Милован Војичић, подворник у основној школи и члан СПКД „Застава“ из Невесиња, двадесет и четвртог јуна 1941. бива ухапшен са још тридесетак виђенијих Невесињаца и затворен у тадашњој аустроугарској војној касарни.
Сјутрадан га усташе одводе у канцеларију у којој га чекају столица и гусле, тражећи од њега да пјева пјесму о убиству Фердинанда. Војичић је био познати гуслар пјевач-спјевач, учесник бројних такмичења и саборовања у тадашњој Краљевини, а усташе које су предвођене сатником Фрањом Сударом у Невесиње дошле из западне Херцеговине о томе су засигурно чули од домаћих усташа Сулејмана Башовића, Исмета Башовића, Суље Хајровића или Шевке Пекушића који су, по свједочењу дванаестогодишњег Миловановог сина Радослава, присуствовали том чину.
Војичић одговара:
„Није ово часно мјесто,
ђе се гусле узимају,
већ је ово српска пропаст,
ђе се гусле остављају,
ђе се пушке узимају!“
Потом је устао и узвикнуо „Живјела мајка Србија и њена сестра Црна Гора!“
Злочинац Ђорђо Прека ударио га је гуслама по глави, извадио му очи, одсјекао нос, заклао га и распорио. Војичић је сахрањен са осталим убијеним Србима, а послије рата су им остаци пренесени у заједничку гробницу.
А године 1933. у Невесињу се Милован Војичић срео Милманом Перијем и његовим помоћником Албертом Лордом. Био је то први долазак чувених харвардских професора у Југославију.
У Колекцији Милмана Перија од преко двије стотине пјесама више од стотину је оних које је добио од Милована Војичића. Ова колекција налази се у „Харвардској универзитетској библиотеци“, а од 2002. године је након дигитализације доступна и на електронској адреси http://chs119.chs.harvard.edu/mpc/index.html.
(Из рукописа Саше Кнежевића „Велики пјевачи поствуковске епохе из Босне и Херцеговине“)
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
