• Неколико љубитеља сокола покренуло је иницијативу да се оснује Соколско друштво Тиват-Ластва.

У чланку „Соколски покрет у Тивту-Ластви” од лица под псеудонимом Сокол у главном органу сокола „Соколски Гласник“ истицало се да су се Одбору за успоставу друштва прикључили народни људи и љубитељи сокола, па су 16 маја 1920. одржали забаву са фудбалском утакмицом са I. момчади Сокола и I момчади француског деташмана у Боки Которској као и остале спортске игре и трке. Вежбали су на справама и приредили су просте вежбе у мраку са бакљама. Забави су присуствовали соколи из Херцег Новог, Зеленике, Ђеновића и Бијеле уз соколску музику из Херцег Новог, Хрватске опћинске глазбе из Тивта и тамбурашког збора из Ластве. Због недостатка превозних средстава нису могли доћи остали соколи из Боке Которске, иако је то била и њихова и жеља организатора. На поласку излетнике поздравио је председник одбора за успоставу соколског друштва Јосип Ј. Басели, дотадашњи подстароста соколског друштва у Пули. Захвалио се на одзиву уз бурно клицање и поздрављање присутне браће.

Конституирајућа скупштина одржана је 5. у Тивту, Упркос неповољног времена, присуствовали су скупштини бољи и свеснији народни људи. Скупштину је отворио председник одбора за успоставу. У свом говору поздравио је присутну браћу и тумачио како је соколство настало, како се развијало, која му је под јучерашњом државом била сврха, као и за чиме су тежили и о будућности Сокола … . Скупштина је изабрала одбор у коме су се налазили : Старешина Јосип Ј. Басели, административни потпоручник; Подстарешина Шуме Рајчевић, учитељ; Начелник (вођа) Виктор Јурчић, писар. Одборници управног одбора били су : Фрањо Перушина, поштански чиновник; Грацијан Фазо, поморски капетан; Јоже Берне, стручни подофицир; Крсто Марковић, учитељ; Трипо Синдик, бријач; Антун Ленарчић, поручник фрегате; Иво Стјепчевић, гостионичар; Јозо Станичић, трговац; Матија Лес, арсеналски мештар; Спиро Перушина, трговац; Славко Јереб, подофицир и Нико Станичић, арсеналски радник. Заменици управног одбора били су : Илија Станичић, каванар; Иво Павловић, арсеналски радник и Антун Кубичек. У Надзорном одбору били су : Марко Крстовић, начелник; Фрањо Вучер, капетан фрегате и Фрањо Михоњек, поседник. У Соколском суду били су : Метод Станичић, поморски капетан; Иво Хавел, поручник фргате; Ђуро Станичић, гостионичар; Силвио Бренчић, арсеналски радник и Антун Марковић, писар. У чланку у листу „Соколски гласник“ истакнито је : „Дивимо се и одушевљењем поздрављамо младо Соколско друштво у Тивту-Ластви које ће под свијесним водством напредовати на понос Тивта и Ластве, те које ће нам дати прилике, да се душевно одгајамо и тјелесно развијамо на корист и добробит нашу и нашег покољења. Поздрављамо Соколско друштво те му кличемо: цвао, растао и напредовао!” (1)

Соколско друштво Тиват-Ластва основано је 1920. Средином маја је у Тивту Одбор за успоставу друштва приредио свечаност којој су присуствовали соколи из Херцег Новог, Зеленике, Ђеновића и Бијеле. Крајем 1920. одржана је конституирајућа скупштина у Тивту. Друштво Тиват је после Ђеновића било најактивније друштво у Боки. Учествовало је на окружним слетовима у Тивту 1921. и Ђеновићу 1922, и на жупском слету у Дубровнику 1923. Упоредо са Соколским друштвом Тиват деловао је Хрватски соко у Доњој Ластви од 1923 до 1929.(2)

Соколско друштво Тиват-Ластва било је део Соколске жупе Мостар.

Соколска друштва на Цетињу и Подгорици обновила су 1921. свој рад. Постојала су још увек само на папиру. Фрањо Зиц је као наставник гимназије на Цетињу прегао да подигне друштво. Соколска друштва из Боке Которске решила су да му помогну и приреде јавну вежбу на Цетињу 18 маја 1924. Из Котора су кренула 4 камиона са 120 сокола и соколица. У чланку „Црна Гора се буди“ у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да је дочек на Цетињу бијаше ванредан. Милан Буљ поздравио је браћу, а одговорио му је Вито Ломбардић. Велика поворка, предвођена војном музиком ишла је кроз варош, одушевљено поздрављена. Пред општином поздравио је Ј.Петковић, а одговорио је градски начелник Милошевић. Поворка је кренула до манастира, где је привремено сахрањен Његош и ту је Иванко Бендиш одао пошту песнику и положио ловор венац на гроб. Док су одржаване пробе, старешине друштава су поздравиле великог жупана и команданта зетске дивизијске области. Соколи су разгледали град. На јавној вежби окупила се маса света. Вежбале су све категорије чланства, међу којима и цетињски подмладак, и мушки нараштај. Которски нараштај и чланови Ђеновића имали су и посебне тачке. Цетињско грађанство исказало је много симпатије соколима. Соколи су кренули натраг у Боку уз урнебесно клицање. (3)

