ЈЕДИНСТВЕНИ ПОД БАРЈАКОМ СРПСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Одржан Први сабор херцеговачке омладине у Новом Саду
НАСЛОВИ

ЈЕДИНСТВЕНИ ПОД БАРЈАКОМ СРПСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Одржан Први сабор херцеговачке омладине у Новом Саду

  • Парада љепоте и памети, али прије свега слоге и јединства окупила је 1. новембра 2019. године у ресторану „Рибарац“ у Новом Саду више од 400 душа на Првом сабору Херцеговачке омладине у Новом Саду.

Ову манифестацију организовали су млади из новосадског Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији.

Импозантна застава са натписом „Српска Херцеговина“ била је најбољи путоказ гостима да су на правом мјесту. Госте су на улазу, онако како доликује правим домаћинима дочекивали кршни момци предвођени Марком Никчевићем у народним ношњама.

Званичан програм Сабора започео је пјевањем химни Републике Србије и Републике Српске у извођењу женске пјевачке групе овог Удружења.

У име организатора поздраве је упутио Бојан Миленић. Он је истакао да је за опстанак овог сабора као традиционалног неопходан труд свих присутних.

– Мораћете сви да будете задовољни првим сабором, јер је то гаранција да ћете доћи на други, трећи…тридесети. Уз ваше сугестије трудићемо се да унаприједимо свако наредно окупљање – поручио је Миленић наводећи да су се на овом сабору у највећој мјери окупили потомци херцеговачких колониста од Јаше Томића,Клека, Зрењанина, Равног Тополовца, Сечња, Гајдобре, Нове Гајдобре, Бачке Паланке, Панчева и многих других мјеста.

У име братских удружења скупу се обратио Божо Бобан Вукоје кога Херцеговци добро познају по бројним хуманитарним активностима, али прије свега по сјајним текстовима које објављује на свом Блогу једног Херцеговца у Београду.

– Нема веће тијелу милине, ни срцу топлине него кад се свој око свога окупи. Ми смо свили наше душе под једним од највриједнијих, најчаснијих и најхрабријих српских барјака – под барјаком наше вољене Херцеговине. Истим оним барјаком којим су махали наши преци и дај Боже, каквим ћемо увијек махати ми и наши потомци… – рекао је Вукоје који наводећи особеност херцеговачке омладине у Новом Саду.

– Помно пратим и ослушкујем како куца то наше Херцеговачко срце широм Србије и слободно могу рећи да се у Новом Саду тим барјаком маше вриједније, срчаније и поносније него у било ком другом граду, укључујући и велики Београд који је сједиште већине наших херцеговачких удружења. Ови момци и дјевојке чине чуда. За разлику од многих, њима наша звијезда водиља, а знамо јој добро име – није то Даница већ Херцеговина, сија и дању и ноћу. Сија, пут им свијетли и води их сваког дана њиховог. Сија им подједнако и радним даном и празницима, а не као нама осталима само оним данима када бивају заказани састанци и сијела наших завичајних удружења. И будите сигурни, иста та звијезда сада може бити поносна на све нас што смо се у оволиком броју часно и сложно сабрали! – поручио је Вукоје.

Марко Брњош је у име организатора уручио плакету Трифку Ћоровићу оснивачу портала Слободна Херцеговина за несебичну подршку младим Херцеговцима у Новом Саду.

Ћоровић се захвалио на указаној пажњи и истакао да је у овом невитешком времену пуном лажи, фалсификата и неискрености, постало много важније мјерити значај и вриједност онога ко признање додјељује.

– Оно што издваја Србе Херцеговце у Новом Саду од осталих средина сте управо ви – омладина која је поносна на свој завичај и сваки камен земље Хумске. Због вас, ваше искрености и завичајне љубави коју ширите ово Удружење има, не само сјајну прошлост, него и велику будућност. Својом хуманошћу спасили сте многе људске животе. Можда неки не знају да је управо ова херцеговачка омладина у протекле три године у хуманитарним акцијама у Србији и завичају прикупила више од 650 доза крви – рекао је Ћоровић.

 

Он се захвалио младима што су се одазвали и љетошњем апелу Слободне Херцеговине и дошли у Београд да дарују крв за спас живота једне мајке троје дјеце.

– Данас сваки Херцеговац који се затекне у Новом Саду добро зна да ће у Радничкој 49 наћи своју завичајну кућу. Хвала вам што сте нас окупили и надам се да ће овај сабор херцеговачке омладине прерасти у традицију и сваке године бити све бројнији- завршио је Ћоровић.

Млада, а одавно призната пјесникиња Милица Радовановић својим стиховима опјевала је хероје и своје јуначко Невесиње и освојила многе престижне књижевне награде. Сада студент новосадског ФТН казивала је стихове своје пјесме Завичај.

Херцеговачка омладина поштује ону Његошеву „Без гусала разговора нема“, па је био и неизоставан наступ мајстора струна Петра Мишовића, члана ДГ „Свети Никола“ из Новог Сада.

Етно звуке пјесмом је донијела музички образована студенткиња Медицинског факултета Сара Хамовић из Требиња која је званично и најбољи студент међу члановима Удружења Срба Херцеговаца из Новог Сада. Мада је наступала на бројним фестивалима није крила да има већу трему пред својим земљацима.

