• Исплативост аеродрома код Требиња тешко је доказати, али његова изградња, на дужи рок, потпуно је оправдана, јер Србија у тај пројекат не би улазила да није тако и да немају информације да такав објекат на тој локацији има будућност, кажу стручњаци.

„И са ове временске дистанце од десет година, тврдим да аеродром код Требиња има потпуну оправданост. Потребна су мала улагања да се он изгради, писта је скоро па природно припремљена, вјетрови су одлични, еколошки и са становишта буке локација је идеална, а има и огроман простор да се шири и развија, што је бољка свих великих аеродрома“, рекао је за „Независне“ Дејан Тодоровић, бивши директор Дирекције за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске, који је радио на пројекту изградње аеродрома код Требиња.

Иначе, Александар Вучић, предсједник Србије, рекао је у четвртак приликом посјете Бањалуци да ће Србија негдје на локацији између Требиња, Билеће и Гацка изградити аеродром и путем концесије њиме управљати 30 или 35 година. Такође, нагласио је да његова изградња није исплатива, али да ће запослити велики број људи на том подручју.

Противници идеје изградње аеродрома код Требиња тврде да не постоји ниједан оправдан разлог да се он гради, јер у тој регији живи око 70.000 људи, што по неким правилима генерише промет од око 5.000 путника годишње, а што није ни приближно довољно за економску исплативост. Такође, наглашавају да у близини Требиња постоје већ четири аеродрома и то у Мостару, Подгорици, Тивту и Дубровнику, а који већ имају своје путнике и послују добро, посебно у вријеме љетне туристичке сезоне.

„Да не постоји потреба, не би била та четири аеродрома. Изградњу аеродрома код Требиња не може бити алтернатива аеродрому Чилипи код Дубровника и то не треба посматрати на тај начин. Треба понудити партнерство Дубровнику, Херцег Новом и Игалу и то тим редослиједом, јер не видим разлог да не прихвате ту сарадњу. Стратешки, ради се о доброј позицији да се прави регионална прича и то је Србија препознала“, рекао је Тодоровић додајући да је једина могућа локација за изградњу аеродрома она на Зупцима, да је велики дио посла ту завршен те да потенцијални инвеститор не би имао проблема са експропријацијом земљишта, појединим дозволама итд.

Наглашава да аеродром код Требиња може да има стратешки значај као привредни те да је сигуран да држава Србија у ту причу не би улазила да није добро израчунала да ће јој се то у будућности исплатити и да се на тим стварима може базирати развој у деценијама испред нас.

Подсјећања ради, прича о изградњи аеродрома у Требињу почела је још 2006. године, а средином наредне године представљена је и студија оправданости коју је израдила једна бечка агенција. Та студија показала је да пројекат изградње аеродрома има своју оправданост, а већ тада су се појавиле информације да би писта на том аеродрому требало да буде дуга три километра, што је довољно за све врсте летова.

Према тадашњим прелиминарним прорачунима, у градњу аеродрома требало би уложити око 160 милиона евра у првих десет година, а те 2007. године планирано је да први летови са Зубаца, код Требиња, буду у 2011. години. Влада РС у сврху реализације тог пројекта основала је и Јавно предузеће „Аеродроми Требиње“, међутим касније изградња тог аеродрома постала је прворазредна политичка тема с обзиром на то да је и сама опозиција говорила да је то сулуд пројекат у који не треба улазити.

Крајем 2013. године Влада РС донијела је уредбу којом од 1. јануара 2014. године престаје с радом поменуто јавно предузеће, а Привредни суд у Бањалуци донио је одлуку о брисању требињског аеродрома из регистра привредних субјеката.

У петак смо и у Министарству саобраћаја и веза Републике Српске покушали добити неке одговоре на тему изградње аеродрома у Требињу, али до закључења овог броја „Независних“ то нисмо успјели.

Извор: Независне