Жупска конституирајућа скупштина одржана је у Мостару 28. марта 1920. На скупштини је било 12 друштава: Билећа, Чапљина, Дубровник, Гацко, Херцег Нови, Коњиц, Мостар, Невесиње, Опузен, Рисан, Столац и Требиње. Били су пријављени делегати из Зеленике, Бијеле и Ђеновића али нису дошли. Дан иза отварања скупштине соколска друштва из Котора и Прозора овластила су чланове Мостарског соколског друштва да их заступају на скупштини. На скупштини су изабрани у Управу жупе старешина Чедо Милић, национални и соколски прегалац; 1. заменик Јован Секуловић из Херцег Новог; 2. заменик Лука Дражић из Дубровника; начелник Драгутин Сотл из Мостара; 1. заменик Анте Корчуланин из Дубровника; 2. заменик Лука Цилиговић из Херцег Новог; тајник Миливоје Јелачић, трговац из Мостара; благајница Лепосава Мијатовић, чиновница српске банке; одборски заменици Танасије Самарђић из Мостара; Тадија Матић из Опузена; … После скупштине приступило се оживљавању друштава која су постојала пре рата. Жупа је била подељена на округе. У Боки Которској радио је Херцегновски округ Мостарске жупе. Први слет жупе Мостар одржан је 5 и 6. 6. 1921. у Мостару. Други слет одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Трећи жупски слет одржан је у Мостару 1925.

На Корчули је 14. и 15. августа 1927. одржана прва жупска јавна вежба са 756 чланова и чланица и са по једним одредом војске и морнарице. Први жупски нараштајски слет одржан је у Дубровнику 2. и 3. јуна 1928. са 496 нараштаја и деце и 456 ученика и ученица основних и средњих школа. Окружни слет жупе Мостар у Тивту одржан је 17. јула 1921. То је био окружни слет Бококоторских друштава на коме су учествовала друштва Херцег Нови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, а као гости Мостар и Дубровник. У 4 сата после подне почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне морнарице у Тивту наступом нараштаја и подмладка. Иза њих су наступиле соколице из Херцег Новог и Мостара са вежбама са слета у Прагу. После је наступила вежба сокола. Друштво из Мостара (чланови и чланице) извели су најуспелију тачку слета алегоричну вежбу Стане Видмара „Југославија”, која је довршена уз клицање и пљесак публике. Морнари-вежбачи који су извели вежбу са веслима. Јавна вежба завршена је са вежбама са справама и скупинама на земљи и справама, код којих се истакло друштво из Ђеновића са својим вођом Иваном Ковачем. После јавне вежбе одржан је на слетишту концерат соколске музике из Херцег Новог, Тивта и Котора и тамбурашког оркестра из Тивта. Осим покровитеља слета и изасланства жупе један од најмилијих посетилаца слета био је Боко-которски бискуп Ућелини. У свом говору одао је признање и похвалио Соколство. Сутрадан 18. јула направили су мостарски соколи и соколице шетњу кроз Боку, на малом пароброду који им је уступила команда ратне морнарице. Посетили су Рисан и Котор, где су их дочекали месни соколи. На повратку из Котора посетили су Херцег Нови, где су погошћени од херцегновских сокола, одакле су отпутовали уз песму и клицање браћи из Боке жељезницом у Мостар. На слету је наступило уз соколе 24 морнара-вежбача.

Савез је 1923. доделио Мостарској жупи целу територију Црне Горе. Уз цетињско постојало је 1923. соколско друштво у Подгорици. Жупа је почетком маја 1926. предузела пропагандни поход кроз целу Црну Гору. Оснивана су нова друштва (Бар 1926, Пераст 1927, Колашин 1928), а у постојећим радило се удвострученом снагом. Цетињско соколско друштво је на главној скупштини жупе у Дубровнику поднело предлог за формирање жупе. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви и Будви заговарала су оснивање жупе Његош. О томе су требала да се изјасне сва соколска друштва са територије Зетске Области. У Општинској Вијећници у Херцег Новом 3. марта 1928. делегати свих друштава Зетске Области, донели су одлуку, да предложе жупској скупштини, оснивање „Његошеве“ жупе. На жупској скупштини 4. марта 1928. уважен је предлог. У Котору 22.априла 1928. конституисала се жупска управа : староста Гавро Милошевић, подстароста Јово Секуловић, Јурај Згорелец, др. Краљевић, тајник инжињер Боучек Војта, благајник Филип Мартиновић, просветар Загарчанин, одборници : генерал Тодорчевић, др. Петар Поповић, Саво Мариновић, Михаило Бајић, Јово Петковић, начелник Ковач и начелница Мозетићева, заменици Лигутић и Вицковић. Крајем јуна 1928. црногорска друштва су заједно са друштвима из Боке Которске, основала решењем жупске скупштине своју жупу „Његош“. Жупа „Његош“ прославила је педесетогодишњицу ослобођења Бара и Улциња заједно са војском, која је извела величанствене маневре ослобођења Бара. Учествовала су соколска друштва Боке и Црне Горе и три музике. Жупа „Његош“ је 1928. прославила у свим местима десетогодишњицу уједињења. Први слет жупе „Његош“ одржан је јуна 1929. у Котору. (4)

Соколско друштво Ђеновић приредило је на соколском вежбалишту у Ђеновићу 7. маја 1922. наступ уз суделовање соколске музике из Херцег Новог. Програм је био : 1. Предаја дипломе новоизабраном друштвеном добротвору комодору Мирославу Грунду. 2) Вежбе са батинама за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани, изводио мушки подмладак. 3) чланови су изводили Мурникове просте вежбе за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани. 4) чланице из Херцег Новог су изводиле Мурникове просте вежбе за I. Југословенски Свесоколски слет у Љубљани. 5) Скупинска проста вежба деветорице предњака. 6) Сва оделења на справама. 7) Закључна скупина свих одељења.(5)

