Поводом дана слободе медија портал Бука је објавио разговор са Јеленом Денда Борјан, новинарком Директ портала. Она сматра да ће грађани још дуго чекати објективно информисање.
Јасно то показују, каже, и њени јавни сервиси који не служе грађанима, већ политичарима који су на власти.
Ситуација је слична и са осталим медијима, сматра, јер је веома мали проценат оних који не служе одређеним политичким партијама, већ су у служби борбе за боље, правичније и уређеније друштво.
Као проблематичну види је и неуређеност на пољу интернет портала које може основати свако, а који кроз своје медијске садржаје, без јасне назнаке ко је њихов аутор, шире дезинформације и политичку пропаганду, а читаоци им, ипак, вјерују: “Као друштво, још много морамо радити на томе да укажемо на значај вјеродостојности информација, односно, мора се знати ко стоји иза објављеног медијског садржаја како би конзументи знали коме заиста (не)могу вјеровати. С тим у вези, веома је важно и радити на проширењу законских одредби које уређују ово поље и бољем ефикаснијем спровођењу санкција за њихово непоштовање”.
Оно што је такође евидентно, истиче наша саговорница, јесте да већина медија тешко постиже економску независност, плаћају их политичари и приватне фирме које преко политичких веза извлаче јавни новац, па је положај новинара самим тим био веома тежак и прије пандемије вируса корона, а још тежи са његовом појавом.
Они који се финансирају преко страних пројеката, такође, у тешком су положају, јер је пандемија смањила могућности апликације на пројекте.
“Медијске организације које, попут наше, дјелују у малој средини финансијски зависе искључиво од пројеката, јер је потреба предузетника за медијским оглашавањем овдје сведена на минимум”, истиче наша саговорница и додаје да је у мањим срединама притисак на новинарску слободу већи: “Они чији рад критикујете познају вас и вашу породицу и не презају од тога да покушају да вас застраше или уцијене”.
Будући да се портал Директ највише бави истраживачким новинарством, Денда Борјан каже да им рад највише отежава затвореност институција, односно људи који их воде, па углавном наилазе на игнорисање њихових захјтева за доставом одређене документације или одговора на постављена питања.
А у већини случајева, када не добију тражене информације остаје им једино да их затраже судским путем, а мало новинара се одлучује на тај корак, јер су то дуги процеси у којима се губи драгоцјено вријеме и новац, као и актуелност информације.
Управо је то дио на којем би БиХ највише морала да поради, сматра наша саговорница, јер они који су на власти морају да покажу потпуну спремност да положе рачуне грађанима за све што раде, без да их на то тјерамо путем суда.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
