“Када би се у јаме херцеговачке, у те тамне безданице без сунчева зрака, у окриље жалости и мрака, слиле све сузе које за српским мученицима пролише мајке и сестре, очеви и браћа, кћерке и синови, е прељевала би вода из тихх бедана”, то ми рече један честити старина у селу Чавшу на ободу Поповог поља гдје усташе злочин починише.

Исту причу могли би чути на сваком кораку тужне и жалосне, али никад покорене, никад утамничене земље Херцегове која још ране извидала није.

На данашњи дан, у зору 2.марта 1942. године српско село Брестице напали су муслимани сусједног гатачког среза. У том нападу погинуло је 46 Брестичана, а 43 рањено. Међу убијеним било је и 17 жена, као и малољетника.

Шеснаестогодишњи Глигор Братић дошао је у Брестице да ода почаст својим прецима и да се присјети приче о кобној зори о којој му је покојни ђед Јово често говорио.

У дану када су страдали бројни мјештани села за живот се изборила беба стара 40 дана, а коју је мајка оставила на „сигурном“. Упркос великом снијегу и мразу Јово Братић је преживио и добио пет потомака, пишу данас колеге из Радио Билеће.

„Покојни ђед ми је причао да је те ноћи био велики снијег и опколили су село и чекали ко ће први да изађе. Изашла је жена која је према ђедовој причи осјетила смрад дувана и рекла је да су опкољени. Када су изашли видјели су пушке и почела је пуцњава. Чим је пала прва жртва сви су почели да бјеже и тада је настао хаос, јер су били на голети. То је било стратешки урађено да бјеже и да их на брду сачекају. На том отвореном простору многи су изгубили живот“, прича потомак Жељка, Јова и Сима Братића, Глигор Братић.

Глигор каже и да су те кобне ноћи погинули његов прађед Симо и његова браћа, гледајући један другог како се боре за посљедњи уздах.

Моја прабаба је том стазом, носећи мога покојног ђеда, наишла на рањеног мужа и рекла му да иде да сакрије мога ђеда који је тада био беба. Када се вратила прађед је себи већ одузео живот. Бојао се да ће доћи Усташе и да ће га мучити, зато је то урадио“, прича Глигор.

Глигор је поручио да овакве приче морамо преносити са кољена на кољено да се запамте све жртве наших предака. Овакву поруку послали су и окупљени код спомен обиљежја жртвама из Брестица.

„Усташе, њих 1.200 напало је ово мало село, 24 куће. Како је историчар Саво Скоко истакао у нападу на село учествовало је 400 специјалаца, 600 резервиста и 1.200 жена и дјеце за пљачку. Срећа да је оно што је остало живо изродило потомке да чувамо успомену на њих. Мјештани околних села када су чули прве пушке пожурили су у помоћ. Помоћ је стигла из Хоџића, Корита, Прераца и Трновице и нападачи су имали велике жртве“, каже професор Радослав Милошевић.

Начелник општине Билећа Веселин Вујовић рекао је да поучени посљедњим и свим претходним ратовима можемо извући поуку, да увијек морамо бити јединствени.

Јединство, саборност, памћење и запамћење… нека то за наук остане. И да се зло никад не понови.

РАТОМИР МИЈАНОВИЋ