СОКОЛСКА ЉЕТОВАЊА НА ЈАДРАНУ: У мисији повезивања и помагања различитих крајева

  • Савез Сокола је тежио да што више повеже народ који је дуго времена био раздвојен, а са друге стране да помогне развој сиромашних области. Веровали су да је то могуће кроз подстицање летовања на Јадрану.

Територија Тивта обухватала је најпасивније крајеве Зетске бановине. (1) Архитекта Момир Коруновић је при обиласку друштва Тиват обишао место за савезно летовалиште при селу Кртолама, које је препоручило соколско друштво Тиват. Сматрао је да место одговара јер је имало особит песак и не дубоко море као и зеленило. Општина Кртолска била је спремна да поклони земљиште Савезу Сокола колико је било потребно. (2)

Ради пропаганде соколства соколска друштва су приређивала излете у ближу и даљу околину. Соколско друштво у Тивту је 28 јула 1935. заједно са четама Кртоли и Богдашић одржало годишњи јавни час у Кртолима. Друштво је приредило излет на плажу „Пржна” са целокупним чланством у свечаним одорама. Учествовала је и музика ратне морнарице. По доласку на пристаниште  „Око” кренули су сви учесници у поворци, са музиком на челу, кроз село где су били поздрављени од мештана. По повратку са плаже  „Пржна” одржан је јавни наступ у Кртолима.

Програм је пратила музика морнарице. Прво је говорио је старешина жупе Цетиње Гавро Милошевић. На часу је изведено 12 тачака. Начелница друштва Невенка Ковачевић увежбала је балет. (3)

Залив Пржно био је у близини краљичиног дворца Милочер. Соколска друштва организовала су летовања на Јадрану као таборовања под шаторима.  Соколска жупа Цетиње добила је одлуку општинског суда села Кртоле, по којој општина даје соколима своју увалу, своје т.зв. Пржно, за уређење летњег таборовања сокола на плажи. У Жупи Цетиње разгледали су фотографије терена и сазнали да је плажа  Пржно улазила у комбинацију да буде претворена у дворско купалиште, пре избора Милочера. После тога Жупа Цетиње је чврсто решила да  на том плажи створи Соколовац.

По њиховом мишљењу било је то подесно купалиште са пространим плићаком, плажом од све самог ситног песка. На благим падинама био је простран терен за соколске шаторе. Изградња је била у оквирима Соколске Петрове петољетке.  Постојао је пут од Тивта па до села  Кртоле. Цео елаборат са плановима, нацртима и образложењем послат је у Београд код Савезне Управе Сокола.

Стари соколац бан Зетске бановине Иванишевић наредио је да се селу Кртоле осигура обилно снабдевање водом за пиће. Соколима је било стављено у дужност да осигурају новац да инсталирају водоводну мрежу где су били планирани соколски шатори. Цетињски Хигијенски Завод дао је дрвену бараку. Просветар жупе Цетиње Панта Аранђеловић, који је истовремено био начелник Просветног оделења Зетске бановине, у свом чланку у „Гласнику Соколске жупе Цетиње” предлагао је соколи који буду први летовали прокрче стазе, нивелишу терен, створе вртове, образују мост за привезивање чамаца …

Камена је било доста, дрва, а Соколско друштво Тиват сеоска чета Кртоле стајале су свакој соколској јединици на услузи. Предлагао је да новац за изградњу Соколовца добију или пуштањем у продају дописница са сликама Соколовца  или да се одштампају маркице са сликом Соколовца.  (4)

Соколска жупа Мостар користила је заједно са жупом Цетиње плажу за таборовање на обали Соколовац код Траста-Пржна (Тиват). Ту је био одржан састанак делегата Соколских жупа Мостар, Цетиње и Сарајево 8. августа 1937. ради разраде програма рада у оквиру Соколске Петрове петољетке. Соколска друштва II окружја жупе Цетиње у присуству представника жупа Мостар и Сарајево, приредила су приредбу на плажи Соколовац. Сем сокола дошли су и њихови пријатељи из многих места Боке Которске. Учествовала је музика морнарице. Излетнике је дочекао славолук и село, пристаниште и плажа искићена заставама. Док се омладина забављала, старији соколи су зборовали. (5)

