Теорија еволуције или креацијанизма у школи
Ових дана водила се жучна расправа о месту теорије еволуције и теорије креацијанизма у наставним програмима. Сви ти предлози и примедбе остали су добрим делом недоречени, међусобно искључиви без ваљаних аргунената за право на друго и другачије мишљење, други и другачији поглед на свет.
Као педагог и директор школе, а сада у пензији, овом проблематиком озбиљније сам се бавио почетком 2001. године када је наговештена радикална реформа основне школе и образовног система у целини. Резултат тог размишљања настала је и моја књига: Нова школа и људска природа, коју сам објавио тек прошле године. Разлози за толико одлагање објављивања наведени су у предговору књиге, а један од њих је и та искључивост са могућим негативним последицама. Није ми намера да промовишем своју књигу, већ због актуелног тренутка скренем пажњу заинтересованим на један нов и свеобухватан прилаз приспитивања универзалних, општих друштвених и националних циљева из којих се изводе и одговарајући образовно-васпитни циљеви . Све то сам опширно изложио у трећем и четвртом поглављу књиге.Због ограниченог простора изнећу само краћа образложења за став: да ли и у којој мери треба прихватити теорија еволуције или теорију креацијанизма у наставним програмима школе. Да би без искључивости дошао, по мени, до једино ваљане формулације тих циљева пошао сам од суштине људске природе. У долажењу до одговора шта је суштина људске природе пошао сам од четири различита постулата који узима у обзир теорију еволуције и/или теорију креацијанизма:
- постулат : Свет и човек, као и сва друга жива бића, настао је после Великог праска, случајно и спонтано – еволуцијом живог света на Земљи;
- постулат : Велики прасак -,,Биг Бенг“ је дело Божије, моменат стварања света у коме се кроз еволуцију развио човек, као и сва друга жива бића, чији се даљи развој одвија спонтано независно од Творца.
- 3. постулат : Бог је створио свет и силе живота развоја из чије се Богом дане клице, кроз еволуцију развио човек са предиспозицијама за развој способности апстрактног мишљења, културног деловања, споразумевања, коришћења руку…са високо развијеном свешћу и савешћу.
- 4. постулат[1] Божије стварање: Бог је створио свет и човека у средишту тога света, обдаривши га не само способностима апстрактног мишљења, културног деловања, споразумевања, коришћења руку,… високо развијеном свешћу и савешћу већ га је створио и по свом обличју.
Оно што је битно напоменути јесте, да се неоправдано доводи у сукоб наука (научне чињенице о сазнатим општим законитостима) и религија (религијске чињенице које не зависе искључиво од емпириских доказа и као такве нису предмет науке). Тек са уважавањем оба прилаза може се обезбедити потпуно, целовито и свеобухватно разумевање за ваљано извођење најопштијих принципа као смерница у одређивању и дефинисању општих друштвених, националних и образовно-васпитних циљева који произилазе из суштине људске природе. Једино уважавајући та оба аспекта може се доћи до минималног консензуса у одговору на кључно питање: како је настао свет и живот и човек у том свету, које је улога и смисао човековог постојања, шта је суштина његовог бића који га најпотпуније одређује.
За разлику од првог, па и другог, по трећем постулату еволутивни развој човека је Божији дар, који човек носи као клицу свог даљег еволутивног развоја и саморазвоја. По Божијем стварању, условно названом четвртом постулату, човек је створен по по Божијој вољи и Божјем обличју а не само из клице као Божјег дара из које се током еволуције развио човек, како је речено у трећем постулату. Уз све проблеме и пратећа искушења, може се са доста оптимизма очекивати даљи развој и саморазвој човека створеног по Божијем обличју јер је Божије присутно у њему.
Полазећи од првог постулата по којем је човек настао случајно – путем еволуције живог света, доследно изведен, општи могуће остварљив циљ био би: Максимално остварити слободан и несметан индивидуални напредак и саморазвој уз слободну и неограничену конкуренцију, где влада право јачег, по коме циљ оправдава свако средство, без икаквих моралних ограничења, у складу са личним жељама, потребама и интересима, са погледом на свет заснован на дијалектичком материјализму и рационализму. У доследном разумевању и тумачењу моралне категорије су измишљене, не постоји ни добро ни зло. Све је једнако и добро и зло, и морално и неморално. Апсолутној слободи самоизражавања и самоостварења дозвољена су сва расположива средства. У овом саморазвоју човек треба да тежи новом надмоћном надчовеку.
Образовно-васпитни циљ доследно изведен из горе поменутог општег циља и теорије еволуције о настанку света и човека могао би се дефинисати на следећи начин. Стварање предуслова за подстицање слободног саморазвоја сваке индивидуе у складу са њеним могућностима, потребама, интересима и жељама без посебног осећаја одговорности, без моралних ограничења где доминира право јачег; оспособљавање за живот и рад и даље самообразовање (кога карактерише лична корист, успешност и неограничена моћ); развијање интелектуалних и физичких способности, стваралаштва и радозналости, што ће водити стварању моћног, јаког и новог човека -надчовека; упознавање са основним еволутивним законитостима природе и друштва као и местом и улогом човека у природи и друштву, а све у складу са дијалектичко-материјалистичким погледом на свет заснованим на рационализму и теорији еволуције.