На главној годишњој скупштини жупе Мостар 5. марта 1922. закључено је да се одрже три окружна слета и то у Ђеновићу, Стоцу и Дубровнику. Први окружни слет одржан је 2. јула 1922. у Ђеновићу. Учествовала су соколска друштва из Боке Которске. Начелник херцегновског округа жупе Мостар Ковач посветио је све своје силе и слободно време припремама за слет. Припреме и организацију слета извршило је друштво у Ђеновићу. Старешинство жупе на слету заступали су Јово Секуловић и др. Иво Колбе. Цело место је било окићено зеленилом и заставама. Слет је почео такмичењима. У свечаној поворци која је кренула ка вароши учествовали су соколи, војници и морнари ратне морнарице. Пред улазом у варош био је подигнут славолук. Ту су поворку дочекали и поздравили мештани заједно са својим кнезом. У име жупе узвратио је поздравом кнезу др. Иво Колбе, позивајући становништво Ђеновића, да и надаље помаже соколе, где омладина васпитава у соколском духу. Одатле је поворка кренула на вежбалиште, где је покровитељ слета пуковник Вуковић поздравио соколе и соколице, војнике и морнаре, позвавши их да очувају слободу стечену потоцима и ријекама проливене крви. Општина Ђеновић је приредила свечани банкет у почаст соколима. Бискуп Ућелини је у свом говору нагласио да Орловство иде за разједињењем, а соколство јача вјеру и јединство народа. Одржана је јавна вежба. Наступали су мушки и женски подмладак, нараштај, чланови, чланице, војници тврђавног артиљеријског пука из Баошића, морнари ратне морнарице у Боки. Једна од најлепших тачака програма биле су вежбе са веслима морнара. На крају вежбе била је закључна скупина чланства сокола, војника и морнара, која је представљала заједнички рад војске и соколства. У вечер је био концерт са игранком на коме је свирала соколска музика из Херцег Новог и месна музика из Котора. (6) Др. Иво Колбе је по сазнањима Николе Милованчева био ухапшен од усташа у Дубровнику 1944. и страдао у Јасеновцу.

Соколско друштво у Котору приредило је 1. маја 1924. соколско вече у спомен Зринског и Франкопана. Дворана је била пуна. Иванко Бендиш говорио је о Зринском и Франкопану. Мушки и женски подмладак извео је алегорију : Љубав и злоба, ритмичке вежбе са певањем сестре Груборове. Представа “Нада Истре” изазвала је одушевљење. (7)

Соколска друштва прослављала су 1 децембар (Дан Уједињења) као соколски празник. У Тивту уочи празника 1930. приређена је у месту уздуж обале и по брдима илуминација. Соколи и грађанство, на челу са месном музиком, приредили су поворку са бакљама и ватрометом, певајући националне песме и кличући краљу и Југославији. На Дан Уједињења служио је благодарење месни жупник дон Грација Вујовић у жупној цркви, где су били соколи у одорама са чланством, представници официрског кора морнарице, државних надлештва, грађанство одред морнара под оружјем. После благодарења одржана је у „Дому Јадранске Страже” свечана седница, којој је председавао соколски старешина Стојановић. О Југословенству је предавао Милошевић из Котора, који је зато дошао у Тиват. Чланови сокола положили су завет. Свечаној седници присуствовали су заступник команданта места поручник бојног брода Иво Бакотић, општински начелник Антун Вуксановић, представници државних надлештва и осталих институција. У вече је одржана академија, коју је отворио старешина соколског друштва Стојановић поздравним говором и кратким приказом историје соколства. Одржане су вежбе подмладка и нараштајаца. Академији је присуствовао већи број виших и нижих официра морнарице. После академије почела је игранка уз месну музику „Просветног друштва”. (8)

Соколско друштво у Тивту покренуло је акцију за изградњу дома и купило одговарајуће земљиште. Друштво је имало у својим редовима 360 соколске деце, 130 ученика шегртске школе, велики број радника запослених у арсеналу, а сви они нису вежбали иако су били чланови сокола, јер нису имали прикладних просторија. Било је и подофицира и морнара који код куће нису вежбали у соколима, па су у морнарици могли да вежбају и да се соколски образују. Територија Тивта обухватала је најпасивније крајеве Зетске бановине. Главна скупштина Соколског друштва Тиват одржана је 10. јануара 1931. у „Дому Јадранске Страже”. Скупштину је отворио старешина Драг. Стојановић. Из извештаја се констатовало да је соколски рад без дома отежан. У нови Одбор изабрани су : старешина Драг. Стојановић, подстарешина Антон Вуксановић, просветар Шиме Рајчевић, начелница Јелена Бучан, тајник Никола Моравски, ….. .Адмирал Драгутин Прица примио се покровитељства. (9)

