НОВА ЦРНОГОРСКА БРУКА: Родољуб, који је живот уградио у темеље Српске, смета и у пјесми

НОВА ЦРНОГОРСКА БРУКА: Родољуб, који је живот уградио у темеље Српске, смета и у пјесми

  • У Голији код Никшића сећање на добровољца Драгомана Миша Докнића. Због забране власти, одржан скуп у Парохијском дому Манастира Светог Саве

Сахрана Миша Докнића 2004. у Превалама у Голији (Фото: Удружење бораца)

ЈОШ једна брука црногорске власти! Овог пута у Голији код Никшића, месном центру Крстац, где је у суботу увече забрањена промоција гусларског компакт-диска с песмом „Погибија Драгомана Миша Докнића“, коју је испевао епски бард Божо Ђурановић, а уз струне гусала овековечио народни гуслар Славко Горановић. Реч је о часном човеку овог краја, добровољцу, јунаку, који је свој живот уградио у темеље Републике Српске. Погинуо је 22. августа 1992. године у околини Коњица, у сукобу са усташама. Његове кости, после 12 година трагања, пронађене су и допремљене у Никшић и потом сахрањене на гробљу у Превалама у Голији. Медаљом заслуге за народ постхумно су га одликовали Радован Караџић и Милорад Додик. Бранио је Србе и у Книнској Крајини, и био у јединици Милана Мартића, који се лично дивио његовом јунаштву.

Ипак, племеници су одбранили хероја, организовали вече, и то неколико километара даље, у Парохијском дому Манастира Светог Саве под Орлином, задужбини Миодрага Даке Давидовића.

– Десило се да у нашој Голији не можемо да организујемо вече у славу племеника Миша Докнића, које ничим не би угрозило Црну Гору и њене институције. Пре седам дана директор школе нам је чврсто обећао да ће нам сала бити на располагању, да би потом променио мишљење. Остали смо затечени, иако смо могли да претпоставимо шта нам се у оваквом систему може догодити. Стало нам је до тога да се за ову бруку црногорске власти чује. Лично ћу први потписати петицију да се директор школе премести негде другде, јер му као таквом није место у Голији – казао је Славко Горановић.

И председник Месне заједнице Драгутин Манојловић није могао да сакрије огорчење.

– Да не би овог дома, скуп би се морао одржати под ведрим небом, и то само због нечије неразумне одлуке да закључа врата сале у Крсцу, у којој се одржавају државне и црквене прославе, партијски састанци… Нека је на част и образ онима који то урадише. Голија је каменита и тврда, забачена и заборављена, посна и сиромашна земља, али духовно и морално богата. Богата часним људима и великим јунацима. У ред великих голијских и црногорских јунака уписао се и неустрашиви борац ратних деведесетих Драгоман Мишо Докнић – казао је Манојловић, док је професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова 1990, подсетио да, када је било најтеже српском народу Херцеговине, у помоћ су им стизали добровољци из Црне Горе.

– Надам се да ћемо у догледно време, ми борци из Црне Горе и Републике Српске, направити спомен–обележје, као симбол вечитог заједништва – поручио је Николић, што је поздравио Славко Илић, који је на скуп дошао у име бораца Херцеговине.

– Голија је била уточиште 1941. страдалом српском народу из Херцеговине, и вођен тим сазнањем, и не жалећи свој живот, пошао је и Мишо Докнић. Отишао је у незаборав, тамо где му је и место – казао је Илић.

Скуп, који је протекао уз доста емоција, суза и уздахе родбине и пријатеља, благословио је прота Драган Крушић, дугогодишњи голијски парох.

– Мишо је био велики српски ратник, добровољац, витез и јунак, родољуб и слободар. За узвишене идеале жртвовао је свој живот, а тај јеванђелски пример надахњиваће будуће младе српске нараштаје како се треба борити за слободу своје отаџбине – казао је прота Крушић, док је, испред породице, Радош Докнић одао захвалност Ђурановићу и Горановићу који су Мишово име сместили међу славне јунаке.

САХРАНА ПОСЛЕ 12 ГОДИНА

У ПОКУШАЈУ прављења „потковице“ код Коњица, у циљу заштите српских села, ратна јединица којој је припадао Мишо Докнић (на слици) разбијена је у борби са јаким муслиманским и хрватским оружаним формацијама. Мишо је притом тешко рањен у блиској борби у рејону Рошца, а саборци нису успели да га извуку, па је годину и по дана вођен као нестало лице у саставу никшићко-шавничке групе. Његови посмртни остаци идентификовани су 2. марта 2004. у Сремској Рачи. После реобдукције на ВМА у Београду два дана касније, заједно са посмртним остацима још седам припадника никшићко-шавничке групе, његови посмртни остаци су допремљени у Никшић.

Велиша КАДИЋ/НОВОСТИ.РС

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина