Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио је у корист покојног Миле Новаковића, средњошколског професора из Дарде који је сад већ далеке 1999. добио отказ јер је предавао на српском уместо на стандардном хрватском језику.
Суд је утврдио да Новаковићу није пружена могућност едукације и да су инспекцијским надзором били обухваћени искључиво наставници српске националности.
Хрватска је сада Новаковићевој породици дужна да исплати 5.000 евра одштете и 850 евра накнаде за судске трошкове.
Суд је у петак пресудио у предмету „Миле Новаковић вс. Хрватска“ и закључио да је прекршен чланак 8. Европске конвенције о људским правима која се односи на право на поштовање приватног живота.
Покојни Новаковић се пре 21 годину обратио Европском суду након што је отпуштен с посла због тога што је предавао на српском. Суд је пресудио да је добио отказ, а да власти притом није размотриле алтернативе, попут додатне едукације Новаковића. Узевши у обзир само његове године и дужину радног стажа, Хрватска је предузела најстрожу казну и тиме значајно угрозила његова права, закључио је суд.
Наиме, током часа одржаног 19. 11. 1998. године уместо речи „строп“ употребио је реч „таваница“.
На том часу је био надзор просветне инспекције по анонимној пријави против њега и још неколико професора српске националности да не изводе наставу на стандардном хрватском језику. С обзиром на то да је професор Новаковић користио неке речи из српског, а не хрватског језика, међу којима је, ето, била и таваница, просветна инспекција закључила је да су наводи из пријаве тачни, да се он не користи хрватским књижевним језиком у сваком погледу, па је школи наложено да му забрани даљи рад.
Једнако је прошао још један његов колега српске националности.
„С обзиром на неспорну сличност два језика, као и чињеницу да је подносилац захтева живео и радио већину свог радног века у Хрватској, тешко је разумети зашто није разматрана опција пружања додатне обуке. Миле Новаковић је нажалост умро тако да није дочекао правду. Иза њега су остали супруга и двоје деце“, рекла је за српске Новости адвокатица Бранка Папрић, која је Новаковића заступала пред Европским судом за људска права.
Од јула 1998. био је запослен у средњој школи у Дарди. Паприћева је испричала како је Новаковић предавао технички васпитање и да је против њега и још неколико колега српске националности неко послао анонимну пријаву јер „на настави користе српске речи“.
„Новаковић је добио отказ због таванице“, открила је Паприћева додајући како се та реч налази у речнику хрватског језика.
Након инспекције, која је спроведена само на наставницима српске националности, Новаковићу је забрањено да предаје док траје управни поступак. Школа га је у марту 1999. године отпустила јер није предавао на стандардном хрватском језику.
Управни суд укинуо је ту одлуку 2006., утврдивши да питање на којем је језику у том тренутку требало да буде подучавана настава у тој школи није било утврђено. Новаковић се неуспешно обраћао хрватским судовима, укључујући и Уставни којем је поднео жалбу 2011. године.
Паприћева је поднела тужбу пред Општинским судом у Белом Манастиру ради поништења те одлуке, повратка на рад и исплате плате.
Током поступка је прихваћена жалба Управном суду те је поништено решење, али Општински, Жупанијски и Уставни суд нису ценили ту чињеницу, додала је Паприћева. Новаковић тако никад није враћен на посао нити су му исплаћене плате. Међутим, морао је да плати трошкове поступка школи. На крају је добио ниску пензију, преноси Индеx.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
