• Црква Вазнесења Христовог у Бијелом Пољу, код Мостара, прославила је данас своју славу Спасовдан, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је поручио да сви требају тежити ка томе да имају савјест у чистоме срцу која говори шта треба радити.

Фото: Епархија ЗХиП

Владика Димитрије, који је у бесједи говорио о данашњем великом празнику, али и о односу међу људима, поручио је вјерницима да се труде да воле све људе и не буду срца каменог, да буду благи, а не строги и брзи на осуди.

– Ми данас нисмо толико неосјетљиви, али смо сви помало егоисти. Када се нешто нас тиче онда знамо то добро да бранимо, али кад се другога тиче онда је наше срце мало теже. Свети апостол Павле каже да је хришћански живот и одговорност, али и радост и љепота, креативност и испуњење – радујте се свагда у Господу, благост ваша нека буде позната свима људима, Господ је близу“, нагласио је епископ Димитрије.

Владика је истакао да треба настојати испуњавати оно што се чује у Цркви, бити творац ријечи.

– Да се трудимо да волимо све људе, да се смилујемо на људе, да не будемо каменога срца. Нека да Бог да ова слава свима донесе преображај срдаца наших – рекао је владика Димитрије.

Према његовим ријечима, мир Божији који превазилази сваки ум, сачуваће срце и мисли у Исусу Христу.

– На празник који нам долази – Тројчиндан, који је слава Саборног храма, у једном читању пророк Јозефија каже – узми од нас срце камено, а дај нам срце меснато, срце које осјећа и дух прави усели у нас – подсјетио је епископ, којем су саслуживали мостарски свештеници Небојша Радић, Бранимир Боровчанин, Душко Којић и парох коњички Милан Бужанин.

Бјелопољски парох Небојша Радић, честитајући славу вјерницима, напоменуо је да се ове године, због прописаних мјера усљед епидемије, слава прославља нешто скромније, али једнако радосно као и сваке године и уз велики број вјерника.

У Бијелом Пољу, код Мостара, живи око 1.000 Срба који су се након рата вратили и обновили своје куће, а у локалну школу иде око тридесетак српске дјеце.

Велики број српских домова још није обновљен од ратних страдања, али је повратак одавно стао. Нажалост, посљедњих година млади који су овдје одрасли и школовали се одлазе у иностранство тражећи бољу егзистенцију.

Извор: Срна