О таборовању је писао и „Глас Боке”. У чланку „Једнодневно таборовање сокола II окружја на плажи „Соколовац” истицало се да друштва и чете бококоторског окружја приређују једнодневно таборовање на омиљеној плажи „Соколовац” (Траште, Пржно). Најављено је међучланско такмичење из појединих дисциплина на мору. Поред осталих забавних тачака требали су да приреде лутрију са даровима. На таборовању су учествовали соколи и пријатељи не само из Боке него и из Дубровника, Будве и Црне Горе. На плажи је најављен бифе са хладним јелом и пићем. Ипак су препоручили посетиоцима да понесу и храну са собом. Сви учесници су имали 50 одсто попуста на бродовима „Зетске пловидбе”. (6)  С. Свобода из Тивта описао је свој боравак на плажи Соколовац у чланку Соколи на Соколовац!” у листу „Соколић”.

У чланку се истицало : „На отвореној пучини изван Боке налази се дивна плажа, најљепша на Јадрану. Али она је отсјечена од залеђа и прилично неприступачна за искоришћавање. Њу су једино Соколи искоришћавали па се зато и њено име Траште претворило у Соколовац. Са двије стране стрше гребени у море без друге обале, а у средини увала, увија се бијели полукруг, око три сто метара дуга пјешчана плажа. Изнад плаже маслињаци и виногради. Слет цетињске жупе на Соколовац. Биће такмичења, купања, играња до миле воље. Соколи са весељем врше припреме за излет и с нестрпљењем се очекује дан – недјеља. Коначно ево те очекиване недјеље. Бродови долазе са Соколима и другим посјетиоцима из свих крајева Боке те Цетиња. Обала пуна шаренила, музика, трипут : Здраво; брод се нагиње и напокон се креће. Брзо се долази на супротну обалу, још једносатно пјешачење и долазак на плажу, окићену заставама. Својим редом сврставају се такмичари, добивају бројеве и такмичења почињу бурно праћена од осталог грађанства. Трчања, скокови, кугла, одбојка и т.д. Све се то одвија својим редом. Напокон и то свршава. Браћа старјешине држе поздравне говоре и сви добивају вољно. Дивно је видјети младост сву опаљену од сунца како се таласа и на мору и на крају натјеравајући се топлом или пак изводећи пирамиде или затрпавајући један другога пјеском. Пјесма, трчање, купање, сликање, натјеривање, прскање … . Један звук трубе и сви су на окупу. Жалосним оком гледају на сунце, које тоне у мора. Облачење! – У ред! И одлази се с лијепом успоменом и надом да опет скоро дође на ту омиљену соколску плажу”. (7)

Соколска друштва из унутрашњости тежила су да летују на соколским плажама на обали. Управа Соколског друштва Београд I решила је да од 15 јула до 15 августа 1939. летује на плажи Пржно, названој Соколовац у месту Радoвићу код Тивта у Боки Которској. Плажа је била заклоњена од свих ветрова и погодна за купање деце и непливача. Могли су се приређивати врло често излети због добрих комуникација. Место је било погодно за снадбевање са намирницама и осталим потребама за соколско таборовање. Друштво Београд I је располагало са довољним бројем шатора за таборовања. На летовање су могли да иду само дисциплинирани чланови, нараштај и деца. Цена летовања за цео месец, са путним трошковима, била је 700 динара.   (8)

На иницијативу Соколског друштва Тиват и његове чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. У томе је  жупи  пружена помоћ од војних и цивилних власти. Нарочито су јој помогли командант дивизије на Цетињу, генерал Варјачић и командант Боке Которске, генерал Арачић. Они  су омогућили да се замисао спроведе у дело,  да плажа, на самом улазу у заштитну базу ратне морнарице, постане гнездо сокола. Соколско друштво Тиват је откупило из својих средстава један комплекс земљишта на обали, и на њему подигло павиљон дугачак преко 20 метара, као почетак радова. Пројекте за  павиљоне израдио је члан сокола Лах, морнарички капетан из Тивта, један од најагилнијих пионира у раду на изградњи Соколовца. Општина Радвићи, поклонила је Савезу Сокола један комплекс земљишта од око 10 хиљада квадратних метара, на којем су требали да се изграде стални павиљони од стране соколских жупа и друштава.  Плажа је требала да постане зборно место сокола из свих крајева Југославије за време жарких летњих дана. Плажа Соколовца је била покривена најфинијим песком каквог је имао још једино Херцегнови. Соколовац је био плажа са дивним изгледом на отворено море. Залив је био ненасељен и одвојен од ближих већих насеља. Најближе насеље је било село Радвићи, удаљено 2 километра од Соколовца. Организатори су замислили да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама. Соколовац је почео као соколско летовалиште 17 јула 1939, када је дошло на летовање стотину београдских сокола, припадника друштва Београд I. Тога дана први пут је залепршала соколска застава у заливу Пржно, забелели се шатори и одјекнула песма „Соколском снагом свом…”.  (9)

Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара. Тим новцем требало је градити бунаре и бараке. У „Соколском гласнику” сматрали су да када буде завршено уређивање, „Соколовац” је требао да буде једно од најуређенијих летовалишта за соколе на Јадрану. Половином јула 1939. требало је да стигну у летовалиште „Соколовац” око 250 чланова и чланица соколских друштва Београд I и Тузла. (10) Интересовање соколских друштава из целе земље за плажу „Соколовац” било је велико. Соколском друштву Тиват стизале су бројне пријаве за летовање. (11)

П. Бринић описао је у „Соколском гласнику” један дан у соколском табору у Соколовцу. На таборовању је било 90 сокола. У свом чланку истакао је : „Соколовац је плажа на отвореном Јадрану. Оивичен брежујцима, с вечито зеленом одећом, он се дубоко увукао у копно… То је летовалиште београдских Сокола. На двеста корачаја од аутомобилског друма, на средини плаже, уздиже се велика капија, на којој се с обе стране лепршаху две велике државне заставе као да соколски поздрав с плавог Јадрана шаљу поносном Дунаву и Сави и нашој белој престоници.  Табор још спава, само дежурни чланови и чланице послују око кухиње. Шатори носе име знаменитих соколских радника : Тирш, Паунковић, Гангл, др. Белајчић, др. Поповић, Жакула и др. Јутарње сунце нечујно буди табор. До шест сати скоро сви су на ногама, а пола сата касније трубач “Ганди” окупља их у збор. Деца, нараштајци и одрасли чланови журе к одређеном месту. Ту поред правнице сврставају се соколи без разлике звања и положаја.”  Старешина табора  Михајло Николић је у другој половини летовања примио дужност од Миленка Ћасића. Заједно са начелником и начелницом сачекао је да се сви соколи окупе, а затим је трубачу дао знак за молитву. Тада је одјекнула песма „Соколском снагом свом…”.

