На путу еуроинтергација земље регије до 2050. требају за 80 посто смањити емисију штетних плинова, поручено из Брисела.
Енергија је тема с којом се свака земља на путу еуроинтеграција мора суочити, порука је из Брисела.
Стручњаци сугеришу земљама регије да дјелују на повећању енергетске ефикасности стамбених зграда, ефикаснијем искориштавању вјетра и сунца, али и смањењу употребе угљена.
У Бриселу сматрају да је у регији проблем недостатак политичке воље. А времена – нема.
Земље југоисточне Еуропе, које желе постати чланицама ЕУ-а, требале би почети интензивније користити обновљиве изворе енергије како би до 2050. године испуниле циљ од 80 посто смањења емисије штетних плинова.
Према истраживању Фондације „Мрежа за промјене југоисточне Европе“, у земљама регије би се, због застарјелости и незадовољавања стандарда Европске уније, требало обновити или затворити 13 термоелектрана.
У Босни и Херцеговини четири: између 2020. и 2025. четири блока ТЕ Тузла, а до 2030. ТЕ Гацко, Угљевик и Какањ.
У Хрватској би се до 2020. требала затворити само једна – ТЕ Пломин, као и на Косову – ТЕ Косово – три блока до 2020. године, а преостала два до 2025.
У Македонији је потребно затворити термоелектране Осломеј и Битољ између 2025. до 2030, у Црној Гори ТЕ Пљевља, док би се у Србији требале затворити четири термоелектране.
То су Морава, Костолац, Никола Тесла и Колубара, у раздобљу између 2025. и 2030.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