Соколско друштво Тиват приредило је 7 аугуста 1932. свој годишњи јавни час уз учешће скоро свих соколских друштава II окружја, и друштава из Цетиња. У том тренутку у Тивту се налазила енглеска флота Средоземног мора. То је дало повода да се јавни час приреди у већем обиму, а та околност привукла је и велики број гостију из Боке Которске, Будве и Цетиња. Соколско вежбалиште, које се налазило у парку морнарице, уређивано је неколико дана пре наступа, па је изграђена стална трибина, павиљони за бифе, уведено електрично светло и све потребно за такав наступ. Уочи јавног часа и на сам дан, стизали су соколи и соколице из свих жупских друштава, који су били одређени за жупски течај, а који се отворио у Тивту приликом јавног часа. Дошле су и сеоске чете из Грбља. Гости су разгледали енглеске бродове. После подне стигао је излетнички брод из правца од Котора, препун излетника, услед чега није могао пристати у два задња места да узме излетнике, који су били приправни да дођу у Тиват. На обалу је стигла поворка деце, нараштаја и чланства Соколског друштва Ластва, предвођена музиком Соколског друштва из Будве. Формирана је велика поворка на обали, одакле је предвођена морнаричком музиком, кренула на вежбалиште и сврстала се пред трибином. На вежбалиште је дошао адмирал Маријан Полић, адмирал енглеске флоте и командант арсенала капетан бојног брода Рикард Кубин. Они су кроз постројене соколе, војску и морнарицу ступили на главну трибину, где је већ био подбан Зетске бановине Иванишевић, представници морнарице и државних власти, старешинство жупе Цетиње и окружних друштава и друге личности. С десне стране вежбалишта били су подофицири и морнари енглеске флоте а лева страна и позадина мештани и гости. На вежбалишту је било преко 5.000 гледалаца. Општински начелник Антун Вуксановић поздравио је соколе, а на крају поздравио представнике енглеског народа. У име сокола присутне је поздравио први заменик старешине жупе Марчић прогласивши уједно отварање жупског течаја. Вежбала су мушка и женска деца, нараштај, сеоска чета из Грбља, чланови и чета војске с пушкама. Изведена је вежба „Мали војници Југославије” од мушке деце из Ластве. Ритмичке вежбе извео је женски нараштај из Тивта, симболичну вежбу мушки нараштај из Тивта, народно коло у црногорским народним ношњама мушко и женско чланство са Цетиња. Затим су питомци машинске школе морнарице извели вежбу „Хеј трубачу”. Питомци машинске школе изазвали су урнебесни аплауз. Вежбе су настављене и кад је пао мрак. Нешто пре свршетка вежбе енглески адмирал са пратњом напустио је вежбалиште, док је око 200 енглеских официра и преко 1.000 енглеских подофицира и морнара остало до краја на вежбалишту. Енглески адмирал изјавио је пре одласка, да се по оваквим соколским наступима може проценити величина и јачина једног народа, те да не би мислио, да једно малено место, као што је Тиват, може нешто такво пружити. Изјаву је завршио : „Тога код нас нема”. После свршених вежби морнаричка музика је свирала, а поред павиљона за бифе, лутрију и посластице била је игранка. После 10 сати увече гости су се почели разилазити, те су на обали срдачно поздрављени од народа, а у 11 ура навече, кренуо је задњи брод са гостима из Котора и оближњих места. Да би се захвалио за почасти на соколској приредби, енглески адмирал је позвао међу осталима старешину соколског друштва у Тивту Франа Леса на чајанку, коју је приредио дан пре поласка из Тивта и том приликом се поново захвалио старешини исказујући соколима нарочито признање. (10)

Пошто је старешина друштва Драгољуб Стојановић премештен у Дубровник, Соколско друштво у Тивту је одржало ванредну скупштину 23 октобра 1932. Скупштину је отворио подстарешина Фрањо Лес поздрављајући представнике околних друштава. За сташину друштва изабран је Фрањио Лес, а на његово место за подстарешину Фред Зорати, инт. п.пуковник морнарице. Након избора је заменик старешине жупе Бруно Марчић одржао предавање “О кумановској битци”, чије су последице биле буђење југословенске мисли. (11)

У чланку у „Соколском гласнику” о прослави Дана уједињења 1932. истакнуто је да се никаква свечаност у Тивту није прослављала тако величанствено као „Соколски празник” на дан 1 децембра. Уочи Дана Уједињења осветљено је цело место и његова обала у дужини од преко два километра. Приређена је бакљада са поворком, у којој су ступала деца и нараштај са илуминираним балонима, на челу са месном музиком, за којом су ступали соколи, општински већници на челу са општинским начелником, представницима институција и грађанима. Поворка се зауставила пред општинским домом, где је са балкона општински начелник и члан сокола Антон Вуксановић говорио о значају уједињења. На Дан уједињења одржано је у жупској цркви благодарење, на ком су присуствовали чланови, чланице са нараштајем и децом, представници цивилних и војних власти и много народа. После благодарења одржана је у свечана седница у Дому Јадранске страже, на којој су корпоративно учествовали учесници са благодарења. Пре седнице певао је мешовити хор “Јадран” химну, а седницу је отворио старешина друштва Франо Лес. Подсетио је на преминуле чланове друштва, члана Маријана Пивчевића и чланицу Станичић. Просветар Шиме Рајчевић одржао је предавање о развијању југославенске идеје. Оркестар кр. морнарице свирао фантазију из опере „Зрински” од Зајца. Старешина је предао диплому друштвеној начелници Марији Падован, и превео нараштајце у чланове, говорећи им о значају прикопчавања соколске значке. Оркестар је свирао „Славенску увертиру” од Титла. На крају су нови чланови положили соколски завет и приступили уписивању у друштвену књигу. Свечана седница је завршена соколском корачницом. Навече је приређена свечана академија. Никад Дом Јадранске страже није био пун као те године, па је настала гужва. Распоред академије био је : 1) оркестар морнарице је свирао увертиру „Маритана”; 2) Маријана Туркето декламовала је „Уједињење” од Ресуловића; 3) мешовити дечји друштвени хор под зборовођом Филипићем певао је „Дјевојчица руже брала” и „Јесте ли видјели” од Прегела; 4) мушка деца – вежбе заставицама; 5) мушка деца извела су симболичну вежбу „Кухари”; 6) мушки нараштај извео је ритмички прости састав „Деветицу”; 7) женска деца извела су „Народна кола са певањем”; 8) мушки нараштај извео је руски народни плес „Козачок”; 9) Никола Влајић, Антон Ерцег и Јосип Лес декламовали су „Браћа” од Милаковића; 10) мешовити дечји друштвени хор под зборовођом Филипићем певао је „Ми смо ловци”, … од Прегела; 11) женски нараштај и чланице извеле су ритмички састав „Туркиње”; 12) мушки нараштај извео је ритмички прости састав „Трокут”; 13) оркестар је свирао „Југословенски бисер”; 14) чланови свих категорија извели су „Живила Југославија”. Публика је била одушевљена јер нешто такво није видела до тада у Тивту. Код задње тачке „Живила Југославија” настао је пролом пљеска и одушевљења, које се дуго није могло стишати, а двораном су се разлегали урнебесни поклици краљу и Југославији. Иако је академија била завршена публика је тражила да се последња тачка понови. Након свршетка академије био је плес, на коме је свирао оркестар кр. Морнарице. (12) Соколско друштво у Тивту основало је свој луткарски одсек. Како је луткарско позориште било прво у жупи Цетиње и на територији Зетске бановине давало је представе у местима Боке Которске и на Цетињу. Позориште је 21 фебруара 1935. у Херцег Новом извело „Добро побеђује” од Херолда Густава. Тај комад је награђен на конкурсу Просветног одбора Савеза сокола. Исти комад приказан је 3 марта 1935. у Котору. Позориште је планирало да обиђе још нека места Боке Которске и Црне Горе. (13)

