• На платоу испред Цркве Светог Марка у Београду  организована је прва акција потписивања петиције за усвајање резолуције о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској.

Са скупа је поручено да су мученици страдали у НДХ оставили завјет да морају бити испоштовани и да се око овог питања и ове резолуције морају окупити Срби ма гдје да живе.

Миле Боснић, предсједник Покрета Срба Крајишника, који је покренуо иницијативу, поручио је да је доношење ове резолуције једно од најважнијих питања српског народа, питање његове историје и будућности.

– Косовски Бој, Свети Сава, Српски устанци, Први рат, геноцид, то су темељи нашег морала и опстојања и наше будућности. Народ који се стиди својих жртава не треба да постоји – истакао је он.

Боснић је навео да је стављање потписа на ову петицију питање части и да ће бити јасно одређено ко ће се њиме уписати у књигу људи, а ко у књигу нељуди.

Он је додао да питање геноцида у НДХ није крајишко већ опште српско питање и нагласио да не смије бити лицитирања српским жртвама, посебно дјецом.

Боснић је рекао да је деценијама уназад увијек постојао изговор зашто овакав документ није усвојен и нагласио да изговора више нема, као што нема ни оправдања за оне који овим питањем манипулишу и број жртава обезвређују.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић поручио је да потомци и поштоваоци убијених на подручју НДХ нису заборавили њихово епско страдање, а да потомци злочинаца чине све да затру истину о 2.600 стратишта и 46 логора, међу којим су и логори за дјецу, Јастребарско, Сисак и Горња Ријека.

– Они покушавају да српске жртве сведу на Јасеновац, па да их онда умање – рекао је Басташић.

Према његовим ријечима, неки су априла 1941. године жељели да Бањалука постане Антин град и тада су изградили темеље који до данас нису иструнули.

– И данас желе да угрозе биолошки опстанак Срба на територији цијеле БиХ – рекао је он.

Басташић је невео нека од мјеста страшног злочина над Србима у НДХ, међу којим и убиство 2.315 Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике и Шарговац.

Он је указао да се на неколико километара од центра Београда – у Земуну налази највећа масовна појединачна гробница у којој је сахрањено око 6.500 Срба који су доведени из Јасеновца и убијени на Старом сајмишту.

Басташић је оцијенио ироничним тврдње појединца са врха српске политичке власти који је рекао да би Резолуција, када би била донесена, значила у сљедећих 100 година лоше односе са Хрватима.

– Па се ја питам, ако погледамо уназад, посебно у посљедњих 150 година, какве ми то имамо односе. Немамо добре односе, не налазимо ниједан аргумент који ће говорити у прилог добрих односа ни у будућности, погово кад видите шта се дешава, каква је реторика у хрватском јавном простору, шта им се толерише. Па како можемо ми да радимо један овакав компромис и да се не одредимо јасно према том злочину – рекао је он.

Басташић је упитао да ли ће Срби опет да раде уступке попут оног из 1918. година када су Хрвате као поражене превели на страну побједника или 1943. године кад су амнестијом Јосипа Броза Тита усташе и домобрани прешли на страну антифашиста.

Он је невео да је уступака било током цијелог 20. вијека.

– Ако након овог нисмо у стању да се одредимо са тог највишег нивоа, од српског народа изабраног тијела, хоћемо ли онда за `Олују` за неку годину говорити да то није била злочиначка акција – рекао је Басташић.

Он је навео да је Република Српска 2015. године у свом парламенту донијела Декларацију о геноциду над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ.

– То што се Србија није до сада овако одредила је понижавајуће, увредљиво и боли. Зато се надам да ће ова иницијатива успјети – рекао је он.

Потписивање петиције пратио је пригодан програм у оквиру ког су своје стихове о страдању Срба у НДХ читали пјесници Невен Милановић из Подгорице, Данило Васојевић из Београда и Драгана Љуна и Миле Рокчевић поријеклом из Крајине као и заједничко фотографисање и снимање кадрова за потребе спота „Успаванка за Јасеновац“.

СРНА