• Удружење Херцеговаца из Зрењанина у народном позоришту „Тоша Јовановић“ организовало Академију посвећену колонизацији  Херцеговаца у Банат, а потом приређено још једно незаборавно земљачко сијело у никад пунијем ресторану хотела „Војводина“

У Зрењанин се увијек долазило срцем и никад није било Херцеговца који је могао рећи не, кад позове Урош Милојевић, предсједник Удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговине у Банату. Ово сијело се разликовало од свих претходних јер је легендарни Урош овога пута из болничког кревета координисао организацијом велике Академије посвеће 70-годишњици досељавања Херцеговаца у Банат.

Урош Милојевић

– Има ли боље терапије од духовне мобе која ће се сабрати у Зрењанину. На мобама се увијек препознавала срећа, љубав и слога народа – веома расположено је за Слободну Херцеговину телефоном коментарисао Урош свега пола сата уочи академије одржане у препуној сали народног позоришта Тоша Јовановић у Зрењанину.

Стигли су Херцеговци из разних дијелова Србије, а био је и приличан број Требињаца пристиглих посебно за ову прилику ако не на најмасовнији, онда без сумње најзначајнији херцеговачки скуп у 2016. години.

Свечаност је започела пјесмом “Востани Сербие” у извођењу хора “Свети Серафим Саровски”

– Данас се подсећамо како је пре седам деценија изгледало досељавање из митских српских градова из Херцеговине, Босне, Лике. Црне Горе кренуло у непознато возом без дневног реда како су га тада звали. У Банату у овој равници међу рекама било је увек дозива и одзива који су оверавали уверења да смо део јединсрвеног културног наслеђа. Остајемо будни за све поруке и Ђуре и Шантића, и Ћоровоћа и Морског и Црњанског и Дучића – рекао је у поздравној речи градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић који није крио изненађење великом заинтересованошћу публике.

Ма сцену су потом изашли учесници академије: Милан Мицић, Перо Зубац, Угљеша Шајтинац, Стеван Бугарски, Небојша Кундачина, а први је ријеч добио прослављени глумац , продуцент и редитељ Драган Бјелогрлић.

Причајући о свом поријеклу Бјелогрлић је нагласио да су Херцеговци у Војводини много дуже од седам деценија.
– Ној прађед Вуле као солунски борац добио је земљу од краља Александра. Пошто се њему из Херцеговине није ишло он је свом најстаријем сину подарио ту земљу, па је тако мој ђед Милан још 1926. године дошао у Бачку. Очекујем да ће се славити 90 година Херцеговаца у Бачкој.
Бјела је открио да је његов ђед Милан дошао у Орахово и тамо је рођен његов отац и сви стричеви.
– Живели смо у Београду, али се добро сећам кад сам био мали, кад год се сретне наша породица, скупе се Бјелогрлићи о одједном се пребаце на ијекавицу и сви почну да говоре и певају неке песме које ја тада нисам знао и некако нису имали никакве дилеме, иако су рођени у Војводини да кажу да су Херцеговци. Да ствар буде још чуднија, брат и ја смо се родили у Војводини у Банату у Баранди и некако први пут кад су ме питали шта сам, нисам рекао да сам Војвођанин, него сам рекао Херцеговац. Некако је то било јаче од мене, а мислим да би слично било и да сам се родио нпр. у Крагујевцу.
Да ивер не пада далеко од кладе потврђује и син Драгана Бјелогрлића.
– Мој син још нема 16 година, рођен је у Београду. На крају осмогодишње школе попуњавали су неки формулар и онда ми је његова разредна рекла да се по националности изјаснио као Србин-Херцеговац. Чудна је магична привлачност херцеговачког крша.
Комплетну бесједу Драгана Бјелогрлића прочитајте овдје.

Dа би разумели савремени Банат морамо знати његову прошлост. рекао је на почетку свог говора др Милан Мицић.
– Банат је увек био простор у који се долазило. Након што се Банат ослободио Турске власти организатор колонизавије била је Хабзбуршка монархија, па су се тако током 18. века у Банату десиле 3-4 велике колонизације у којима се доселио велики број Немаца. Колонисте су доводили и мађарски племићи као и држава. После 1918, када је створена прва југословенска држава дошло ке до прве колонизације солунских добровољњаца из динарских крајева који су имали задатак да чувају новопостављену банатску границу. Банат је био митска обећана земља белог хлеба и они су поред оних државних циљева.

Мицић је истакао да су колонисти тоф времена имали поред државног и лични мотив, јер су знали да долазе у простор у коме се боље живи.
– Када се завршио Други светски ратр 1945 дошло је до нове колонизације српског становништва.  Тада се колонизује 225.000 људи око 37.000 породица. Све чланице СФРЈ насељавале су Војводину са тим што је БиХ имала највећу квоту од 12.000 насељеничких породица. Сеобе су носиле собом наду стрепњу очекивања…70 година је један животни век, а за историју тек један трен. Са сигурношћу можемо рећи да је колонистичка популација донела је са собом огромну животну енергију која је донела видне резултате у свим сферама друштва – закључио је Мицић.

Стеван Бугарски се вратио у време и улогу оних који су се запутили у непознато.
– Запитајмо се како је било њима. Требало је оставити кућу, имања, комшилук, сркву, гробове оставити део живота, оставити део себе тамо и то оставити бесповратни, отуда и изрека Ко се сели тај се не весели. Херцеговци су морали ићи са поверењем да их пут не води у пропаст. Они који су их дочекали нису знали какви им то људи долазе па је разумљиво да је извесног људског подозрења морало бити. Ако Французи за “поћи” кажу као “скоро као “умрети”, онда “доћи” значи “поново се родити”. Зато вам се радујем као новорођенима. Добродошли!