Њој су се придружиле и чланице женске пјевачке групе Ратка Комненић, Стефанија Окиљевић и Љубица Капор.

Програм је водила Јана Бјелетић.

У наставку вечери услиједила је скоро петочасовна забава без паузе у којој се разноврсним репертоаром представио одличан млади састав „Колумбија бенд“.

Међу гостима био је примјетан велики број Херцеговаца из Гајдобре, а међу највеселијима је био легендарни Милан Бобот из Сечња који је и овога пута дао подршку младима.

Утиске након Сабора подијелили су најзаслужнији за успјех овог скупа Бојан Миленић и Марко Брњош који су мјесецима вриједно радили да би све протекло у најбољем реду.

Сама идеја о организовању Сабора младих потекла је од Марка Брњоша још 2017. године, али је до реализације морало протећи неко вријеме. Већ у марту су резервисали термин у ресторану „Рибарац“ у коме више од 20 година ово удружење организује дочек Српске Нове године.

– На самом почетку многи нас нису озбиљно схватили, било је много скептика и непосредно уочи самог Сабора. Можда је баш сумња у наше способности послужила и како додатна мотивација. Јеноставно, херцеговачки понос нам није дозволио да се поколебамо, мјесецима смо радили жестоку маркетиншку кампању и имамо разлог да будемо веома поносни на постигнути резултат – рекао је Миленић, који је иначе и осмислио културни дио програма.

Било нам је веома важно да у програму учествују млади из нашег Удружења. Посебну радост нам је приредио земљак Момир Мишковић који је у својој радионици „Ситан вез МС“ у Руменци неколико дана уочи почетка Сабора завршио предивне херцеговачке ношње. У просторијама Удружења било је и неколико пјевачких проба – прича Миленић који најављује да ће у наредном периоду млади наставити са својим активностима, а као централни догађај до краја године предвиђена је и реприза представе „Нагледај се земље Херцеговине“ која ће бити одржана у амфитеатру новосадског Спенса 8. децембра 2019. године.

– С обзиром да се овакав догађај организује по први пут у Србији показали смо да креативна идеја и уложено знање и труд увијек дају резултат. Велики број учесника, који је премашио сва очекивања је само показатељ да идеја о скупу младих, школованих, сложних и племенитих Херцеговаца у Србији који његују традицију и обичаје има упориште и да је већ наш први Сабор омладине постао озбиљан догађај– са поносом истиче Марко Брњош.

Током саме вечери једна од најактивнијих чланица Удружења и годинама уназад најбоља студенткиња Удружења Милица Шиповац је на друштвеним мрежама уживо емитовала пренос који је за кратко вријеме прегледало на хиљаде земљака широм свијета.

Један од њих је и Милија Стојановић, који је такође својевремено проглашаван за најбољег херцеговачког студента у Новом Саду. Њега је након школовања животни пут одвео у Берлин одакле се у знак подршке својим земљацима јавио са фотографијом.

Слична подршка и поздрав стигао је и из Беча.

Организатори су се посебно захвалили људима без чије помоћи овај скуп не би могао да буде организован, а то су Обрен Мучибабић, Божо Бобан Вукоје, Ведран Анђелић, Данило Чабрило, Миомир Обрадовић, Александар Чокорило, Борачка организација Невесиња и Огњен Шкиљевић.

Они који су били на Сабору имаће шта да памте, они који нису такву прилику неће пропустити наредне године…

 

ЗАСТАВА САШИВЕНА НА КРОВУ СТУДЕНТСКОГ ДОМА

Пажњу на сваком скупу Херцеговаца у Новом Саду привлачи застава величине 42 квадратна метра са великом љубављу почетком вијека направљена ручно на крову студентског дома Бајић. Иницијатори за њену израду били су Миодраг Сладоје и Горан Таминџија, а идејни пројекат су израдили тадашњи студенти архитектуре Ненад Драшковић и Синиша Ђоговић. Млади Херцеговци су заставу са поносом истицали на неким важним спортским манифестацијама као што је ЕП у фудбалу које је одржано у Белгији и Холандији 2000. године, на спортским утакмицама у новосадском Спенсу. Средином 2003. године застава је поклоњена Удружењу тачније њеном оснивачу Петру Пеју Бајчетићу. Након скоро 15 година застава је уручена омладини Удружења уз завјет да је користе онако како доликује Србима из Херцеговине.

Иначе, заставу је освештао свештеник Ранко Гуњић, који је у Нови Сад дошао након 17 година службовања у Епархији ЗХиП, односно црквеној општини у Дубровнику. Он је био веома срећан што су га се млади Херцеговци сјетили и позвали да благослови и овај скуп. Није био у прилици да се одазове позиву и непосредно дође, али је поздравио младе и пожелио им још много сусрета и прилика на којима могу да развију свој барјак.

РЕДАКЦИЈА СХ

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: ЈЕДИНСТВЕНИ ПОД БАРЈАКОМ СРПСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ: Одржан Први сабор херцеговачке омладине у Новом Саду – НС ДАНАС

  2. Pingback: Јединствени под барјаком Српске Херцеговине: Одржан Први сабор херцеговачке омладине у Новом Саду

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина