МОЛИТВЕНИ ДАН У СЕЛУ ЗАГОРИЦЕ
-
У недјељу, 26. маја 2024. године, на гробљу у селу Загорице код Коњица на сјеверу Херцеговине, одржана је Света литургија. То је петнести пут послије потоњег рата у Босни и Херцеговини да се у овом селу звучног имена, сваке задње недјеље у мјесецу мају, врши молитвено богослужење.
Пише: Хаџи Ђуро Си. Куљанин
Овогодишњу литургију, пред тридесетак Загоричана и гостију, држао је јереј Бранимир Боровчанин који је тог јутра пристигао из Мостара.
Одржавање Свете литургије је уједно и прилика да се бар један мањи број Загоричана, који су расути на свечетири стране свијета, окупи, види и поразговара, али и да коју сузу пусте због завичаја који им је украден.
Након богослужења, присутни су палили свијеће за покој душа свима онима који у овом гробљу нађоше вејечни смирај и пребивалиште. На крају су сјели за трпезу љубави и дуго остали у разговору са јерејем Боровчанином.
Нажалост, како вријеме одмиче, све мањи број присуствује овом једногодишњем молитвеном окупљању. Завичајно гробље постаје све билже нестанку из сјећасња, а то значи и ишчезавање мисли о својим прецима који у њему почивају.
Да подсјетимо: Загоричко гробље данас спада у најуређенија српска гроба на подручју Коњица. Капела је подигнута 1989. године. Током рата 1992-1995 је девастирана, а неколико година касније (2003), украдено је црквено звоно тешко 75 килограма. Починиоци нису никада пронађени.
Захваљујући донацији и залагањем Спасоја Л. Куљанина из Чикага и потписника ових редова, капела је потпуно реновирана 2018. године. Црквено звоно, тешко 70 килограма, даровао је СВОМЕ РОДУ, такође, потисник ових редова.
Вриједно је поменути и то да су дотрајале бетонске крстаче Ђорђа Ђ. Видојевића, те Илинке и Јоке Видојевић, прије мјесец дана замјељњене мермерним крстачама. Средства за крстове су донирали: браћа Ђуро, Радован и Богдан Си. Куљанин, и Радослав М. Куљанин. А прије осам мјесеци браћа Слободан и Милосав Куљанин, са стричевима Владимиром и Петром, подигли су спомен обиљежје прадједу и дједу Петру-Петри и његовој супруги, Љубици Куљанин, рођена Шиник.
Иначе, већ годинама загоричко гробље одржава Радослав-Идо М. Куљанин који је остао у селу у својој породичној кући са мајком и двије сестре. Они су и једини становници некадашњег многољудног села од 215 српских глава!
Pingback: Молитвени дан у селу Загорице код Коњица