Због пропагирања соколства соколска друштва су приређивала излете у ближу и даљу околину. Соколско друштво у Тивту је 28 јула 1935. заједно са четама Кртоли и Богдашић одржало годишњи јавни час у Кртолима. Друштво је приредило излет на плажу „Пржна” са целокупним чланством у свечаним одорама. Учествовала је музика морнарице. По доласку на пристаниште „Око” кренули су сви учесници у поворци, са музиком на челу, кроз село где су били поздрављени од мештана. По повратку са плаже „Пржна” одржан је јавни наступ у Кртолима. Програм је пратила музика морнарице. Прво је говорио је старешина жупе Гавро Милошевић. На часу је изведено 12 тачака. Начелница друштва Невенка Ковачевић увежбала је балет. (14)

Почетком августа 1935. старешина Соколске жупе Цетиње Гавро Милошевић са неколико чланова управе жупе, обишао је друштва и чете у Приморју и Боки Которској. Обишао је друштва Будва, Котор, Прчањ, Доња Ластва, Тиват, Бијела и Херцег Нови. Присуствовали су оснивању Соколске чете Подострог (код Будве), затим јавном часу чете у Кртолама и јавном часу друштва у Зеленици. Приликом оснивања чете Подострог, осим делегата жупе и управе соколског друштва из Будве, биле су присутне соколске чете Маине, Бечићи, Побори, Пријевор и друга. Било је присутно око 300 сокола. Соколи-сељаци су са песмом силазили са својих планинских висова у манастир Подострог, некадашњу резиденцију владике Његоша. Скупштина је отворена у манастиру, а отворио ју је старешина друштва Будва Јован Дабковић. Позвао је чланове чете Подострог да положе свечану соколску заклетву. Затим је конституисана управа нове чете. Говорио је старешина Жупе Милошевић који је изнео значајност оснивања чете у зидинама манастира. Говорио је о значају соколства у историји оснивања југословенске државе.

На јавном часу у Кртолима било је присутно старешинство жупе и соколског друштва Тиват, као и мноштво света из свих места Боке Которске. Поред чланова друштва Тиват у извођењу вежби учествовали су соколи из Кртола и чете из Бодашића. На јавном часу у Зеленици заједнички су наступили чланови друштва Зеленика, Тиват, Херцег Нови и Сарајево. Старешина друштва Зеленика Јован Дунђеровић поздравио је присутне. После њега говорио је старешина жупе Милошевић, и у свом говору приказао задатак соколства и његову мисију у стварању југословенске државе. Беспрекорно су изведене вежбе женског нараштаја и питомаца Морнарске школе. На истом месту увече одржана је соколска академија. (15)

У соколани Соколског друштва Доња Ластва 23 августа 1936. одржана је конференција на којој се расправљало о соколској петолетци. После конференције одржан је јавни час са академијом. Суделовала су околна друштва и војна музика из Херцег Новог. Јавни час отворио је старешина жупе Цетиње Милошевић пригодним говором. У програму су учествовале све категорије са простим вежбама, и нараштај и чланови на справама. После јавног часа одиграна је одбојка између друштава Тиват-Ластва са резултатом 2:0 за Тиват. После је био срећолов и забава са плесом. (16)

Соколско друштво Доња Ластва имало је 95 вежбача. Друштво је 1936. приредило јавни час, 2 академије, 2 забаве, 1 друштвени вече и један излет, учествовало је на слету у Суботици и на приредбама (јавним часовима) соколских друштава у Ђеновићу и Зеленика-Кути. На јавном часу 1936. наступило је 175 вежбача. (17)

Жупа Цетиње била је подељена на 4 окружја од којих је 2 окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. Начелник окружја био је Влајко Куреш. Друго окружје обухватало је 13 друштава и 24 чете : Тиват (2 чете), Котор (10 чета), Прчањ, Рисан, Кути Зеленика, Јошица Ђурићи, Доња Ластва, Бијела, Ђеновић, Херцег Нови, Луштица, Морињ, Пераст. Друштво Бар је 1936. прославило 10 годишњицу рада са развијањем друштвене заставе коју је поклонио М. Стојадиновић. (18)

Септембра 1936. године одржана је велика свечаност Сокола са преко 5.000 учесника. Из Улциња, Тивта, Зеленике, Ђеновића, Котора, Мориња, Рисна, Херцег Новог, Будве, Цетиња и Бара дошли су представници соколских друштава на вјежбалиште у Бару. Овој свечаности присуствовао је бан Зетске бановине, Петар Иванишевић и многи други гости. (19)

