• У Градској библиотеци у Новом Саду су 02.06.2023. године промовисане књиге “Камени мост у Коњицу“, “Ја, дијак Владимир“ и “Српски презименослов“ новинара и књижевника Хаџи Ђуре Си. Куљанина

Хаџи Ђуро Си. Куљанин рођен је у селу Загорице, поред Коњица у северној Херцеговини. По занимању је новинар и писао је за новинске агенције “Слобода“ из Мостара, “Ослобођење“ и “Вечерње новине“ из Сарајева, “Политика“ и “Политика експрес“ из Београда, као и “Глас јавности“ и “Јавност“ из Бања Луке. Куљанин се бави и карикатуром, као и новинском фотографијом. Добитник је награде Удружења новинара Србије “Лаза Костић“ за најбољу новинску фотографију “Остајте овде“ 2005. године.

Љубав и чежња према завичају најбоље се приказују у књигама. Као писац, Хаџи Ђуро Си. Куљанин настојао је да сачува завичај од заборава. Његов циљ је да кроз своје књиге сачува од заборава податке и чињенице о српским породицама у месту из којег потиче, из Коњица.

У књизи “Српски презименослов“ аутор се вратио у завичај и дотакао се српских родова, али и заронио у прошлост свог краја описивањем културе, живота и обичаја Срба из Коњица.

Није било лако прикупити све те податке, нарочито после грађанског рата који се догодио у Босни и Херцеговини деведесетих година. Али га је та чињеница оснажила да истраје на свом задатку и да се тако одужи прецима, историји и покољењу и остави у аманет потомцима. Ово што је аутор урадио сигурно је посао за тим људи. Потреба за оваквим делима је све већа, јер су се многе породице после прогона расуле свуда по свету, истакао је историчар Милојко Будимир.

О веродостојности и сликовитости живота у Коњицу у Ђуриним књигама, у предговору књиге “Српски презименослов“ Бранислав Топаловић је навео: “Ми који смо запамтили живот у Коњицу, читајући Ђурина казивања, за тренутак се вратимо у завичај и уживамо у шетњи коњичким улицама, за час тркнемо до Борачког језера, до Ракова лаза, до цркве у Челебићима или се попнемо на Блаца да посматармо кањон Ракитице и тако редом сањамо…“

Такође, ова књига је за млађе генерације пореклом из Коњица чврста веза са завичајем јер им приказује какви су били обичаји, како су се славиле славе, организовале свадбе, како се кумовало.

Да је Хаџи Ђуро Си. Куљанин врсни писац који са лакоћом и умећем пише и романе указује његова књига “Ја дијак Владимир“, која говори о постојању и непостојању богумила на босанскохерцеговачким просторима. Кроз казивање дијака Владимира, из половине 15. века, аутор нам приближава слику о тој верској скупини на подручју Херцеговине.

Хаџи Ђуро Си. Куљанин пише и историјске романе, који су лепо прихваћени од стране читалаца. Његов историјски роман “Камени мост у Коњицу“ написан је “изузетним стилом, лепим херцеговачким српским језиком, уз танану употребу турцизама, који су у дневној употреби становника Коњица, нешто измењени и прилагођени“, истакао је публициста Данко Перић.

Роман “Камени мост у Коњицу“ је, према речима аутора, у ствари хроника једног историјског раздобља касабе на Неретви, односно Коњица:

То је време од 1682. године када су га подигли Турци, па до 1944. године када су га делимично срушили Немци, а докрајчили Партизани и до 2009. године када је мост поново подигнут, као реплика претходног, опет уз највећу финансијску помоћ Турске, истакао је аутор.

У роману није описана само градња каменог моста, који по архитектонском изгледу и здању личи на мост у Вишеграду, већ се аутор задржавао на психолошком профилу јунака романа, од којих свако на свој начин даје печат времену у којем су живели. Према речима Хаџи Ђуре Си. Куљанина поновном градњом Каменог моста враћена је његова некадашња слика. Али ни то није задовољило укус и радозналост коњичке светиње:

Тек овом књигом, слика моста је употпуњена оним детаљима који се голим оком не могу видети јер се само срцем осећају, истакао је аутор.

Драгана Шиповац/Српско коло