• Ових дана изашла је из штампе друга књига „Портрети највећих српских индустријалаца“ новинара и публицисте Драга Делића.

Књига је настала на основу темељног истраживања привредне и друштвене прошлости Србије у протеклих 200 година њене државне суверености. Аутор пише о економском успону Србије коме су допринели ови великани српске економије.

Пословне биографије и животне приче индустријалаца и трговаца неопходне су за потпуније сагледавање укупних друштвено политичких прилика у Србији у минулом времену.

У овој другој књизи пажњу аутора су привукли Капетан Миша Анастасијевић, Браћа Барловац, Сима Андрејевић Игуманов, Фердинанд и Стеван Крен, Јован Апел, Никола и Евгенија Кики, Браћа Гођевац, Милан Вапа, Лазаревићи, Геца Кон, Анатолиј Ивановић, Браћа Шонда, Мато Грацић, Сава Лозанић, Петар и Теодор Клефиш.

Аутор се потрудио да кроз дело ових великана српског бизниса, приикаже њихове судбине и укаже на потребу давања моралне сатисфакције и поштовања које им дугујемо. Они су направили велике домете тамо где је то најтеже – у економији од које сви живимо, а једноставно су заборављени.

Сви су почели од нуле и направили врхунске пословне резултате, пратили су судбину народа, када је требало одлазили у рат, помагали државу и сиромашне, подизали болнице и школе, градили станове за своје раднике, а неки од њих све што су стекли оставили су свом народу, попут Симе Игуманова, Николе и Евгеније Кики, Јована Барловца и многих других. Оно што нису могли да им науде ратови, честе промене влада па и династија, довршили су комунисти. Сва имовина је после Другог светског рата конфискована, а они отерани у затвор заједно са грађанском и интелектуалном елитом, успешним занатлијама. Прекинут је континуитет развијене приватне иницијативе, створена државна па самоуправна и друштвена привреда.

Одузете фабрике српских индустријалаца пословале су у социјализму под другим именима, неке од њих веома успешно, али о претходним власницима није смело ни да се прича, па су потпуно заборављени. И када се очекивало да ће транзиција, демократизација друштва и афирмација приватне својине исправити ту неправду, уследила је нова неправда у виду багателне приватизације и неправедне реституције. Стари власници и њихови наследници потпуно су игнорисани. Они највећи морали су да буду најпре рехабилитовани да би стекли услов да им се врати имовина!!! А у међувремену се завршава процес приватизације односно продаје њихових фабрика. Као да се ништа није променило пуних 70 година.

У књизи се наводе примери великог српског издавача Анатолија Ивановића, банкара и велепоседника Мата Грацића, власника ливнице Саве Лозанића, творца индустрије меса у Јагодини Теодора Клефиша. Неке породице су практично уништене или расуте по свету као што су Шонде, краљеви чоколаде и оснивачи првог модерног српског биоскопа или наследници браће Апел, оснивача Алексиначких рудника и Нишке пиваре.

-Писати о овим великанима данас, у време општег заборава и занемаривања националних вредности и традиције, постала је прека потреба – каже Делић.

Када се њихово дело реално сагледа и проучи са ове дистанце од преко 150 година намеће се једноставан закључак – да смо у економији и финансијама, ту где је најтеже, а за државу и друштво најкорисније, остварили резултате вредне дивљења и поштовања. Те људе и њихов значај морамо сачувати од заборава, зарад наше будућности, културе и чувања сопственог идентитета. Гурати их у заборав, представља нову неправедну пресуду, можда и гору од оне коју су многи од њих добили за живота, као „народни непријатељи“.

Ова књига даје одговоре на многа питања са којима се данас суочавају мали народи попут нашег. То се нарочито испољило током ове пандемије која је све натерала да се ослоне на сопствене снаге и оно што имају. Колико неко друштво има здраву и успешну домаћу, своју привреду, толико је јако и престижно на регионалном, европском и светском нивоу. Ми ту трку нажалост увек трчимо из почетка, док је други настављају тамо где су стали њихови претходници, истиче аутор.

Књига „Портрети највећих српских индустријалаца“ може да се наручи поузећем на е-маил: dragodelic59@gmail.com  и позивом на мобилни телефон +38164 8398402. Цена за Србију је 1.390,00 динара. Информацију о цени за иностранство можете добити путем мејла или на телефон.

ТАМО ДАЛЕКО