У уторак 26. марта 2019. године, у свечаној сали Факултета техничких наука у Новом Саду одржан је научни симпозијум под називом „Гусле и ми“. Симпозијум је организовао Савез гуслара Србије, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, уз пријатељску подршку Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији из Новог Сада.
Скупу се први обратио, и о природи и значају гусала, вредностима епске усмене традиције, српским гусларима Тешану Подруговићу, старцу Милији и другим, своју реч изнео познати истраживач народне књижевности, академик Љубомир Зуковић.
Професор емеритус др Славко Гордић, врсни познавалац многих литерарних традиција и поетичких праваца, са превасходним интересовањем за српску књижевност 20. века, у својој беседи о Филипу Вишњићу указао је на значај овог гуслара не само као преносиоца епских народних творевина, већ и аутентичног и даровитог ствараоца, назначивши мисли многих двадесетовековних културних и књижевних узора о Вишњићу као потврду својих тврдњи.
Филозоф проф. др Јово Радош, уједно и председник Савеза гуслара Србије и аутор књиге „Српска народна филозофија“, у свом говору истакао је многострукост и разноврсност функција гусала и поја уз гусле, те нагласио сопствено филозофско уверење да су гусле „жива онтолошка и феноменолошка одредница српског бића“.
Испред Удружења Херцеговаца и пријатеља у Србији скуп је поздравио филозоф проф. др Бранко Баљ, и у свом говору истакао нематеријалну, духовно-душевну димензију гусларско-епске вредносне парадигме, сагледавајући је у опозицији према материјалистичкој искључивости савременог духа времена.
Народни гуслар Петар Мишовић у току вечери наступио је три пута, најпре изведбом „Гусларског поздрава“ аутора Јова Радоша, те песме „Светом Сави“ Милорада Поповића Шапчанина и, на крају, одломка из народне песме „Цар Лазар и царица Милица“.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
