• Никола Тесла је веровао да време не постоји. Данас, 78 година од његове смрти, након што су његови патенти са папира прешли у реалност коју живимо, са сигурношћу се може рећи да у његовом случају време никада заиста и није било битан фактор.

  

  Image by www_slon_pics from Pixabay

Од рођења у скромној породици, преко низа успеха на научном пољу, па све до усамљене смрти у сиромаштву и беди, Тесла је оставио неизбрисив траг на комплетно човечанство, хтели то неки да признају или не.

Његова биографија, богата и фасцинантна, добро је позната на овим просторима. Иностранство, пак, мање или више је упознато са ликом и делом овог човека, мада се последњих година, услед раста интересовања филмске и музичке индустрије, ситуација поправља.

Сматрао је да би мржња могла бити добар извор електричне енергије, када би постојала могућност да се у исту претвори, али и да је човек рођен да ради, трпи и да се бори.

За живота је створио и урадио ствари за које често заборављамо да будемо захвални. Оставио је доста материјалног иако је крај живота дочекао сиромашан. Међутим, оно што, пак, није успео да створи, било је од велике помоћи генерацијама које су долазиле.

Имао је скоро 300 заштићених патената, а нека од његових „лудих предвиђања” ипак су постала стварност, док су она друга концепти од којих научници још нису одустали.

Године 1926. писао је о нечему што данас назвиамо мобилним телефоном, а међу хиљадама исписаних редова нашли су се и описи ствари које данас сви добро познајемо – WиФи, самоуправљајућа возила, дронови, али и жене на власти.

Интернет, колико добро толико и лоше место, нуди прегршт (не)проверених информација, па се неретко у оквиру коментара на различитим друштвеним мрежама могу уочити две расправе које прате помен Теслиног имена – да ли је био Србин или Хрват, као и да ли је волео или мрзео жене.

Прва тема је поприлично бесмислена – ма шта једна страна рекла, друга ће увек порицати и имати своју верзију.

Међутим, другу расправу је прилично лако окончати, будући да је и сам Тесла у интервјуу који је дао за дневни лист Време 1938. године врло једноставно објаснио своје ставове према супротном полу.

„Кафу не пије, а цигаре је, каже, оставио давно.

‘Као што видите све сам мане имао изузев једне: никада се нисам мешао са женскима.’

‘Значи да сте против жена?’

‘Не, напротив! Ја жену сматрам за узвишено створење. Недостижан идеал, кога ја нисам достојан’”, одговорио је Никола Тесла.

У књизи „Чаробњак: живот и време Николе Тесле – биографија једног генија”, др Марк Сајфер обрађивао је питање зашто величанствени ум попут Тесле никада није добио Нобелову награду, иако је био номинован.

Најближе је, барем у медијима, Тесла био добијању Нобела 1915. године. Тада је управо „Њујорк Тајмс” известио да су дугогодишњи супарници у „рату струја”, Никола Тесла и Томас Алва Едисон, поделили те године Нобелову награду за физику.

Ипак, испоставило се да се поткрала грешка и да је дописник лондонског „Дејли телеграфа” из Копенхагена заправо потпуно погрешно пренео вест која је касније почела да кружи светом.

О детаљима ове занимљиве приче, као и томе да је поред Тесле једино Јосип Броз Тито био близу овог признања, писао је Данас пре три године.

Опште познати сукоб Едисона и Тесле могао би се тумачити из више различитих углова, међутим, кап која је прелила чашу био је управо покушај урушавања Теслиног угледа.

„Свађа између две струје додатно се заоштрила у јавности када је Едисон представљао Теслину наизменичну струју као опасну и њоме пред медијима усмрћивао животиње. Као одговор томе Тесла се прикључио у коло наизменичне струје, што је проузроковало ужарење нити електричне сијалице, и тиме побио предрасуде о штетности наизменичне струје”, писао је Данас.

Теслин патент наизменичне струје откупио је Џорџ Вестингхаус и захваљујући томе на Нијагари је изграђена хидроцентрала, прва на свету која је увела систем наизменичних струја.

Пре нешто више од месец дана, тачније 5. децембра, Музеј Николе Тесле прославио је 68 рођендан.

Године 1952, Теслина имовина пренета је у „Генчићеву вилу”, у тадашњој улици Пролетерских бригада 51 (данашња Крунска), где се и данас налази, о чему је Данас раније писао.

Поводом 160 година од рођења Николе Тесле, 2016. године је Народно позориште у Београду приредило мјузикл за децу „Тесла и битка на магнетном пољу”.

Да Теслина прича није занимљива само нашем поднебљу, говори чињеница да је и у самом Холивуду прошле године снимљен филм, иако лоше оцењен на ИМДб-у.

Већ у трејлеру Ив Хјусон, иначе ћерка музичара Бона Вокса, седи за мекбуком и каже да се на име Николе Тесле на Гугловој претрази појави 34 милиона текстова, али само четири фотографије.

Није ово једини моменат када су се странци посветили Теслином мистериозном животу. Још један од пројеката, који свакако не треба заобићи, јесте документарна серија „Никола Тесла: Строго поверљиво” која је своју премијеру имала у јануару 2018. године на Дисцоверy каналу.

„Године 1943. Тесла је пронађен мртав у својој хотелској соби, његов сеф је био обијен, а његова истраживања су нестала. ФБИ је, 2016. године, скинуо ознаку поверљивости са 250 докумената који пружају увид у Теслине последње дане живота као и у његове радове. Ови документи откривају нове информације о оружју које је Никола Тесла осмислио и назвао Зрак смрти, и за које су, како показују фајлови, биле заинтересоване највеће светске силе – Сједињене Државе, Совјетски Савез и Силе Осовине. На основу ових ФБИ докумената многи експерти су дошли до закључка да је неопходно извршити детаљну истрагу како би се утврдило шта се заправо десило Николи Тесли”, писао је Данас пре две године.

У чланку једног азербејџанског портала описано је колико је Никола Тесла био човекољубив, како је желео да сви људи на свету користе бесплатну енергију, али је поменута и чињеница да није добио подршку за остваривање своје племените идеје.

Пре две године и Канада је дала свој допринос у неговању лика и дела Николе Тесле, па је тако она постала још једна од земаља које обележавају 10. јула Дан Тесле.

Прошло је 78 година од смрти Николе Тесле, а данас када се у претраживач укуца ‘Тесла’, прво што изађе је, свима позната, компанија аутомобила у власништву Елона Маска, човека коме је Едисон био највећи узор у животу.

Нина Чолић / Данас