• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Доц. др Јелена Младеновић у свом излагању се осврнула на текст Јосипа Берсе Дубровачке слике и прилике за који је утврђено да је на одређен начин био и фаслификован од стране Матице хрватске. Ипак, захваљујући њеним истраживањима пронађена је оригинална верзија која је прије двије године угледала свјетлост дана.

„Није био добар Хрват”

– Ријеч је о озбиљној културно-историјској студији коју је написао Загрепчанин Јосип Берса који је један дио свог живота у младости провео у Дубровнику док је његов отац тамо службовао. Он је био толико опчињен дубровачком културом и животом да је и себе сврставао у корпус дубровачких писаца. Издање његове студије из 1941. године је било у великој мјери кроатизирано, а интервенције које су рађене на рукопису нису биле ауторoвe. Касније се објављују и преписи овог издања. Захваљујући тротомној књизи Људевита Крмпотића Неприлике Јосипа Берсе око „Дубровачких слика и прилика” у свјетлу његове књижевне оставштине, која је објављена 2003. године, упознати смо са преписком коју је Јосип Берса водио са члановима своје породице, али и са многим угледним личностима тог времена. Крмпотић је био поприлично разочаран тиме што је увидом у цјелокупну преписку имао слику како је настала књига Дубровачке слике и прилике и схватио да Јосип Берса није тако добар Хрват како га је хрватска књижевност представила – навела је Младеновићева.

Она је рекла да је имала прилику да види оригинални одломак Берсиног текста који је 1922. године објављен у Српском књижевном гласнику. Упоређујући га са текстом који је објављен 1941. године утврдила је бројне промјене које су урађене том приликом.

– Интервенције су биле у смјеру кроатизације његовог језика, као и дословног мијењања сваког српског или српскохрватског израза. Током 2020. године успјела сам да дођем у додир са оригиналним Берсиним рукописом за који се сматрало да је изгубљен – истакла је Младеновићева.

Уцјена издавача

Она је истакла да је занимљив одговор на питање како је Берсин рукопис завршио у Матици хрватске, а никада није објављен у Србији.

– Матица хрватска је одмах прихватила Берсин текст, али није дозволила да такав буде објављен, већ је од аутора тражила интервенције. Берса је ту једну годину, док је још био жив, извршио одређене измјене. Тако је пристао да се језик зове хрватскосрпски, али на многе друге интервенције није пристао. О његовом тексту потом су се старале његова сестра Данка и удовица Лидија и покушавале да тај текст након објављивања од стране Матице хрватске објаве и Срби. У томе су учествовали Милан Решетар, Марко Цар и многи други, али се тај рукопис више пута враћао из Српске краљевске академије. Послије смрти ректора Београдског универзитета Павла Поповића текст је пао у заборав, а Даница Берса је потписала примјерак финалне верзије текста који је био посљедња ауторова жеља – објаснила је Јелена Младеновић захваљујући којој је Берсин оригинални рукопис објелодањен и доступан читаоцима у новом издању од 2020. године.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.