Заједно са жупом Цетиње Соколска жупа Мостар користила је плажу Соколовац код Траста-Пржна (Тиват) за таборовање на обали. Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке. Соколска друштва II окружја жупе Цетиње у присуству представника жупа Мостар и Сарајево, приредила су приредбу на плажи Соколовац. Сем сокола дошли су и њихови пријатељи из многих места Боке Которске. Учествовала је музика морнарице. Излетнике је дочекао славолук и село, пристаниште и плажа искићена заставама. Док се омладина забављала, старији соколи су зборовали. (20)

О таборовању је писао и „Глас Боке”. У чланку „Једнодневно таборовање сокола II окружја на плажи „Соколовац” истицало се друштва и чете бококоторског окружја приређују једнодневно таборовање на омиљеној плажи „Соколовац” (Траште, Пржно). Најављено је међучланско такмичење из појединих дисциплина на мору. Поред осталих забавних тачака требали су да приреде лутрију са даровима. На таборовању су учествовали соколи и пријатељи не само из Боке него и из Дубровника, Будве и Црне Горе. На плажи је најављен бифе са хладним јелом и пићем. Ипак су препоручили посетиоцима да понесу и храну са собом. Сви учесници су имали 50 одсто попуста на бродовима „Зетске пловидбе”. (21)

На иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. У томе је жупи пружена помоћ од војних и цивилних власти. Нарочито су јој помогли командант дивизије на Цетињу, генерал Варјачић и командант Боке Которске, генерал Арачић. Они су омогућили да се замисао спроведе у дело, да плажа, на самом улазу у заштитну базу ратне морнарице, постане гнездо сокола. Соколско друштво Тиват је откупило из својих средстава један комплекс земљишта на обали, и на њему подигло павиљон дугачак преко 20 метара, као почетак радова. Пројекте за павиљоне израдио је члан сокола Лах, морнарички капетан из Тивта, један од најагилнијих пионира у раду на изградњи Соколовца. Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава. Плажа је требала да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Плажа Соколовца је била покривена најфинијим песком каквог је имао још једино Херцегнови. Соколовац је био плажа са дивним изгледом на отворено море. Залив је био ненасељен и одвојен од ближих већих насеља. Најближе насеље је било село Радвићи, удаљено 2 километра од Соколовца. Организатори су замислили да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама. Соколовац је почео као соколско летовалиште 17 јула 1939, када је дошло на летовање стотину београдских сокола, припадника друштва Београд I. Тога дана први пут је залепршала соколска застава у заливу Пржно, забелели се шатори и одјекнула песма „Соколском снагом свом…”. (22)

Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара. Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. У „Соколском гласнику” сматрали су да када буде завршено уређивање, „Соколовац” је требао да буде једно од најуређенијих летовалишта за соколе на Јадрану. (23)

Соколском друштву Тиват стизале су бројне пријаве за летовање у летовалишту „Соколовац” од соколских друштава из целе земље. Интересовање соколских друштава за летовање на плажи „Соколовац” било је велико. (24)

С. Свобода из Тивта описао је свој боравак на плажи „Соколовац” у чланку „Соколи на Соколовац!” у листу „Соколић”. У чланку се истицало : „На отвореној пучини изван Боке налази се дивна плажа, најљепша на Јадрану. Али она је је отсјечена од залеђа и прилично неприступачна за искоришћавање. Њу су једино Соколи искоришћавали па се зато и њено име Траште претворило у Соколовац. Са двије стране стрше гребени у море без друге обале, а у средини увала, увија се бијели полукруг, око три сто метара дуга пјешчана плажа. Изнад плаже маслињаци и виногради. Слет цетињске жупе на Соколовац. Биће такмичења, купања, играња до миле воље. Соколи са весељем врше припреме за излет и с нестрпљењем се очекује дан – недјеља. Коначно ево те очекиване недјеље. Бродови долазе са соколима и другим посјетиоцима из свих крајева Боке те Цетиња. Обала пуна шаренила, музика, трипут : Здраво; брод се нагиње и напокон се креће. Брзо се долази на супротну обалу, још једносатно пјешачење и долазак на плажу, окићену заставама. Својим редом сврставају се такмичари, добивају бројеве и такмичења почињу бурно праћена од осталог грађанства. Трчања, скокови, кугла, одбојка и т.д. Све се то одвија својим редом. Напокон и то свршава. Браћа старјешине држе поздравне говоре и сви добивају вољно. Дивно је видјети младост сву опаљену од сунца како се таласа и на мору и на крају натјеравајући се топлом или пак изводећи пирамиде или затрпавајући један другога пјеском. Пјесма, трчање, купање, сликање, натјеривање, прскање … . Један звук трубе и сви су на окупу. Жалосним оком гледају на сунце, које тоне у мора. Облачење! – У ред! И одлази се с лијепом успоменом и надом да опет скоро дође на ту омиљену соколску плажу”. (25)