Зашто је постао Херцеговац: Угљеша Шајтинац са супругом

Драмски писац, приповедач, романсијер Угљеша Шајтинац је на сцени зрењанинског позоришта одржао праву интимну исповијест.
– Кад одем у Равни Тополовац кажу “стигао је зет Јова Јакшића”. Имам, ја своје презиме, али тако ме знају. Никад нисам имао прилику, па бих је сада искористио. да се сетим човека са чијом кћери сам засновао породицу, а на несрећу испустио сам прилику, да га лично упознам. Упознајући породицу Јакшић, створио сам слику о Херцеговини и Херцеговцима. Ви нисте могли својим рођењем бирати шта ћете бирати, родили сте се као Херцеговци. А ја сам то одабрао.

Потом је на сцену изашао велики пјесник Перо Зубац. Он је казивао новије своје стихове, како их је представио “истог звука у две боје”.

„Најбољи моји другови
стоје на другој обали,
за њима небесни лугови,
рајско су воће пробали.
Да ли управо стога
имају осмех на лицима
ил’ светли озарје Бога
ко мала лампа у свицима…”

У пјесничком тону наставио је и Божидар М. Глоговац који је казивао стихове своје пјесме “Србија”.

Затим је глумац Небојша Кундачина читао текст Славка Гордића који описује Херцеговину и њене најславније људе.

На крају изведена је представа “Место рођења-Воз”, настала по мотивима романа “Колонисти” аутора Слободана Мандића у извођењу глумаца зрењанинског народног позоришта “Тоша Јовановић” и режији Јасмине Стојиљковић. На сцени су се измењивали Србски православни појци, духовни хор “Мироносице”, хор “Свети Серафим Саровски”, као и чланови фолклнорог друштва “Пионир”. Чуле су се гусле и тамбуре.
– Драго ми је што сам присутан и што сам на скроман начин допринео овом окупљању у коме је неизбежна сета и носталгија за Херцеговином. Радујем се почетку априла када ће се одржати Дучићеве вечери и бићу присутан у Требињу. Што сам старији сваки долазак у Херцеговину буди снажније узбуђење – рекао је по завршетку програма глумац Небојша Кундачина.

– Сећамо се неких прошлих година, јер дебело полажемо испит памћења, а познати смо као шампиони заборава. Не можемо се прибрати и дозвати, не можемо имати самопуоздања без самопоштовања, а оно долази само када се осврнемо на нашу културну баштину. Ни савремени свет нас неће примити ако заборавимо ко смо шта смо и одакле смо. Морамо се окретати прошлости јер само ако знамо одакле долазимо знаћемо куда идемо – рекао је Милан Бели Бјелогрлић испред организатора вечери, удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговине у Зрењанину.

– Родом сам са Косова, али како је моја мајка Требињка и сама сам пола Херцеговка имала сам довољно разлога и велики мотив да приредим овај програм – рекла је Јасмина Стоиљковић, редитељка програма, иначе глумица народног позоришта из Приштине.

Јасминин син Вук је био најмлађи сијелџија у Зрењанину

Гости су потом прешли у салу ресторана хотела “Војводина”, а пријатно вече гостима удружења Херцеговаца из Зрењанина пожелео је градоначелник Чедомир Јањић, поздрављајући присутне градоначелник није могао да не помене председника удужења.

– Поздрављам нашег Уроша Милојевића који на жалост вечерас није са нама. Надамо се да ће брзо опоравити и да ће нас следеће године још боље организовати.
У име градоначелника Требиња гостима се обратио Дејан Тарана, одборник у градској скупштини Требиња.

– Ми Требињци можемо да се запитамо има ли већег од Бога дара када смо своји код својих и када су браћа стигла браћи. Овај скуп говори више него хиљаду ријечи. У име градоначелника и скупштине Требиња желим вам здравље успјех и срећу.

Херцеговац из Зрењанина Љубиша Атељевић упутио је гусларски поздрав поводом 100 година од Мојковачке битке.

Након њега присутне је поздравио “кум” вечери Предраг Милошевић Караси.

Гуслама је госте обрадовао и професор Славко Алексић.

Међу гостима био је велики број званица из политичког и друштвеног живота: бивши министар и високи функционер СНС Горан Кнежевић, начелник округа Душан Шијан, председник АМСС Мирко Бутулија, председник општине Житиште Митар Вучуревић, председник Коалиције избеглица Миле Шапић…

Душан Шијан и Драган Ћапин

У Зрењанин  за ову прилику стигло је четрдесетак Требињаца међу којима су били: Драган Аћимовић, Драган Павићевић, Драган Анђелић, Небојша Ратковић, а као и ранијих година дошла је и  Татјана Булајић, бивша директорка Туристичке заједнице Требиња.

Сви путеви воде на Моско: Мирко Бутулија и Драган Аћимовић

Банат је по навици окупио и скоро сва завичајна удружења Херцеговаца у Србији из Суботице, Вршца, Новог Сада и Београда.

Татјана Булајић, Биљана Ружић и Рајко Бјелица

Програм је као и ранијих година водио Миливоје Бештић, а да организација протекне у најбољем реду побринули су се Биљана Ружић и Рајко Бјелица.

Наредно херцеговачко окупљање најављено је за 25. јун у Вршцу.

Земљом Херцеговом и до Зрењанина: Екипа Херцег Телевизије

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Прилог могу да преносе САМО они сајтови који користе српско писмо уз навођење извора и линк