• Главни уредник Српског кола, листа Савеза Срба из региона, Трифко Ћоровић био је гост на РТС-у у емисији „Србија на вези“ коју уређују Мирослав Карлица и Нада Вукелић.

Ћоровић је искористио прилику да још једном позове Србе у Мостару да се региструју за предстојеће локалне изборе који ће се након 12 година одржати 20. децембра у граду на Неретви.

– Према попису из 1991. године у Мостару је живјело око 25.000 Срба и близу 10.000 Југословена. Сви ти људи имају право, ма гдје да живе, да гласају на наредним изборима уколико се пријаве ЦИК БиХ до 6. октобра 2020 године. Могу да учествују чак и ако немају важећа документа БиХ, под условом да су 1991. године живјели у Мостару и да су тада у њему евидентирани на попису становништва – рекао је Ћоровић и нагласио да је јединствену српску  листу „Остајте овдје заједно за наш Мостар“  подржала Република Српска и Србија, као и  СПЦ.

Мостар је велика шанса да Срби на простору Федерације БиХ узму оно што им и припада

Ово је прилика да промјенимо положај Срба у Мостару, који је, заиста, јако лош.
– Јединствена српска листа „Остајте овдје – заједно за наш Мостар“ је прилика не само да Срби у граду на Неретви узму оно што им припада, већ је и добар улог и тест да се на наредним изборима у Федерацији БиХ Срби појаве са јединственом листом што би потпуно могло да преокрене и положај Срба на том простору.

Први комесар за избјеглице у Србији оставио капитално свједочанство 

Говорећи о садржају Српског кола Ћоровић је подсјетио да је ријеч о јединственом листу који се штампа на ћирилици и ијекавском нарјечју, као и да је посвећен Србима који су родом и поријеклом са простора западно од Дунава и Саве.

– Поред позива Мостарцима за изборе, у овом броју посебно је значајан интервју првог комесара за избјеглице Републике Србије Добрице Вуловића. Судбина му је додијелила пионирски задатак да буде постављен на мјесто које прије њега практично никад није постојало. Ту дужност обављао је од 1992. до 1994 године, а то је период у коме је Србија за кратко вријеме примила скоро милион избјеглица.

Вуловић је са својим тимом који је чинило 12 запослених људи био изложен великом притиску, одговорности и очекивањима. Слушајући тужне судбине људи и сами запослени су улазили у разне облике депресије, а посао је константно растао, јер је било ноћи у којима би у Србији освануло преко 10.000 избјеглица за које је требало ријешити како кров над главом, тако и њихов статусни положај – рекао је Ћоровић и додао да је све то Вуловић забиљежио у капиталном дјелу „Србија земља избеглица“, који је писао 15 година.

– Ријеч је о студији исписаној на 3.000 страница у којој је описана историја избјеглиштва у Србији која је почела прије Берлинског конгреса 1878. године када су у Србију пристигле избјеглице у времену херцеговачког устанка против Турака. Осим подсјећања на те дане, ова књига представља право архивско благо и врло озбиљан историјски извор за нека будућа истраживања – рекао је Ћоровић.

Срби ни по коју цијену не треба да се мијешају у сукоб Бошњака и Хрвата…

Ћоровић се осврнуо и на недавну посјету Милорада Додика Загребу оцјенивши да је за Србе „веома опасно да се уплићу у сукоб Бошњака и Хрвата“.

–  Хрвати су незадовољни својим положајем у БиХ, немају свој ентитет, иритирани су чињеницом да су Бошњаци својим гласовима наметнули да њихов члан предсједништва БиХ буде Жељко Комшић. Они сада покушавају да укажу на нефункционалност БиХ. Подсјетићу да је 26. августа ове године одржан састанак највећег државног руководства Србије и Републике Српске на коме је предсједник Србије Александар Вучић јасно дефинисао став, а то је да се „Србија залаже за апсолутно поштовање Дејтонског споразума!”. За Србе у РС је веома важно што је Србија гарант Дејтонског споразума, па самим тим има и Уставну, моралну и националну обавезу да помаже свом народу. Мишљења сам да Срби морају да инсистирају на изворном Дејтонском споразуму, чијом досљедном примјеном би се вратиле и оне надлежности које је временом Високи представник БиХ пребацивао на заједничке институције – рекао је Ћоровић.

Милановићево рецитовање Шантићевих стихова је лицемјерно…

Направљен је осврт и на боравак Пленковића у Вариводама на помену страдалим српским цивилима који су побијени два мјесеца након завршетка злочиначке акције Олуја.

– Данашњи помен у Вариводама хрватски премијер Пленковић је прије свега искористио да позове Србију да призна ратну агресију на Хрватску. Тиме се жели прикрити чињеница да злочиначка акција Олуја представља највеће етничко чишћење у Европи након Другог свјетског рата.  На томе се заснива читава представа која је започела на прослави злочиначке акције „Олуја“ у Книну. Подсјетимо да је два мјесеца након завршетка злочиначке акције Олуја  у селима насељеним Србима Грубору, Вариводама и Гошићу побијено укупно 22 цивила. Њихова просјечна старост била је 67 година што јасно указује да нису представљали никакву опасност по државу Хрватску.  Злочине су починили припадници Хрватске војске. Неки од њих су на суђењима тај злочин и признали, али хрватски судови и поред тога никога нису осудили због “недостатка доказа”. Данашње присуство Пленковића у Вариводама, као и претходно Милановића у Груборима представља наставак игроказа из Книна у коме, на жалост, учествују и српски представници.

Борис Милошевић је као заступних српског народа присуствовао хрватском прослављању Олује у Книну, да би потом у Груборима рекао да је та злочиначка акција Олуја била потпуно легитимна и да је Хрватска на то имала право. Управо та његова реченица је потребна Хрватској да поправља свој међународни имиџ који је посљедњих година нарушен набујалим неоусташтвом. Милановићево рецитовање Шантићевих стихова “Остајте овдје” сматрам иронијом, па чак и провокацијом, јер добро знамо како су прошли старци који су остали на својој земљи – рекао је Ћоровић.

Павелић је одликовањем 219 католичких свештеника јасно ставио до знања ко је био стуб усташке државе…

Он је прокоментарисао и ситуацију око канонизације Степинца.

– Позивањем на дијалог делегације СПЦ Ватикан је хтио да заташка своју мрачну прошлост. Јасно је да је управо римокатоличка црква била један од стубова злочиначке усташке државе. Осим чињенице да је Степинац био усташки викар, чињеница је да је Павелић одликовао 219 римокатоличких свештеника. Чак и кад би изузели бројке, колико је српских жртава побијено, колико је римокатоличких свештеника било умијешано у непосредно извршење тих злочина, застрашујући је податак да је у вријеме НДХ насилно покатоличено скоро 250.000 православаца. Папа Фрањо је из тих разлога позвао на дијалог. Свјестан аргументације, јасно је да у његовом времену Степинац неће бити канонизован. Mислим да се ми не требамо бавити ни Ватиканом ни његовим свецима. Након папе Фрање, могуће је да ће доћи други папа који ће то урадити, стога мислим да је учешће СПЦ у тзв. дијалогу непотребно и бесмислено. Римокатолици имају своју цркву, своју вјеру, у чије су име почињени злочини, па самим тим имају право да и сами канонизују кога год хоће – поручио је Ћоровић.

Стрпљиво размонтирати Ђукановићев србофобни режим, а потом се бавити укидањем Закона о слободи вјероисповјести, повратку ћирилице и права на двојно држављанство…

Направљен је осврт и на ситуацију након избора у Црној Гори.

Ћоровић је рекао да се Срби морају стрпити док се у потпуности не размонтира Ђукановићев србофобни режим.

– Према писању ЦГ медија прошле недеље Митрополит Амфилохије и владика Јоаникје били су код предсједника Вучића са молбом да утиче на представнике Демократског фронта да се тензије смање. Било каква свађа међу побједничком коалицијом доноси профит једино Ђукановићу. Србија има право да изнесе свој став водећи бригу о великом броју Срба који тамо живе. Вјерујем да ће резултати избора утицати да се број Срба у Црној Гори на наредном попису повећа. Сва друга питања, а ту прије свега мислим на укидање Закона о слободи вјероисповјести, који је био круна србофобије у Црној Гори, треба за сада оставити по страни. Јасно је да ће тај накарадни Закон брзо бити повучен, а логично је да ће се наметнути рјешавање и других проблема као што су повратак ћирилице и омогућавање двојног држављанства Србије и Црне Горе – рекао је Ћоровић који је на крају емисије истакао да управо теме о којима се говорило намећу закључак да је неопходно системско рјешавање проблема Срба у региону.

Надам се да ће нова Влада Србије имати Министарство за дијаспору и Србе у региону…

– Чекамо формирање Владе Србије које је најављено за октобар. Искрено се надам да ће власт препознати важност и осјетљивост овог питања и поново у свом саставу имати Министарство за дијаспору и Србе у региону. То би била снажна порука Србима ван матице да нису заборављени, али и гаранција да се њихови проблеми могу системским путем озбиљно рјешавати – закључио је Ћоровић.

Драгана Бокун/Српско коло