Полазећи од другог постулата , општи индивидуални, друштвени и национални циљ не би се у суштини разликовао од претходно изведеног циља из теорије еволуције. Разлика је само о поимању настанка света и првог живота на Земљи. Свет и живот на Земљи није настао сасвим случајно већ је на самом почетку био Творчево дело које се касније слободно развијало кроз еволуцију. Због велике подударности са првим постулатом, а због ограниченог простора овај постулат нећу даље образлагати. Поменућу само, да ће у формирању дијалектичко-материјалистичког погледа на свет заснованог на рационализму, идеја о Богу бити присутна само као о Творцу, који ниучему не ограничава апсолутну слободу чињења, без унутрашњих духовних моралних ограничења, већ само споља наметунутим принципима одговорности за сопствени и друштевни развој и опстанак.
Полазећи од трећег постулата о настанку човека и света, општи друштвени и индивидулани циљ могао би се дефинисати као максимално остварење клице Божије датости у човеку, као потенцијалне снаге за могућ слободан и одговоран индивидуалан психо-физички и друштвени развој који ће се заснивати на општеважећим вредностима, уз очување склада и хармоније у свету. При томе се не смеју отоворити врата ка нечовеку. Преузимање одговорности за сопствени (само)развој који ће водити ка највећем добру и тако избећи многа негативна искушења. Морална начела имају утемељење у клици развоја Божијег дара у човеку, чији развој ипак зависи од даље еволуције човека. На томе се темељи опрезни оптимизам у могућност сталног човековог еволутивног напредовања и развијања. За разлику од прва два постулата по којима су морални принципи и вредносно-нормативни систем споља наметнути ради опстанка појединца и заједнице, по овом постулату морални принципи и вредносно-нормативни систем имају своје полазне основе у клици Божије датости из које се током еволуције развила човечија свест и савест.
Образовно-васпитни циљ изведен из поменутог постулата могао би се дефинисати на следећи начин: Омогућити и подстицати слободан развој и саморазвој клице Божијег дара сваког појединца у складу са његовим, предиспозицијама, могућностима, потребама, жељама и интересима; изградња одговорне, целовите и кохерентне личности; упознавање са узрочно-последичним везама и законитостима развоја природе и друштва, биљног и животињског света и места и улоге човека у њему; изградња одговорног односа према животном окружењу и Божијим могућностима добра у човеку; оспособљавање за живот и стваралачки рад који подразумева слободну иницијативу, одговорност за сопствени развој и развој средине, даље образовање и самообразовање.
Полазећи од Божијег стварања (четвртог постулата), најопштији индивидуални и друштвени циљ био би: Максимално остварење свеукупног дара и Божијег добра и у човеку, што улива оптимизам, веру и наду у могућ успешан слободан и одговоран индивидуални психо-физички и друштвени развој и напредак, утемељен у духовним моралним принципима на којима је могуће успостављати складне, хармоничне односе у свету. Духовна морална начела, као и вера у успешан али одговоран (само)развој и (само)остварење засновају се на оптимизму који произилази из Богом дате суштине људског бића, који је створен по Божијем обличју.
Образовно-васпитни циљ изведен из поменутог општег циља заснива се на оптимизму, вери, нади и љубави према човеку могао би се дефинисати на следћи начин: Радити на освешћењу и спознаји Божијег дара у човеку (детету), свих психофизичких својстава и диспозиција; подстицање тих својстава и диспозиција, индивидуалног (само)развоја у правцу складне и целовите, моралне и одговорне личности; образовање, самообразовање и припремање за преузимање одговорности, за успешно сналажење у животу и раду у друштвеној заједници за добробит свих њених чланова што произилази из добра и љубави човека створеном по Божијем обличју; просветљење и испуњење истином, лепотом и добротом, ослобођење човека од несавршенства и зла.
Из овог образовно-васпитног циља произилази његова тродимензионална суштина која се може приказати у виду тријаде.
III Образовање и припремa за одговоран, успешан живот и рад, даље образовање и ои самообразовање у циљу остваривања целовите и складне личности.
|
II Подстицање индивидуалног (само)развоја, свих Богом датих својстсва и предиспозиција у правцу остваривања добра у човеку. |
I Освешћење, самоспознаја и откривање Божијег дара, свих психофизичких својстава и предиспозиција, у човеку/ детету |
Тродимензионални образовно-васпитни циљ |
Све вредности и опште добро, као идеал чему треба тежити, налазе се у самом човеку, у детету. До тога се долази самоспознајом. Због тога образовно-васпитни циљ не треба тражити у неком иделно замишљеном и генерализованом лику човека, у разним декларативним формулацијама, већ у самом човеку који је створен по лику Божијем.
Из до сада реченог следи сасвим јасан закључак: И кад би било који од прва три постулата био једино исправан, ради човечијег даљег опстанка и напретка не би се смео прихватити ниједан од њих, већ Божије стварање дато кроз библијско казивање о постанку света и човека, па макар то и не било тачно. У најмању руку у школским програмима поред теорије еволуције морало би се наћи и Божије стварање у складу са четвртим постулатом.Тиме би се без искључивости обезбедило право и на другачије мишљење и други поглед на свет.
12.мај 2017.
Анђелко Кунарац
Педагог и директор основне школе у пензији
[1]Библијски извештај о Божијем стварању не би се могао назвати постулат јер то није ствар теорије или претпоставке већ веровање у истину Божијег откривања човеку. Ради лакше интерпретације условно ће се понекада користити и термин постулат.