ЈУБИЛЕЈ ХЕРЦЕГОВАЦА У БАЊАЛУЦИ: Десета завјетна слава Светога Василија – Острошког и Тврдошког чудотворца
-
Херцеговачке врлети се могу остављати, али не и заборављати што свједоче и Херцеговци у Бањалуци. Десету годину за редом обиљежавајући своју завјетну славу – Светога Василија, потврдили су нераскидиву везу са завичајем
Свјесни своје одговорности према завичају и дужности према новоме станишту, подједнако се боре за интерес Херцеговине и Бања Луке што је потврдио и градоначелник Игор Радојичић, који је у своме обраћању истакао како је Удружење Херцеговаца у Бањој Луци једно од утицајнијих удружења: « Ево јуначке Херцеговине у поносној Крајини, односно поносне Херцеговине у јуначкој Крајини. Било како било, Херцеговци су мудар и бистар народ, који својим марљивим радом успјева да се истакне.»
Радојичић је посебно истакао, како је сарадњу града и Удружења потврдила и заједничка изложба «Хероји Херцеговине – Невесињска пушка » ауторке Биљане Ристић која је отворена у склопу обиљежавања Дана града.
О значају сарадње говорио је и предсједник Удружења, господин Ведран Шкоро, који је истакао да је саборовање првенствено позив ка зближавању у циљу прогреса и Бања Луке и херцеговачких општина.
Шкоро је посебно апострофирао захвалност граду Бањалуци, те херцеговачким дародавцима, без чије помоћи славска трпеза не би имала мирис и укус завичајнога краја.
О каменој колијевци српства и православља много тога је речено, али ипак свако славско окупљање ту је да нас врати у вријеме наших предака, што је посвједочио и културно-умјетнички програм припремљен специјално за ову прилику. Херцеговци се не могу сабрати без гусала, ганче и игре, а ни добре бесједе, а још мање боље рецитације.
У част Св. Василија и здравље свих присутних наздравио је здравичар Раде Бањанин, чије су здравице већ одавно ушле у српске антологије. Он је аутор „Збирке српских народних здравица“ за коју је добио благослов патријарха Павла.
Вече се наставило уз гусле Васа Драшковића који нам је пренио јуначко вријеме историјске Старе Херцеговине. У програму је наступила и мушка пјевачка група «Сава Владиславић» из Гацка.
Гост вечери био је и познати глумац Бранислав Лечић који се прославио, између осталога и кроз тумачење улоге Алексе Шантића у истоименој телевизијској серији. Прије казивања Алексиних стихова, истакао је како се осјећа као свој међу својима: « За оне који не знају, ја сам поријеклом Херцеговац. Моји су Лечићи из Љубомира, тако да сам ја вечерас, свој међу својима.»
Након Лечића наступила је и женска пјевачка група «Свети Димитрије» из Невесиња. Када се о Невесињу говори, обично нам прва асоцијација буде Невесињска пушка и јуначко поднебље, али ни Невесиња ни Невесињске пушке не би било без женске руке, која је била и остала спона у свим тешким временима кроз које је наш народ на овој посној и каменој земљи пошао.
Славље Удружења Херцеговаца обогатио је и гуслар Ристо Лечић, Херцеговини и Херцеговцима познат више као отац осморо дјеце, а онда сјајан мајстор на струнама. Одмах након њега запјевала је и мушка пјевачка група Гацко , а потом је на сцени заиграло КУД «Чајевац» из Бања Луке, они су извели кореографију «Игре из Херцеговине».
Далеко од Херцеговине, али не заборављајући обичај и традицију тога светог поднебља, чланови Удружења Херцеговаца из Бања Луке, посвједочили су да својим трудом и понашањем морамо и можемо бити досљедни потом својих славних предака.
Тијана Тркља
Више фотографија можете погледати овдје.