У чланку је настављено : „.. вежбачи одлазе на  јутарње вежбе. На оближњој ледини у сенци гранатих маслина, брују дечија песма, праћена ритмичким покретима нараштајки : „У Милице, у Милице, дуге трепавице …”. Мало даље чланице изводе своје слетске вежбе. Доле на жалу нараштајци се такмиче у трчању и скоковима, а изнад њих, на песку, чланови вежбачи врше вежбање. На понован знак трубе табор се окупља и креће на доручак. Пролази се поред “Кухиње код масне варјаче” и табор закреће лево на широку терасу, која се диже изнад круга. С ње се улази у простран павиљон где дежурне чланице служе јутарњи оброк. …  Постепено  павиљон се празни. Под шаторима и около њих обављају се јутарњи послови, намештају се кревети, доводе се у ред одела, шаторске редуше мету шаторе  и њина “дворишта”, док дежурне сређују круг. …. Нараштај и чланство врше јутром и вечером полусатно вежбање. Ускоро ћемо овде давати јаван час, а у Тивту соколску академију. Сем тога, свак је дужан да се сам брине о својим личним потребама. Оваковим начином живота желимо да код варошке младежи, која је навикла да увек долази на готово, развија смисао старања о самом себи. … Ми овде имамо чланова разних професија и разног васпитања….. Економ Пера прилази старешини да се споразумеју за сутрашњу храну. Треба се побринути да се деведесет морем надражених апетита пет пута дневно задовоље. … Кроз то време плажа, која се налази с јужне стране до самог логора, лагано се пуни. ….. Како вам се допада овде ? питам сестру Мару. — Одлично.  Соколовац је јединствен. Прошле године обилазила сам многе наше плаже, али се ни једна по својим природним лепотама не може мерити са Соколовцем.   …. Око чесме у табору све већа гужва. Спира се журно песак и морска со свежом бунарском водом. …. После ручка трочасовни одмор, који свако искоришћује по својој вољи. Неки с ћебетом у руци траже хладовину испод крошњастих маслина, други свраћају у оближњи бифе на хладно пиће, а трећи се враћају павиљону с писаћим прибором. Али већина опет иде к плажи. То су они који никад нису сити сунца и мора. Сем тога, у то доба и мештани долазе на плажу с којима су таборовци већ од првих дана у другарским везама. “Ганди” и Лека, у шаторској тишини, с друговима, спремају репертоар дилетантског позоришта.

Прва тачка вечерње представе биће “Хотел код масне варјаче”, у којој се комично приказују незгоде незадовољних табороваца. Друга тачка : “Лекција из астрономије” — судбина оних који се мешају у туђе послове о којима појма немају. Паузе ће испунити брат Облак песмом о Катаринети и др. Биће и гостију, зато се улоге озбиљније уче, да би представа испала на општи смех и да би се касније уз хармонику веселије играло и певало. А на плажи је све живље. Неколико мештана леже затрпани до грла и гранчицама смрче бране се од сунчане жеге. Десно и лево шарене се групе купача и купачица : једни пливају, други се такмиче у трчању, стварајући водоскоке широких млазева, трећи изводе разне вежбе и акробације пљускајући на све стране око себе загрејану морску воду. И тако све до вечера. Многи до тог доба и не сврате у табор. Следовану ужину другари примају и додају један другоме по песку, по хридинама у мору и по чамцима. Једино вежбачи у шест часова настављају своје редовно дневно вежбање. Тек кад сунце зађе, табор оживи. У седам сати глас трубе позива збор. Тада се дели приспела пошта, врши се дневни рапорт и одређују се за идући дан дежурства и пожарчења. Са збора се у прописном реду иде на  вечеру. Павиљон поново забруји као пчелињак. У очекивању јела коментаришу се дневни догађаји у првом реду с вежбалишта.  … . за скорашњу приредбу, за коју се већ почиње уређивати бина и гледалиште на пространој тераси. …. публика почиње пунити “дом”, и грабити се за боља места, и посматрајући завршетак “сценских радова”, очекује појаву својих љубимаца. ….  као да причају о Немањића Сави, који је ту у близини, на Превлаци, подигао беше духовни светионик Боке Которске, манастир св. Архангела Михаила; шуме као да говоре о о морским вуковима бокељским, браниоцима слободе …. шуме као да певају вечито опело херојима Плаве Гробнице.” (12)

Соколска друштва организовала су летовања по унутрашњости и на Приморју у виду таборовања под шаторима..Савез Сокола тежио је да што више повеже крајеве који су били дуго времена раздвојени, а са друге стране да помогну развој сиромашних области. Веровали су да је то могуће кроз ширење летовања на Јадрану. Соколи су били свесни и тога да је територија Тивта обухватала најпасивније крајеве Зетске бановине.

Своја ограничена средства соколска друштва су издвајала на путовања и летовања својих чланова. Соколићи су време проведено у таборовању проводили у вежби под ведрим небом, у шетњи по обали, у утакмицама у веслању и пливању.    На иницијативу Соколског друштва Тиват и чете Радвићи, Соколска жупа Цетиње радила је да залив Пржна претвори у стално соколско летовалиште на мору. Прво су организована једнодневна таборовања. Касније организатори Соколовца замислили су да соколи проведу у Соколовцу за време летовања живот, који би се заснивао потпуно на соколским принципима, са свима соколским васпитним методама.

Соколовац је подигнут у оквиру напора Соколске Петрове петолетке. Савез Сокола послао је 1939. Соколском друштву Тиват помоћ за уређење летовалишта од 30.000 динара. О таборовањима сокола извештавали су  листови, гласило Савеза Сокола „Соколски гласник“, „Соколић”,  „Гласник Соколске жупе Цетиње” као и  „Глас Боке”. Док је  „Глас Боке” извештавао о економском значају соколских таборовања, дотле је у „Соколићу” и  „Соколском гласнику“ описани доживљаји учесника таборовања. Уз Соколовац на Јадрану соколи су подигли и одмаралиште Соколовац на Палићком језеру код Суботице. Тиме су подигли духовну вертикалу која је обележила територију националне државе коју је требало бранити. Главни задатак сокола био је да повежу крајеве који су били вековима раздвојени и учврсте национални дух код својих чланова и чланица. Соколско друштво у Кртолама обновило је свој рад и заједно са селима Радовићи, Гошићи, Ђурашевићима, Миловићима и Никовићима организовало Српске саборе. Последњи Сабор је одржан 26. јула 2018. на стадиону малих спортова у Радовићима.

Саша Недељковић 
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :
  1. Јосип Басели, „О сабирању доприноса за изградњу соколских домова”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26 фебруара 1931, бр. 9, стр. 2; „Соколско друштво Тиват”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26 фебруара 1931, бр. 9, стр. 4;
  2. Арх. Момир Коруновић, „Извештаји за 5 редовну редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 180;
  3. „Јаван час Соколског друштва Тиват у Кртолима”, „Соколски гласник“, Љубљана, 30 августа 1935, бр. 32, стр. 3;
  4. Просветар жупе брат Панта Аранђеловић, „Соколовац”, „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње 1 марта 1937, бр. 3, стр. 33-36;
  5. „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија “Напредак”, стр. 1,3, 4, 6; „На „Соколовцу”, „Соколско таборовање на плажи”, „Глас Боке”, Котор, 14.8.1937, бр.238, стр. 3;
  6. „Једнодневно таборовање сокола II окружја на плажи „Соколовац”, „Глас Боке”, Котор, 7.8.1937, бр. 237, стр. 3;
  7. С. Свобода Тиват,  „Соколи на Соколовац!”, „Соколић” лист за соколски нараштај”, у Љубљани, јули-август 1937, бр. 7-8, стр. 162, 163;
  8. „Летовање соколског друштва Београд I”, „Соколски гласник”, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 6;
  9. М.Н. „Соколовац, — летовалиште југословенских Сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 4 августа 1939, бр. 31, стр. 3;
  10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 14 јула 1939, бр. 28, стр. 7;
  11. „Љетовалиште „Соколовац”, Глас Боке”, Котор, 1.7.1939, бр. 333, стр. 3;
  12. П. Бринић, „Један дан у табору Сокола у Соколовцу”, „Соколски гласник“, Београд, 25 августа 1939, бр. 34,  стр. 2;

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар