13. ХЕРЦЕГОВАЧКО СИЈЕЛО У ЗРЕЊАНИНУ: Да се људски упитамо и да коју прозборимо (ФОТО)
-
Са циљем да се очува традиција и његује култура завичаја у Зрењанину је, у свечаној сали хотела Војводина, 12. априла 2019. године, Удружење Херцеговаца и пријатеља организовало Херцеговачко сијело и свечану академију под називом “Да се људски упитамо и да коју прозборимо”.
Традиција завичајних скупова које је још 2006. године започео чувени Урош Милојевић доживјела је своје 13. издање. Урош је отишао у легенду, а његов насљедник на мјесту предсједника Удружења Милан Бјелогрлић је истакао да су Херцеговци у Банату посебно поносни на своје пријатеље.
МИЛАН БЈЕЛОГРЛИЋ: Сијела сачувати од клизишта!
– На путешествије у Требиње, о Преображењу, не полазимо без пријатеља Банаћана. Једна Гизела из Српске Црње има претплатну карту и све слободне дане овој Мађарици отварају јутра са Леотара – рекао је Бјелогрлић наглашавајући да Херцеговци поштујући мултикултуралност и родну равноправност не искачу из европских коридора.
– Херцеговци своју будност и спремност исказују нарочито у временима тешким и тегобним; а када нису била таква? Ратних деведесетих Пејо Бајчетић окупља дружину и формира у Новом Саду прво Удружење Срба из Херцеговине чијом је организацијом и ангажовањем пружана помоћ завичају преко Дрине, за незаборав – рекао је Бјелогрлић и подсјетио да су потом основана херцеговачка удружења у Зрењанину, Вршцу, Суботици…
– У Београду се окупљамо по позиву удружења са називом срезова и општина Херцеговине. Бојим се да феномен инфлације не учини своје. Тренутак је за опомену! Сијела ваља сачувати од клизишта. Да се не сурвају у забаву и разоноду, у провод и добар залогај завичајни. У поздрав, онај у тренду: Опуштено, уживајте! Нека буде све безбрижно и насмејано, плитко и површно – поручио је Бјелогрлић и подсјетио да су сијела у земљи Херцеговој израз традиције јавног живота.
– Потребно је да се чује јака реч. Она која се слуша и прима. Која се памти и преноси. Реч која придиже, подиже и бодри. Реч која опомиње, али реч која крепи и куражи – закључио је Бјелогрлић наговјештавајући да ће вече протећи у знаку бесједништва.
БОЈАНА ПЕТРОВИЋ: Јасеновац је празна ливада!
Херцеговцима се представила побједница 25. Светосавског такмичења у бесједништву Бојана Петровић. Ова студенткиња четврте године Правног факултета у Београду, чији је просјек оцјена 10,00 оставила је без даха публику изговарајући бесједу под насловом “Сто пута изговорена лаж постаје истина”.
Говорећи о злочинима почињеним у Јасеновцу она је истакла да ће посјетиоци загребачке Катедрале добити текст молитве за проглашење светим бискупа крвавог прста Алојзија Степинца и чути мису задушницу која се служи официрима геноцидне НДХ, док се њиховим жртвама не зна ни гроб ни име.
– У Јасеновцу немате шта да видите. У Меморијалном центру нема фотографија жртава, нема одјеће и обуће логораша, нема пећи у којима су живи људи претварани у пепео, нема ножева којима су их одране клали. Нема јама. Јасеновац је празна ливада. Нема леша, нема гроба – нема ни злочина – рекла је Петровићева наводећи бројне примјере из најновије историје који потврђују да се култ усташтва и данас шири Хрватском.
– И док у Хрватској буја новоусташтво, наша млада покољења не знају ни шта је оно старо, не знају шта је логор Јасеновац. Док Хрватска годинама темељно, стрпљиво и упорно ради на мијењању историје, ми ћутимо. Наше институције ћуте, наши интелектуалци ћуте, наша православна црква ћути. На том мјесту, на тој данас празној ливади, ако овако наставимо, хрватска дјеца, странци, наша дјеца пролазиће испод споменика камени цвијет и неће знати да је ту масакрирано преко пола милиона мушкараца, жена, дјеце. Ма које нације они били: Срби, Јевреји, Роми, Хрвати – на том месту човјек је човјека звјерски убијао. На том месту човјек је постао сотона, на том месту постојао је пакао – поручила је у својој бесједи Бојана Петровић. Она је након програма рекла да је имала већу трему да говори пред Херцеговцима, који по генетском коду имају сјајне ораторске особине, него у чувеном амфитеатру V на београдском Правном факултету на коме је добила најбоље оцјене и од публике и од жирија на Светосавском такмичењу у бесједништву.
Готово пун сат времена публика је уживала слушајући надахнутог академика, српског пјесника, Матију Бећковића који је казивао своје стихове и афоризме, као и описе знаменитих Срба из његове књиге “100 мојих портрета”.
У склопу академије наступио je оперски пјевач Никола Баста и гуслар Љубиша Атељевић, члан ДГ “Петар Перуновић” из Зрењанина.
Програм су водили Александра Кандић и Лука Баљ.
ЗДРАВИЦА СЛАВЉЕНИКА ПЕЈА БАЈЧЕТИЋА
Као и сваке године завршница окупљања организована је у ресторану хотела Војводине у коме је и овога пута било окупљено скоро 400 Херцеговаца. Након благослова, здравицу је земљацима пожелио родоначелник свих херцеговачких удружења Петар Пејо Бајчетић, који је ове вечери прославио и свој јубиларни 80. рођендан.
Окосницу завичајног програма чинила је група “Ерцеговина” из Сечња.
И овдје су госте поздравили домаћини градоначелник Зрењанина Чедомир Јањић и предсједник Удружења Милан Бјелогрлић.
Поздраве из Херцеговине донио је градоначелник Требиња Мирко Ћурић који је у свом поздравном говору посебно поздравио поштоваоце Херцеговине од којих је чуо изреку “држе се као Херцеговци”.
– Највећа моја жеља је да се сви заједно држимо као један, јер само сложни можемо да напредујемо – поручио је Ћурић.
Уз звуке гусала настављено је традиционално Херцеговачко сијело на коме се уз Богољуба Бошковића и његовог “Боле бенда” из Гајдобре пјевало до касне вечери.
За добру организацију и ове године била је задужена Биљана Ружић и Рајко Бјелица, а међу бројним гостима био је Борислав Максимовић из Представништва РС у Београду, предсједник општине Сечањ Предраг Рађеновић, предсједник општине Житиште Митар Вучуревић, представници свих херцеговачких завичајних удружења у Србији и многи други.
Завичајни програм, већ по традицији, водио је ненадмашни Миливоје Бештић.
Наредни херцеговачки скуп заказан је у Београду за 10. мај у ресторану “Језеро”на Ади Циганлији, а прије сезоне љетњих одмора Херцеговци ће се окупити и у Вршцу 15. јуна.
ТРИФКО ЋОРОВИЋ
Албум са свим фотографијама можете видјети овдје