П. Бринић описао је у „Соколском гласнику” један дан у соколском табору у Соколовцу. На таборовању је било 90 сокола. У свом чланку истакао је : „Соколовац је плажа на отвореном Јадрану. Оивичен брежујцима, с вечито зеленом одећом, он се дубоко увукао у копно… То је летовалиште београдских Сокола. На двеста корачаја од аутомобилског друма, на средини плаже, уздиже се велика капија, на којој се с обе стране лепршаху две велике државне заставе као да соколски поздрав с плавог Јадрана шаљу поносном Дунаву и Сави и нашој белој престоници. Табор још спава, само дежурни чланови и чланице послују око кухиње. Шатори носе име знаменитих соколских радника : Тирш, Паунковић, Гангл, др. Белајчић, др. Поповић, Жакула и др. Јутарње сунце нечујно буди табор. До шест сати скоро сви су на ногама, а пола сата касније трубач “Ганди” окупља их у збор. Деца, нараштајци и одрасли чланови журе к одређеном месту. Ту поред правнице сврставају се соколи без разлике звања и положаја.” Старешина табора Михајло Николић је у другој половини летовања примио дужност од Миленка Ћасића. Заједно са начелником и начелницом сачекао је да се сви соколи окупе, а затим је трубачу дао знак за молитву. Тада је одјекнула песма „Соколском снагом свом…”. У чланку је настављено : „.. вежбачи одлазе на јутарње вежбе. На оближњој ледини у сенци гранатих маслина, брују дечија песма, праћена ритмичким покретима нараштајки : „У Милице, у Милице, дуге трепавице …”. Мало даље чланице изводе своје слетске вежбе. Доле на жалу нараштајци се такмиче у трчању и скоковима, а изнад њих, на песку, чланови вежбачи врше вежбање. На понован знак трубе табор се окупља и креће на доручак. Пролази се поред “Кухиње код масне варјаче” и табор закреће лево на широку терасу, која се диже изнад круга. С ње се улази у простран павиљон где дежурне чланице служе јутарњи оброк. … Постепено павиљон се празни. Под шаторима и около њих обављају се јутарњи послови, намештају се кревети, доводе се у ред одела, шаторске редуше мету шаторе и њина “дворишта”, док дежурне сређују круг. …. Нараштај и чланство врше јутром и вечером полусатно вежбање. Ускоро ћемо овде давати јаван час, а у Тивту соколску академију. Сем тога, свак је дужан да се сам брине о својим личним потребама. Оваковим начином живота желимо да код варошке младежи, која је навикла да увек долази на готово, развија смисао старања о самом себи. … Ми овде имамо чланова разних професија и разног васпитања….. Економ Пера прилази старешини да се споразумеју за сутрашњу храну. Треба се побринути да се деведесет морем надражених апетита пет пута дневно задовоље. … Кроз то време плажа, која се налази с јужне стране до самог логора, лагано се пуни. ….. Како вам се допада овде ? питам сестру Мару. — Одлично. Соколовац је јединствен. Прошле године обилазила сам многе наше плаже, али се ни једна по својим природним лепотама не може мерити са Соколовцем. …. Око чесме у табору све већа гужва. Спира се журно песак и морска со свежом бунарском водом. …. После ручка трочасовни одмор, који свако искоришћује по својој вољи. Неки с ћебетом у руци траже хладовину испод крошњастих маслина, други свраћају у оближњи бифе на хладно пиће, а трећи се враћају павиљону с писаћим прибором. Али већина опет иде к плажи. То су они који никад нису сити сунца и мора. Сем тога, у то доба и мештани долазе на плажу с којима су таборовци већ од првих дана у другарским везама. „Ганди” и Лека, у шаторској тишини, с друговима, спремају репертоар дилетантског позоришта. Прва тачка вечерње представе биће „Хотел код масне варјаче”, у којој се комично приказују незгоде незадовољних табороваца. Друга тачка : “Лекција из астрономије” — судбина оних који се мешају у туђе послове о којима појма немају. Паузе ће испунити брат Облак песмом о Катаринети и др. Биће и гостију, зато се улоге озбиљније уче, да би представа испала на општи смех и да би се касније уз хармонику веселије играло и певало. А на плажи је све живље. Неколико мештана леже затрпани до грла и гранчицама смрче бране се од сунчане жеге. Десно и лево шарене се групе купача и купачица : једни пливају, други се такмиче у трчању, стварајући водоскоке широких млазева, трећи изводе разне вежбе и акробације пљускајући на све стране око себе загрејану морску воду. И тако све до вечера. Многи до тог доба и не сврате у табор. Следовану ужину другари примају и додају један другоме по песку, по хридинама у мору и по чамцима. Једино вежбачи у шест часова настављају своје редовно дневно вежбање. Тек кад сунце зађе, табор оживи. У седам сати глас трубе позива збор. Тада се дели приспела пошта, врши се дневни рапорт и одређују се за идући дан дежурства и пожарчења. Са збора се у прописном реду иде на вечеру. Павиљон поново забруји као пчелињак. У очекивању јела коментаришу се дневни догађаји у првом реду с вежбалишта. … . за скорашњу приредбу, за коју се већ почиње уређивати бина и гледалиште на пространој тераси. …. публика почиње пунити “дом”, и грабити се за боља места, и посматрајући завршетак “сценских радова”, очекује појаву својих љубимаца. …. као да причају о Немањића Сави, који је ту у близини, на Превлаци, подигао беше духовни светионик Боке Которске, манастир св. Архангела Михаила; шуме као да говоре о о морским вуковима бокељским, браниоцима слободе …. шуме као да певају вечито опело херојима Плаве Гробнице.” (26)

У марту 1941. радови на изградњи позорнице у сали соколане у Тивту приводиле су се крају. Дом је изграђен према пројекту као један део великог дома у којем је требала да буде и позорница. Због тешких прилика решили су да се постојећој сали догради позорница. Вежбачи и остали чланови су физичким радом допринели изградњи позорнице. (27)

После Априлског рата Бока је била окупирана и анектирана од Италије, а Савез сокола забрањен и одузети домови (Херцег Нови, Бијела, Ђеновић, Зеленика, …).(28)

