овом локалитету пружиће и одговоре из којег периода потиче и црква која се налази у источном делу средњовековног гробља са стећцима.

Текст: Предраг Савић
Фотографије: Зоран Јовановић Мачак

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар