Дан пред сам почетак непријатељске акције, 8. новембра 1994. године, „Порука предсједника Републике Српске“ достављена свим јединицама ВРС, па и у 8. хмтбр. Осим прегледа ситуација на политичком плану др Радован Караџић, предсједник Републике Српске и врховни командант Oружаних снага Републике Српске, између осталог, у поруци је нагласио:

„Наш непријатељ је добро опремљен и наоружан. Подучавају га страни официри и инструктори. Унео је много новина у своје ратовање, залази дубоко у нашу позадину и покушава да посеје панику, али наши војници и официри су далеко супериорнији и над нашим непријатељем и над његовим страним инструкторима. На њихове тактичке новотарије наше јединице одговарају окружавањем и уништавањем непријатељских група. Свака јединица мора .бити спремна да један свој део, трећину или четвртину свога састава оријен-тише према нашој дубини у циљу окруживања и уништавања непријатеља. Недавно је у околини Крупе на Уни убачена велика јединица пробраних ‘специјалаца’ муслиманске војске. Главнина наших снага наставила је да прогони непријатеља према Бихаћу, док су мање снаге ставиле у потпуно окружење и изложиле уништењу муслиманске ‘специјалце’, понос Петог корпуса.

… На многим ратиштима непријатељ је сасипао хиљаде и хиљаде граната. Наши војници су били у земљи и чекали непријатељску пешадију. Наиме, коликО год тукла артиљерија, на крају се мора појавити пешак. Ако се он сачека стрпљиво и поуздано, а затим се заспе ватром, губици непријатеља су неминовни и огромни. Тако се дешавало на озренско-возућком ратишту, где је непријатељ изгубио преко хиљаду и две стотине бораца. Тако је недавно било на добојском ратишту. Стрпљивост, извршавање наређења, добра висока, али исто тако и нижа команда, довели су непријатеља до катастрофалног пораза и губитка неколико стотина бораца.

… Војници и старешине, више пута смо поновили да сте ви најславнија српска војска у историји. Тако је и сада и тако треба и да остане. Наш непријатељ је слабији од нас и у храбрости и у јуначкој традицији, у вољи, у командном кадру и коначно у праву на циљеве рата. Он нема право да нас отера са наших огњишта, он то не може јер је наше право да овде останемо јаче од његових злочиначких жеља. Непријатељ неће мирно, политичко разрешење кризе. Он хоће потпуну победу над нама. Тако је непријатељ натерао нас да идемо у потпуну победу…“.

У тренуцима када су помоћници за морал требали пренијети ове поруке до сваког војника ВРС убацивање муслиманских војника, као припрема за коначни ударац источној Херцеговини, било је у пуном јеку.

Хоће ли херцеговачка Јесен засјенити крајишки Грмеч?

НАСТАВИЋЕ СЕ

• ПРЕДРАГ ЛОЗО – ОДСУДНА ОДБРАНА: ДРУГА МИТРОВДАНСКА ОФАНЗИВА (1)