• Српски народ у Србији, Српској Републици и у дијаспори широм свијета треба свечано да обиљежи 15. септембар као Дан српског јединства,слободе и националне заставе као важан датум из своје српске борбе за национално ослобођење и уједињење српског народа заједничкуи државу. Та борба била је дуга и веома тешка,трајала је више од једног вијека.

Фото: www.dijaspora.gov.rs

Борбу за национално ослобођење повео је Карађорђе Петровић 1804. године. Декларисани циљ Првог српског устанка била је борба за национално ослобођење и уједињење српског народа у једну заједничку државу на Балканском полуострву.

” Ал’ хероју тополскоме – Карађорђу бесмртноме,
Све препоне на пут бјеху – к циљу доспје великоме:
Диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,
Из мртвијех Срба дозва – дуну живот српској души”.

П.П. Његош, Горски вијенац

Карађорђев позив за борбу и национално ослобођење прихватили су многи Срби западно од ријеке Дрине. Долазили су у Србију да се заједно са својом браћом боре за ослобођење српског народа од петовјекне ропске турске властиТи добровољци били су у српском народу познати под мименом ”голаћи, голи синови Зеке Буљубаше” који су голи прегазили ријеку Дрину, ишли у Србију да се боре против Турака.

Многи су у тој борби и погинули дајући свој живот за оно што је најсветије и најдрагоценије – слобода.

Због неповољних спољно-политичких прилика Први српски устанак Турци су војнички угушили из страховит терор над српским народом. Искра и нада за ослобођењем од турске власти тињала у српском народу и она се распламсала у другој половини 19. вијека,избијањем новог устанка Невесињска пушка 1875. године у Невесињу у Херцеговини који се убрзо проширио на читаву БиХ, Балкан и прерастао је у Велику источну кризу када су се у устанак умијешале Велике силе.

Српски устаници из устанка Невесињска пушка истакли су паролу: “ УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ „! Или ћемо сви изгинути у борби или се ујединити са Србијом. На велику жалост ни овај план српских устаника није остварен због уплетања Великих сила и њихових империјалистичких планова на Балканском полуострву. Српски народ није клонуо духом увијек је гајио наду за слободом.

У току првог свјетског рата и послије његовог завршетка створена је 1918.године заједничка југословенска дршава. У тој борби око милион Срба западно од ријеке Дрине борио се за стварање заједничке државе. Из среза Невесиње око хиљаду Срба били су солунски добровољци, борили су се на солунском фронту и учествовали у његовом пробоју од 15. септембра 1918. године.

Зато сматрам да обавезно сви Срби у Србији, Републици Српској, у дијаспори и широм свијета треба да обиљеже 15. септембар као: ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА СЛОБОДЕ И ЗАСТАВЕ !

Проф. Никола Владов ЛАКЕТА