Везир
У маглини мира мошуса и кедра, Загледан у мисли на миндеру свом, Док је езан јасан испод неба ведра, Звао га да крене на молитву он. Сједио је везир, низ образ му суза, Пред очи му слети село, кућа мала, У његовој руци хљеб и мало туза, Жена у црнини с болом га ...
Posted On 07. 09. 2017.






