Соколско друштво Тиват-Ластва основано је 1920. После Ђеновића друштво Тиват било је најактивније друштво у Боки Которској. Соколска друштва у Херцег Новом, Ђеновићу, Бијелој, Зеленики, Тивту, Котор-Ластви, Будви и Цетињу залагала су се за оснивање жупе Његош. У Котору је 22. априла 1928. конституисана жупска управа жупе Његош. После Првог светског рата Савез сокола посветио се привредној и културној изградњи Приморја а посебно села. Жупа је развила свој рад у правцу пропаганде задругарства, трезвености и штедње. Жупа Цетиње је била подељена на 4 окружја од којих је II окружје са седиштем у Тивту обухватало Приморје. На својим приредбама соколи су организовали музичке тачке и забаве са плесом. Савез Сокола тежио је да што више повеже крајеве који су били дуго времена раздвојени, а са друге стране да помогне развој сиромашних области. Веровали су да је то могуће кроз ширење летовања на Јадрану. Соколи су били свесни и тога да је територија Тивта обухватала најпасивније крајеве Зетске бановине. На иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. Прво су организована једнодневна таборовања. Касније организатори Соколовца замислили су да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама. Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара. Плажа је требала да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. О летовањима сокола извештавали су листови, гласило Савеза Сокола „Соколски гласник“, „Соколић” као и „Глас Боке”. Док је „Глас Боке” извештавао о економском значају соколских таборовања, дотле је у „Соколићу” и „Соколском гласнику“ описани доживљаји учесника таборовања.

После Априлског рата 1941. Бока је била окупирана и анектирана од Италије, а Савез сокола забрањен и одузети су му соколски домови. На интернету сам видео да општина Тиват ради на обнови Соколског дома у Тивту. Чланови и чланице сокола у Тивту нису махнито махали заставама већ су одвајајући од уста, прикупљали новац за изградњу свог дома. И изградили су га. Дом није велики али су у њему соколи живели и борили се за Југославију и Велику мајку Славију. Своје просторије украшавали су сликама Бококоторског бискупа и члана сокола Учелинија-Тице. Тито је својом одлуком доделио соколске домове СТВ Партизану. Српски соко Херцег Нови обновљен је 1992. Соколско друштво у Кртолама обновило је свој рад и заједно са селима Радовићи, Гошићи, Ђурашевићима, Миловићима и Никовићима организује Српски сабор. Последњи Сабор је одржан 26 јула 2018. на стадиону малих спортова у Радовићима.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. Сокол, „Соколски покрет у Тивту-Ластви”, „Соколски Гласник“, 1920, Година II, бр. 10, стр. 456, 457;
2. „Соколство“, бр. 61-64, минијатурна библиотека, издање књижаре „Славије“, 1929, Нови Сад, стр.116-117; Тонко Барчот, „Хрватски сокол у Боки Которској у раздобљу Аустро-Угарске монархије и Краљевине СХС”, Котор, 2010, стр. 51, 56, 63;
3. Соко, „Црна Гора се буди“, (Котор, 2 маја), „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1924, бр. 6, стр. 160, 161;
4. „Жупа Мостар, стр.12; „Жупа Цетиње“, стр.11, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929; ,,Соколска жупа у Мостару”, „Соколски гласник“, Загреб, 1920, бр. 4, стр. 205; „ Окружни слет жупе Мостарске у Тивту”, „Соколски гласник“, Загреб, 1921, бр. 11, стр. 392, 393;
5. „Соколско друштво у Ђеновићу”, „Соколски гласник“, Загреб, 1922, бр. 7, стр. 222;
6. „Соколска Жупа Мостар”, „Соколски гласник“, Загреб, 1922, бр. 11, стр. 363;
7. „Соколско друштво у Котору”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 190, 191;
8. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8 јануара 1931, бр. 2, стр. 3;
9. Јосип Басели, „О сабирању доприноса за изградњу соколских домова”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26. фебруара 1931, бр. 9, стр. 2; „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник”, Љубљана, 26. фебруара 1931, бр. 9, стр.4;
10. б. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 септембра 1932, бр. 35, стр. 3;
11. б. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник”, Љубљана, 3 новембра 1932, бр. 44, стр. 4;
12. б. „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник”, Љубљана, 9 децембра 1932, бр. 49, стр. 5;
13. Крш, „Рад луткарског позоришта”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22 марта 1935, бр. 13, стр. 5;
14. „Јаван час Соколског друштва Тиват у Кртолима”, „Соколски гласник“, Љубљана, 30 августа 1935, бр. 32, стр. 3;
15. Н.Д. „Рад соколских јединица”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 3;
16. „Јавни час и академија”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 28. августа 1936, бр. 34, стр. 4;
17. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 90, 105;
18. „Просвјетни извештај за 1936 годину”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 89, 90, 101, 105, 106;
19. Растодер Шербо, Јасмина, „Др. Никола Добречић, арцибискуп барски и примас српски”, Будва, 1991, стр. 63, 94, 112- 115, 137, 142;
20. „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија “Напредак”, стр. 1,3, 4, 6; „На „Соколовцу”, „Соколско таборовање на плажи”, „Глас Боке”, Котор, 14.8.1937, бр.238, стр. 3;
21. „Једнодневно таборовање сокола II окружја на плажи „Соколовац”, „Глас Боке”, Котор, 7.8.1937, бр. 237, стр. 3;
22. М.Н. „Соколовац, — летовалиште југословенских Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 3;
23. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јула 1939, бр. 28, стр. 7;
24. „Љетовалиште „Соколовац”, „Глас Боке”, Котор, 1.7.1939, бр. 333, стр. 3;
25. С. Свобода Тиват, „Соколи на Соколовац!”, „Соколић” лист за соколски нараштај”, у Љубљани, јули-август 1937, бр. 7-8, стр. 162, 163;
26. П. Бринић, „Један дан у табору Сокола у Соколовцу”, „Соколски гласник“, Београд, 25 августа 1939, бр. 34, стр. 2;
27. Синдик Златко, „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 28 март 1941, бр. 13, стр. 8;
28. Небојша Рашо, „Српски соко Херцег Нови”, Херцег-Нови, 2008, стр. 82;